Мартинци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Мартинци (вишезначна одредница).
Мартинци

Српска православна црква св. Николе
Српска православна црква св. Николе

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Сремски
Општина Сремска Митровица
Становништво
Становништво (2011) 3639
Густина становништва 54 ст/km²
Положај
Координате 45°00′23″N 19°27′21″E / 45.0065, 19.455833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 85 m
Површина 67,6 km²
Мартинци на мапи Србије
{{{alt}}}
Мартинци
Мартинци на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 22222
Позивни број 022
Регистарска ознака SM


Координате: 45° 00′ 23" СГШ, 19° 27′ 21" ИГД

Мартинци су насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2002. било је 3639 становника (према попису из 1991. било је 3663 становника).

Природни услови[уреди]

Мартинци су једно од највећих села сремскомитровачке општине. Изграђени су на ободу алувијалне терасе, неколико километара северно од реке Саве, 14 км западно од Сремске Митровице. Кроз њих пролази пут Сремска Митровица - Шид, а северно су пруга и ауто-пут истог пуг Сремска Митровица - Шид.

Атар села има површину од 66,7 км² и највећи је у општини. Он се на западу граничи хатарима села Босут и Кузмин, на северу са хатаром Чалме, а на истоку хатаром Лаћарка. Јужну границу чини река Сава.

Историја[уреди]

Ово је старо село које историјски извори помињу још у предтурско време, 1445. године.

Раније се место звало Будалија, где је рођен римски император Деције Трајан.

Мартинци су били насељени и у време Турака, као и у аустријско време. Тада се први пут помињу под овим именом (1734. године). Положај на граници две геоморфолошке целине и окружење добрим земљама, омогућили су развој великог и богатог насеља.

Мартинци су то искористили и још почетком 20. века имали су преко 4.000 становника, односно били су највеће село на овом подручју. У најновије време, када је процес урбанизације постао важан за развитак села, они полако посустају и уступају примат селима ближој Сремској Митровици.

Овде се још увек највећи део активног становништва бави пољопривредом, а сем једног млина нема других индустријских грађевина.

Демографија[уреди]

У насељу Мартинци живи 2939 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,1 година (39,4 код мушкараца и 42,9 код жена). У насељу има 1133 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,21.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 4146 [1]
1953. 4136
1961. 4396
1971. 4003
1981. 3975
1991. 3663 3615
2002. 3712 3639
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
3.441 94,55%
Југословени
  
48 1,31%
Хрвати
  
25 0,68%
Мађари
  
8 0,21%
Црногорци
  
6 0,16%
Муслимани
  
6 0,16%
Македонци
  
4 0,10%
Украјинци
  
3 0,08%
Словаци
  
3 0,08%
Румуни
  
3 0,08%
Русини
  
2 0,05%
Немци
  
2 0,05%
Роми
  
1 0,02%
непознато
  
18 0,49%


Културна добра[уреди]

Референце[уреди]

Сеоски дом културе
  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Мартинци