Матејче

Координате: 42° 07′ 32″ С; 21° 35′ 50″ И / 42.1256° С; 21.5972° И / 42.1256; 21.5972
С Википедије, слободне енциклопедије
Матејче
мкд. Матејче
Црква Светог Спаса у Матејчи
Административни подаци
ДржаваСеверна Македонија
ОпштинаЛипково
Становништво
 — (2002)3.394
Географске карактеристике
Координате42° 07′ 32″ С; 21° 35′ 50″ И / 42.1256° С; 21.5972° И / 42.1256; 21.5972
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина468 m
Површина34,1 km2
Матејче на карти Северне Македоније
Матејче
Матејче
Матејче на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број1306
Позивни број031
Регистарска ознакаKU

Матејче (Матејча, Матејић, Матејич; мкд. Матејче) је насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Матејче припада општини Липково.

Матејче има велики значај за српску заједницу у Северној Македонији, пошто Срби чине мањину у насељу. У близини села се налази и истоимени манастир, задужбина цара Уроша.

Географија[уреди | уреди извор]

Матејче је смештено у северном делу Северне Македоније. Од најближег града, Куманова, село је удаљено 12 км западно.

Село Матејче се налази у историјској области Жеглигово, насеље је положено у источном подножју Скопске Црне Горе, док се ка истоку пружа Кумановско поље. Надморска висина насеља је приближно 480 метара. Атар насеља је површине од 34,1 км2, од чега шуме захватају 1.557 хектара, обрадиво земљиште 1.226 хектара, а пашњаци 484 хектара.[1]

Месна клима је континентална.

Прошлост[уреди | уреди извор]

У селу је новембра 1926. године освећена нова школска зграда.[2]

Становништво[уреди | уреди извор]

Матејче је према последњем попису из 2002. године имао 3.394 становника. Већинско становништво у насељу су Албанци (89%), а мањина су Срби (10%). Месни Срби су били принудно расељени током оружаног сукоба у Северној Македонији 2001. године. Претежна вероисповест месног становништва је ислам, а мањинска православље.

Кретање броја становника[3]
1948 1953 1961 1971 1981 1994 2002
2.657 2.637 2.345 2.616 2.781 3.137 3.394
Упоредни преглед националног састава становништва 1961. и 2002. године
Национални састав према попису из 1961.[4]
Турци[а]
  
1.120 47,8%
Срби
  
822 35%
Албанци
  
264 11,3%
Македонци
  
82 3,5%
Укупно: 2.345
Национални састав према попису из 2002.[5]
Албанци
  
3.012 88,7%
Срби
  
325 9,6%
остали
  
39 1,1%
Укупно: 3.394

Познате личности[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ На попису 1961. године као Турци су се углавном изјашњавали Албанци

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Панов, Митко (1998). Енциклопедија на селата во Република Македонија. Скопје. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]