Марсељ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Марсељ
фр. Marseille

Marseillepantw.JPG
Панорама Марсеја

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Француске Француска
Регион Прованса-Алпи-Азурна обала
Департман Ушће Роне
Становништво
Становништво (2011-01-01) 850.636[1]
Агломерација 1.715.096
Густина становништва 3538,44 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 43°17′51″N 5°22′38″E / 43.2975, 5.377222
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 0-640 м
Површина 240,62 км²
Марсељ на мапи Француске
{{{alt}}}
Марсељ
Марсељ на мапи Француске
Остали подаци
Градоначелник Жан Клод Годен
Поштански код 13001, 13016
INSEE код 13055
Веб-страна marseille.fr

Марсељ (фр. Marseille, окс. Marselha), традиционални изузетак уместо према савременом изговору Марсеј (мада је и овај облик дозвољен), најважнији је лучки град Француске, и трећа лука Европе по величини. Град се налази на обали Лионског залива, који припада Медитерану. Марсељ је главни град департмана Ушће Роне у региону Прованса-Алпи-Азурна обала. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 839.043.

Историја[уреди]

Стара лука Марсеља

Град Марсељ су основали Грци из Фокеје у 600. години п. н. е. као трговачку луку под именом Масалија (Μασσαλία). Изложени сталним нападима великог лигурског племена, Грци су затражили помоћ од Римљана, који долазе у Провансу 125. п. н. е., када је Масалија коначно одбрањена. Римљани у потпуности освојили ове просторе 49. п. н. е., али ће Масалија (сада Масилјиа) и следећа три стољећа задржати статус слободног трговачког града, који је имала под грчком управом. Међутим, у том раздобљу поморска трговина је због осипања флоте у знатној мери умањена, тако да Масилија губи своју самосталност и статус слободнога града и постаје град као и сваки други.

У послијеримском раздобљу Массалиа је мета напада разних варварских племена, те због пљачки и зараза од некада врло развијеног града остају само гомиле рушевина. Након продора хришћанства почетком 6. стољећа, Црква преузима искључиву управу над градом. Како би се обранио од сталних напада и пљачки, град је у 7. веку сужен на утврђени дио бискупије.

Ово подручје доживљава поновни процват тек у 10. и 11. стољећу, под заштитом провансалских виконта, када постаје полазна лука за Крсташке ратове. Марсељ 1214. године поновно постаје неовисна република, али ће такав статус задржати само 38 година, до 1252., када Карл Ангус ставља овај град под своју управу. Успркос коначном губитку самосталности, поморска трговина преко Средоземља доживљава поновни процват. Након што је Прованса, укључујући и Марсељ, ушла у састав Краљевине Француске 1481., град задржава посебну управу под надзором краљевих службеника, а 1660., за вријеме владавине Луја XIV, почиње се ширити и изван градских зидина.

У 18. стољећу грађани Марсеља с великим ентузијазмом прихваћају револуционарне идеје, а 1792. године 500 добровољаца улази у Париз пјевајући "Ратну пјесму рајнске војске", коју су масе људи у успутним мјестима одушевљено прихваћале. Пјесма је касније постала француска национална химна под називом "Марсељеза". У другој половини 19. стољећа, Марсеилле се и даље шири као "главна лука Царства". У том раздобљу изграђене су широке авеније и направљене многе монументалне грађевине.

У Марсељу се 9. октобра 1934. догодио атентат на краља Југославије Александра I Карађорђевића. Марсељ је тоеком Другога свјтског рата, у време њемачке окупације, од новембра 1942. до августа 1944., био јако средиште Француског покрета отпора. Зато су немачке трупе у два наврата, 1943. и 1944., минирале четврти Панје и Стару луку.

Клима[уреди]

Марсељ има медитеранску климу са благим, влажним зимама и топлим, углавном сувим летима. Децембар, јануар и фебруар су најхладнији месеци, у просеку температуре око 12 ° C током дана и 4 ° C ноћу. Јул и август су најтоплији месеци, у просеку температуре око 29 ° C током дана и 19 ° C ноћу.

Демографија[уреди]

Демографија
1962. 1968. 1975. 1982. 1990. 1999. 2006. 2011.
778.071 889.029 908.600 874.436 800.550 798.430 839.043 856.636

Са 800.000 становника, то је други град Француске, после Париза. Са околним градовима (Алаух, Обањ, Пен сир Ивен), Марсељ има 1,2 милиона становника, и трећа је највећа агломерација Француске. Марсељ је седиште великог муфтије и центар ислама у Француској. Марсељ са околином се сматра највећим муслиманским градом у Европи, а већину његовог становништва чине Африканци из бивших француских колонија.

Градови побратими[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :