Мартини

С Википедије, слободне енциклопедије

Мартини са својим основним састојцима

Мартини (енгл. Martini) је коктел[1][2][3] који се прави од џина[4][5] и вермутa.[6] Понекад, вотка је замена за џин, иако је то правилно назива вотка мартини [en] или воткатини. Пије се скоро увек са маслинком или, ређе са кришком лимуна. То је често описан као „Крисп мартини“.

Х. Л. Менкен је назвао мартини „јединим америчким изумом савршеним као сонет“,[7] а Е. Б. Вајт га је назвао „еликсиром тишине“.[8]

Током година, мартини је постао један од најпознатије мешаних алкохолних пића. Х. Л. Менцкен једном је називао Мартини „јединим америчким изумом који је савршен као сонет“, а Е. Ухите га је назвао „еликсиром за мир“. Мартини је један од шест основних пића наведених у Дејвид А. Ембаријевом „Умећу мешања пића“. Такође су познате чувене речи Џејмса Бонда:

Мартини. Мућкан, не мешан.

Припрема[уреди | уреди извор]

Три мартинија са маслинама као украс

До 1922. мартини је достигао свој најпрепознатљивији облик у коме се лондонски суви џин и суви вермут комбинују у односу 2:1, мешају у чаши за мешање са коцкицама леда, уз опциони додатак наранџе или ароматичног битера, а затим процеђују у охлађеној чаши за коктел.[9] Временом је генерално очекивани украс постао избор корисника: зелена маслина или кора лимуна.

Суви мартини се прави са мало вермута или без њега.[10] Наручивање мартинија „екстра сув“ ће резултирати у још мање или без додавања вермута. До бурних двадесетих, то је постала уобичајена наруџба пића. Током 20. века, количина вермута је стално опадала. Током 1930-их однос је био 3:1 (џин према вермуту), а током 1940-их тај однос је био 4:1. Током друге половине 20. века, 5:1 или 6:1 суви мартини се сматра нормом.[11] Сушније варијације могу да иду на 8:1, 12:1, 15:1 („Монтгомери“, након наводне склоности британског фелдмаршала Бернарда Монтгомерија да напада само када је у поседу велике бројчане надмоћи).[12]

Има оних који су се залагали за потпуно укидање вермута. Драмски писац Ноел Кауард је заслужан за тврдњу да „савршен мартини треба да се направи тако што се чаша напуни џином, а затим маше у правцу Италије.“[13] Черчил мартини уопште не користи вермут, и требало би да буде припремљен са џином директно из фрижидера док се баца поглед на затворену флашу сувог вермута,[14] или са скривеним наклоном у правцу Француске.[15][16]

Влажни мартини садржи више вермута; 50-50 мартинија користи једнаке количине џина и вермута. Окренути или обрнути мартини има више вермута него џина. Прљави мартини садржи мало маслинове туршије или сока од маслине и обично је украшен маслином.[17]

Савршени мартини користи једнаке количине слатког и сувог вермута.[18]

Луис Буњуел је користио суви мартини као део свог креативног процеса, редовно га је користио да одржи „сањарење у бару”. Он у својим мемоарима нуди сопствени рецепт, који укључује Ангостура битере.[19]

Године 1966, Америчка асоцијација за стандарде (ASA) објавила је К100.1-1966, „Кодекс безбедности и захтеви за суви мартини“, ироничан приказ о томе како се прави „стандардни“ суви мартини.[20] Последњу ревизију овог документа, К100.1-1974, објавио је Амерички национални институт за стандарде (ANSI), наследник ASA, иако то више није активан стандард.[21]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The World's Best-Selling Classic Cocktails 2021 – Drinks International – The global choice for drinks buyers”. drinksint.com. Приступљено 10. 5. 2021. 
  2. ^ „10 Classic Cocktails”. Allrecipes (на језику: енглески). Приступљено 10. 5. 2021. 
  3. ^ „15 Bubbly Champagne Cocktails”. Allrecipes (на језику: енглески). Приступљено 10. 5. 2021. 
  4. ^ E.U. Definitions of Categories of Alcoholic Beverages 110/2008, M(b), 2008 
  5. ^ Definitions ("Standards of Identity") for Distilled Spirits, Title 27 of the U.S. Code of Federal Regulations, Chapter 1, Part 5, Section 5.22 ,(c) Class 3, Архивирано из оригинала 07. 01. 2016. г., Приступљено 17. 01. 2022 
  6. ^ Jackson, Ron S. (26. 8. 2011). Specialty Wines (на језику: енглески) (1st изд.). Netherlands: Elsevier Science. стр. 253. 
  7. ^ Edmunds, Lowell (1998). Martini, Straight Up: The Classic American Cocktail (Revised изд.). Johns Hopkins University Press. ISBN 9780801859717. LCCN 98018257. 
  8. ^ Conrad, Barnaby, III (1995). The Martini: An Illustrated History of an American Classic. Chronicle Books. стр. 10–11. ISBN 9780811807173. LCCN 94017325. 
  9. ^ McElhone, Harry (1922). Harry's ABC of Mixing Cocktails. Dean & Son. стр. 67. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 08. 2020. г. Приступљено 20. 02. 2022. 
  10. ^ „Shaken or Stirred? A Short History to Celebrate National Martini Day”. The Drink Nation. 19. 6. 2012. Приступљено 19. 7. 2012. 
  11. ^ „Drink Recipes: How to Make a Dry Martini, Classic Cocktails”. Thirsty NYC. 6. 2. 2014. Архивирано из оригинала 6. 2. 2014. г. Приступљено 6. 2. 2014. 
  12. ^ Taylor, John (19. 10. 1987). „The Trouble With Harry's”. New York Magazine. стр. 62. 
  13. ^ Jeffreys, Henry (5. 6. 2015). „The Martini: the epitome of cocktail-hour refinement”. The Guardian. 
  14. ^ „Churchill Martini Cocktail Recipe”. Difford's Guide. Приступљено 2021-09-18. 
  15. ^ Bullmore, Joe. „The martini orders of five great gentlemen”. The Gentleman's Journal. Приступљено 2021-09-18. 
  16. ^ Wilson, Jason (2007-03-21). „Sometimes, Respect Starts With a Pour Down the Drain”. Washington Post. Приступљено 2021-09-18. 
  17. ^ Bloom, Dave (2003). The Complete Bartender's Guide. Carlton Books. стр. 95. ISBN 1-84222-736-X. 
  18. ^ „Making the Perfect Martini”. Архивирано из оригинала 04. 04. 2015. г. Приступљено 20. 02. 2022. 
  19. ^ Buñuel, Luis (1982). Mon Dernier soupir [My Last Breath] (на језику: француски). 
  20. ^ K100.1-1966 Safety Code and Requirements for Dry Martinis (PDF) (1966 изд.). American Standards Association. 31. 8. 1966. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 12. 2021. г. Приступљено 21. 2. 2016. 
  21. ^ K100.1-1974 Safety Code and Requirements for Dry Martinis (PDF) (1974 изд.). American National Standards Institute. 30. 8. 1974. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 12. 2015. г. Приступљено 21. 2. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Мартини на Викимедијиној остави.
  1. ^ World Intellectual Property Organization (2021). „Geographical indications An introduction, 2nd edition”. www.wipo.int (на језику: енглески). doi:10.34667/tind.44179. Приступљено 2021-09-13. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мартини&oldid=27555812”