Маслина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Маслина
Olea europaea
Olea europaea
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Lamiales
породица: Oleaceae
род: Olea
Биномијална номенклатура
Olea europaea
L.
Екологија таксона
Животна форма:
P (фанерофита)

Маслина (маслинка, маслица, уљица, уљеника, олива) или лат. Olea europaea је врста ниског дрвета која потиче из источног Медитерана и припада истоименој фамилији (Oleaceae).

Опис биљке[уреди]

Зимзелено дрво које расте у Средоземљу где се уље, које се добија прерадом плодова ове биљке, сматра симболом медитеранског начина исхране. Истовремено је и симбол мира, плодности, изобиља и дуговечности. Листови су елиптични, дугуљасти, кожасти са тамнозеленим лицем и сребрнастосивим наличјем и врло кратком дршком. Из пазуха листова развијају се усправне гроздасте цвасти које чине цветови са белом круницом. Чашица и круница имају по 4 листића. Плод је јестива коштуница, позната као маслинка, тамноплаве до скоро црне боје и од њега се добија чувено маслиново уље.

Лековити састојци[уреди]

Плод маслине богат је беланчевинама, хлорофилом, сапонинима, воском, смолом, витаминима А, D, K и Е, масним киселинама као што су: олеинска, стеаринска, палмитинска, многим минералима, ензимима и др. У старо време се маслиново уље користило за исхрану, хигијену и улепшавање, осветљење, лечење и у ритуалне сврхе. Витамин Е и олеинска киселина су познати и доказани антиоксиданси. Данас у свету постоји више од 50 врста маслиновог дрвета које се гаји широм света управо због производње уља или течног злата као се врло често назива.

Маслиново уље[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Маслиново уље

Плод је богат уљем, који се цеди кориштењем притиска кроз разне пресе (хладно цеђено уље), или се издваја користећи врућу воду или пару. Уље се користи у исхрани као додатак јелу, пржење, зачињавање јела, као и у медицинске сврхе. У ранијем периоду су маслине цеђене ручно или уз помоћ камена.

Маслиново уље се цеди индустријски машинама а почетком двадесетог века је то рађено постројењем на водени погон слично воденици.

Постројење на водени погон за цеђење маслиновог уља у грчкој место Панагија на острву Тасос


Маслина у књижевности и историји[уреди]

У Библији спомиње се више од хиљаду пута. У хришћанству је симбол Божје бриге за људе. Мојсије је ослобађао ратовања мушкарце, који су гајили маслине. Голубица која се после потопа вратила на Ноеву арку у кљуну је носила маслинову гранчицу као симбол помирења Бога и људи. Са много маслинових ганчица народ је прославио Исусов улазак у Јерусалим. Исус се знојио крвавим знојем на Маслинској гори, окружен мноштвом маслина, а Исусов крст, био је по предању од маслиновог и кедровог дрвета.

Због чврстоће и отпорности, маслина је симбол снаге. Тако је Херкул имао тољагу од маслиновог дрвета, а Одисеј је маслиновим коцем ослиепио Киклопа. Маслина је симбол оданости и верности па је Одисејев и Пенелопин брачни кревет био од пања маслине. Хомер је маслиново уље звао текућим златом. Хипократ је маслиново уље преписивао за више од 60 разних болести. Победницима на Олимпијским играма, на главе су стављали маслинове венце, а за награду су добивали амфоре с маслиновим уљем, које је било тада врло скупо.

Производња[уреди]

Табела показује производњу плода маслине. Првих десет земаља припадају подручју Медитерана и производња маслина у тим државама чини 95% светске производње (према подацима Fao).


Main countries of production
Година 2003 Производња
тонама)
Обрадива површина
хектарима)
Количина изражена у
(q/Ha)
Свет 17 317 089 8 597 064 20,1
1. Шпанија 3 160 100 2 400 000 25,7
2. Италија 6 149 830 1 140 685 27,6
3. Грчка 2 400 000 765 000 31,4
4. Турска 1 800 000 594 000 30,3
5. Сирија 998 988 498 981 20,0
6. Тунис 500 000 1 500 000 3,3
7. Мароко 470 000 550 000 8,5
8. Египат 318 339 49 888 63,8
9. Алжир 300 000 178 000 16,9
10. Португал 280 000 430 000 6,5
11. Либан 180 000 230 000 4,5

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе[уреди]