Марс-2

Из Википедије, слободне енциклопедије
Марс-2

Марс-2 орбитер и лендер (видљив на врху).
Марс-2 орбитер и лендер (видљив на врху).

Оператор СССР
Тип мисије Орбитер и лендер
Датум лансирања 19. мај 1971.г. у 16.22.44 УТЦ
Крај мисије 22. август 1972.г.
Ракета-носач Протон К/Д
Место лансирања Космодром Бајконур
Маса 2.265 kg
Извор напајања Орбитер: соларни панели
Лендер: батерије
Врста орбите ареоцентрична
Улазак у орбиту 27. новембар 1971.
Инклинација орбите 48,9 °
Орбитални период 17,96 сати
Апоапсис 24.940 km
Периапсис 1.380 km
Међународна ознака 1971-045A


Марс-2 је био совјетски вјештачки сателит (аутоматска научно-истраживачка станица) намијењен за истраживање планете Марс. Лансиран је 19. маја 1971.

Ток мисије[уреди]

Марс-2 и Марс-3 су биле идентичне летјелице, свака са орбиталним и дијелом за приземљење на површину Марса. Циљ мисије је био снимање површине и облака, мјерење температуре, истраживање топографије, састава површине, мјерења атмосфере, магнетских поља и сунчевог вјетра.

Дио за спуштање је ослобођен од орбиталног дијела Марса-2 дана 27. новембра 1971. Угао улаза у атмосферу је био виши него је планирано, систем приземљења је отказао и капсула се разбила ударом о планету.

Орбитални дио је био успјешан, и слао је податке на земљу, заједно са орбитером Марса-3, од децембра 1971. до марта 1972. Укупно су послали 60 фотографија, које су откриле планине високе 22 км, атомски водоник и кисеоник у вишим слојевима атмосфере, површинске температуре од -110 до +13° Ц, површински притисак 5.5 до 6 милибара, трагове водене паре, јоносферу која почиње на 80 до 110 км висине, и честице прашине до 7 км у атмосфери. Подаци су омогућили мапирање површине, и дали су сазнања о гравитацији и магнетским пољима Марса.

Основни подаци о лету[уреди]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]