Марс-5

Из Википедије, слободне енциклопедије
Марс-5

Фотографија сонде Марс-5.
Фотографија сонде Марс-5.

Оператор СССР
Произвођач НПО Лавочкин
Тип мисије Орбитер
Датум лансирања 25. јул 1973.г. у 18.55.48 УТЦ
Крај мисије 28. фебруар 1974.г.
Ракета-носач Протон К/Д
Место лансирања Космодром Бајконур
Извор напајања соларни панели
Врста орбите ареоцентрична
Улазак у орбиту 12. фебруар 1974.г. у 15.45 УТЦ
Инклинација орбите 35,3 °
Апоапсис 32.586 km
Периапсис 1.760 km
Међународна ознака 1973-049A


Марс-5 је био совјетски вјештачки сателит (аутоматска научно-истраживачка станица) намијењен за истраживање планете Марс. Лансиран је 25. јула 1973.

Ток мисије[уреди]

Марс-4, 5, 6, и 7 су лансирани у јулу и августу 1973. Два су подешена за орбитални рад, а два су били у суштини капсуле за спуштање на планету. Марс-5 је постао сателит Марса, и прикупљао је податке из орбите око њега.

Марс-5 је скупљао податке током 22 орбите, док није дошло до губитка притиска у летјелици и мисија је завршена прије времена. Примљено је око 60 фотографија подручја Марсове јужне хемисфере током 9 дана, од 5 СГШ, 330 ЗГД до 20 ЈГШ, 130 ЗГД.

Максимална површинска температура је измјерена као 272 Келвина, а 200 по ноћи. Атмосферски притисак на површини је измјерен као 6,7 милибара. Тло је процијењено као зрнасте структуре са дјелићима 0,1 до 0,5 mm промјера, понегдје и мање од 0,04 mm. Подаци о диелектричној константи, о камењу, воденој пари, озону су такође прикупљени. Утврђено је врло слабо магнетско поље, око 0,0003 Земаљског. Доказано је постојање јоносфере на ноћној страни планете комбинацијом података са онима примљеним са Марса-4 и 6.

Основни подаци о лету[уреди]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]