Матица словачка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Спомен табла на првој згради Матице словачке

Матица словачка (свк. Matica slovenská) је целодржавна словачка културна установа са седиштем у Мартину. Она је конзервациона и депозитна библиотека која похрањује словачка документа која се тичу словачке. Управља и похрањује књижни фонд, ради у области рестаурације, конзервисања, копирања и дигитализације књижне документације, управља каталозима, монографијама библиотека и координира њихов рад. Моментално ради у својој трећој згради на мартинској Хосћихори.

Основана је 1863. године у Мартину. Први председник је био Стефан Моизес. Дана 6. априла 1875. године је била обустављена њена делатност 12. новембра исте године распуштена и њена имовина јој је одузета. На интерпелацију српског посланика у угорском сабору Светозар Милетића поводом заустављања делатности Матице словачке министарски председник гроф Коломан Тисза одговорио је да он у Мађарској не познаје никакав словачки народ и да је делатност Матице словачке противпатриотска и противдржавна. Делатност је обновљена 1. јануара 1919. године после настанка Чехословачке. Од 1990. председник Матице словачке је Јозеф Маркуш.

Настанак Матице словачке[уреди]

Прву идеју о настанку Матице словачке изговорио је у писму Јан Колару 1827. године Павел Јосеф Шафарик и то на реакцију недавно основане Матице српске која је као прва настала 1826. године, постојала је и Матица чешка што је дало идеје словацима како треба да изгледа Матица словачка. Настанак Матице словачке године 1863. био је резултат словачки оријентисаних демократа на мартинском сабору 1861. године

Председници Матице словачке[уреди]

1945.- 1950.

1968.- 1973.

Оснивање Матице словачке у Југославији[уреди]

Услед продубљивања контаката између Словака у Југославији и Словачке родила се идеја да се оснује Матица словачка у Југославији, што је омогућено захваљујући прилозима за оснивање Матице словачке у Југославији још пре него што је она основана од стране словака из Кулпина, Бачког Петровца, Новог Сада, Падине, Пивница, Ковачице и других села у којима су живели Словаци. Приликом оснивања Матице словачке у Југославији у Бачком Петровцу 18. маја 1932. године било је 132 оснивача и 360 редовних чланова, а за првог председника изабран је др. Јан Булик.

Циљеви[уреди]

Развијати, испољавати и унапређивати колективна права Словака у Србији; испољавање, очување, гајење народног идентитета и свести Словака у области просвете, школства, науке, културе и уметности, издавачке делатности и јавног информисања; залагање за доследно остваривање Уставом, законом и међународним конвенцијама одређених мањинских права у пракси; успостављање, развијање и учвршћивање сарадње са другим, одговарајућим друштвеним организацијама, институцијама и удружењима у земљи и иностранству.

Активности[уреди]

План и Програм рада доноси Скупштина Матице словачке у Југославији и предузима мере за њихово остваривање: организовање разноврсних делатности из области просвете, школства, науке, културе и уметности; смотре из свих области делатности југословенских Словака; организовање Словачких народних свечаности у Бачком Петровцу сваке године, као облика учвршћивања народне припадности; путем средстава јавног информисања (радио, ТВ, штампа) Матица словачка у Југославији информише припаднике словачке народне мањине о својим делатностима, о збивањима у друштвеном животу како у земљи, тако и у Словачкој републици .

Матица словачка у Србији[уреди]

Постоји предлог да се Матица словачка у Југославији преименује у Матица словачка у Србији и овај предлог је у међувремену у употреби и озваничен је.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  1. Kulpinsky Matičiar Časopis MOMS v Kulpíne 3. augusta 2003, DrSc. Ján Babiak Kulpín 2003.
  2. Kulpinsky Matičiar Časopis MOMS v Kulpíne 28. júla 2001, DrSc. Ján Babiak Kulpin 2001.
  3. Obnoveni Matice slovenskej v Juhoslaviji, Mgr. Michal Spevaák, Kultura- Báčsky Petrovec 2000.
  4. Matica slovenská v Juhoslaviji 1932 - 1941 Hlas Ľudu 31. marec 1990, Báčsky Petrovec 1990.
  5. Desať rokov činnosti obnovenia MS v Juhoslaviji, Sámuel Boldocký, Báčsky Petrovec 2001.
  6. Slovenské národné slávnosti Dr. Ján Babiak, Matica slovenská v Srbsku, B. Petrovec 2006.
  7. II kniha o starom Martine, Július Vankovič, Bratislava 1999.
  8. III kniha o starom Martine, Július Vankovič, Martin 1993.
  9. Petrovec 1745- 1995, Sámuel Boldocký, B. Petrovec 1995.
  10. из словачке википедије

Спољашње везе[уреди]