Масакр на Капији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рат у Босни и Херцеговини
1992.
Сијековац - Зворник - Купрес - Купрес - Брадина - Сарајевo - Добровољачка - Тузла - Приједор - Фоча - Липанске Зоре - Дервента - Коридор - Вишеград - Врбас - Горажде - Трново - Митровданска офанзива
1993.
Кравица - Лукавац - Садејство - Церска - Ахмићи - Неретва - Дрина - Муслиманско-хрватски сукоб
1994.
Маркале - Звезда - Тигар-слобода - Бреза - Јесен - Грмеч - Штит
1995.
Капија - Пламен - Деблокада Сарајева - Криваја - Ступчаница - Сребреница - Лето - Олуја - Маркале - Намерна сила - Маестрал - Мркоњић Град - Уна - Сана - Ураган - Јужни потез - Вагањ

Масакр на „Капији“ је био ратни злочин почињен над цивилима у Тузли 25. маја 1995. године. Снаге Војске Републике Српске су тог дана у 20:55ч са Озрена испалиле гранату на тузлански корзо, односно састајалиште младих познато као „Капија“.

Граната је убила 71 грађана Тузле, а преко 150 ранила.[1] Просек старости погинулих грађана Тузле је био око 24 године.

Балистички извјештај[уреди]

На суђењу за утврђивање одговорности везано за овај инцидент су учествовала два судска вјештака.[2][3] Први је Влада Костић из Београда, а други Берко Зечевић из Сарајева.[3] Терећење Војске Републике Српске се заснива на тумачењима Берка Зечевића из Сарајава[тражи се извор од 08. 2011.]. Према мишљењу судског вјештака балистичара Владе Костића који је анализирао суду представљене доказе у вези овога инцидента, „није пронађен ниједан ваљан доказ којим којим би била потврђена кривица генерала Ђукића“, односно којим се доказује испаљивање пројектила са позиција Војске Републике Српске.[2][3] Берко Зечевић је током суђења свједочио да се на фотографијама мјеста инцидента види доказ да је експлодирарала испаљена граната, док Влада Костић трвди да „у криминалистичкој документацији нема ниједне фотографије на којој се може препознати водећи прстен“.[2][3] Судски вјештак балистичар Влада Костић је оптужио вјештака Берка Зечевића да за „пропуст у свом вештачењу може да има за последице озбиљну законску одговорност“.[2][3]


Оптужба против генерала Војске Републике Српске Новака Ђукића се заснива на вјештачењу Берка Зечевића[тражи се извор од 08. 2011.] који тврди да је граната испаљена са положаја Пањик на планини Озрен, док вјештак Влада Костић сматра да „нису створене ни реално правне основе за доказивање могућности долета пројектила са Пањика до Тузланске капије“.[2][3] Вјештак из Сарајева Берко Зечевић је пред судом свједочио како је пројектил испаљен са раздаљине од око 27 километара, док судски вјештак Влада Костић из Београда сматра да је потпуно немогуће извести доказ да је Војска Републике Српске из топова руског поријекла типа М46, који су као половни купљени седамдесетих година двадесетог вијека, те годинама претходно кориштени за вјежбе Југословенске народне армије и рата током распада Југославије, а што је довело до великог степена истрошености цијеви, били у могућности да остваре максималан домет од око 27 километара.[2][3]


Војска Републике Српске, односно генерал Новак Ђукић је на основу вјештачења[тражи се извор од 08. 2011.]Берка Зечевића оптужен и за погибију 71. цивила, те 240 повријеђених.[3] Поводом овога судски вјештак балистичар Влада Костић је изјавио:

Cquote2.png
Од једне гранате немогуће је да страда 71 особа и да још више од 240 буде рањено. У вештачењу Зечевића на два места се наводи да је из Клиничког центра Тузла добијено 25 група парчади пројектила, наводно извађених из тела настрадалих. Према принципима судске медицине, ово не може да значи ништа друго до да су поменута парчад извађена из тела 25 особа.
Cquote1.png
 
— Влада Костић (судски вјештак балистичар)[2][3]


Између осталог, судски вјештак Влада Костић сматра да Војска Републике Српске није одговорна за злочин убиства 71. цивила, те да је налаз вјештака Берка Зечевића у случају „Тузланска капија“ био лажан и супротан налазима истражних органа.[2][3] Влада Костић сматра да је генерал Новак Ђукић „осуђен као Србин и као политички кривац“, док је за сам злочин одговоран неко други.[2][3]

Споменик[уреди]

Спомен обиљежје код „Капије“ у знак сјећања на 71 погинулих цивила.

Погинули су покопани у Меморијалном комплексу Слана Бања, а на месту трагедије постављено је обиљежје са именима погинулих и текстом:

Овдје се не живи само да би се живјело

Овдје се не живи само да би се умирало

Овдје се и умире да би се живјело.

Мак Диздар


На овом мјесту, 25. маја 1995. године, српски фашистички агресор је гранатом прекинуо 71 млади живот.

Проучите фатиху и помолите се. Памтите и опомињите. Грађани Тузле.

Оптужени за ратни злочин[уреди]

  • Новак Ђукић, бивши официр Војске Републике Српске, ухапшен је у Бањој Луци 7. новембра 2007. године, због сумње да је учествовао у овом масакру. У време злочина он је био командант Тактичке групе „Озрен“ ВРС. Ђукића су ухапсили припадници Агенције за истраге и заштиту (СИПА) и пребацили га у Сарајево, где је предат представницима државног тужитељства БиХ. Оптужени Ђукић терети се да је починио кривично дјело — Ратни злочин против цивилног становништва — из члана 173. став 1. тачке а) и б), у вези са чланом 180. став 1. Кривичног закона Босне и Херцеговине.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]