Мастоцит
Из Википедије, слободне енциклопедије
Мастоцити (од немачког die Mast, што значи гојење, товљење) или Ерлихове ћелије су крупне лутајуће ћелије везивног ткива, које се стварају у коштаној сржи и крвљу доспевају до везивног ткива. Главна особина су им крупне и бројне грануле обавијене мембраном. Мастоцити су присутни код свих кичмењака, а њима аналогне ћелије постоје и код најпримитивнијих бескичмењака.
Постоје две врсте мастоцита:
- мастоцити везивних ткива у чијим се гранулама налази хепарин;
- мастоцити мукозе дигестивног и респираторног тракта које у гранулама садрже хистамин.
Мастоцити повећавају имуни одговор, а у неким случајевима може доћи до неприкладног имуног одговора када долази до реакција преосетљивости чији је пример анафилактички шок. Реакцију преосетљивости изазивају раличити антигени, означени као алергени.
[уреди] Литература
- Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
- Hale. W, G, Morgham, J, P: Школска енциклопедија биологије, Књига-комерц, Београд.
- Калезић, М: Основи морфологије кичмењака, ЗУНС, београд, 2001.
- Милин Ј. и сарадници: Ембриологија, Универзитет у Новом Саду, 1997.
- Пантић, В:Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997.
[уреди] Спољашње везе
 |
Овај незавршени чланак Мастоцит везан је за биологију. Користећи правила Википедије, проширите га. |
