Матица словачка
Из Википедије, слободне енциклопедије
Матица словачка (словачки; Matica slovenská) је целодржавна словачка културна установа са седиштем у Мартину. Она је конзервациона и депозитна библиотека која похрањује словачка документа која се тичу словачке. Управља и похрањује књижни фонд, ради у области рестаурације, конзервисања, копирања и дигитализације књижне документације, управља каталозима, монографијама библиотека и координира њихов рад. Моментално ради у својој трећој згради на мартинској Хосћихори.
Основана је 1863. године у Мартину. Први председник је био Стефан Моизес. 6. априла 1875. године је била обустављена њена делатност 12. новембра исте године распуштена и њена имовина јој је одузета.На интерпелацију српског посланика у угорском сабору Светозар Милетића поводом заустављања делатности Матице словачке министарски председник гроф Коломан Тисза одговорио је да он у Мађарској не познаје никакав словачки народ и да је делатност Матице словачке противпатриотска и противдржавна. Делатност је обновљена 1. јануара 1919. године после настанка Чехословачке. Од 1990. председник Матице словачке је Јозеф Маркуш.
Садржај |
[уреди] Настанак Матице словачке
Прву идеју о настанку Матице словачке изговорио је у писму Јан Колару 1827. године Павел Јосеф Шафарик и то на реакцију недавно основане Матице српске која је као прва настала 1826. године, постојала је и Матица чешка што је дало идеје словацима како треба да изгледа Матица словачка. Настанак Матице словачке године 1863. био је резултат Словачки ориентисаних демократа на мартинском сабору 1861. године
[уреди] Председници Матице словачке
- 1863.- 1869. Штефан Моизес
- 1870.- 1877. Јозеф Козачек
- 1919.- 1926. Матуш Дула (1846.-1926.)
- 1919. -1921. Павол Орсаг-Хвиездослав (1849.-1921.)
- 1919. -1926. Франтишек Рицхард Освалд (1845.-1926.)
- 1919. -1950. Вавро Шробар (1867.-1950.)
- 1922.- 1930. Јурај Јаношка (1856.-1930.)
- 1926.- 1943. Мариан Блаха (1869.-1943.)
- 1931.- 1939. Јан Ванович (1856.-1942.)
- 1931.- 1949. Јозеф Орсаг (1883.-1949.)
- 1945.- 1954. Јур Хронец.
- 1974.- 1976. почасни председник Лацо Новомески
- 1973.- 1990. Владимíр Минач
- 1990.- Јозеф Маркуш
[уреди] Оснивање Матице словачке у Југославији
Услед продубљивања контаката између Словака у Југославији и Словачке родила се идеја да се оснује Матица словачка у Југославији, што је омогућено захваљујући прилозима за оснивање Матице словачке у Југославији још пре него што је она основана од стране словака из Кулпина, Бачког Петровца, Новог Сада, Падине, Пивница, Ковачице и других села у којима су живели Словаци. Приликом оснивања Матице словачке у Југославији у Бачком Петровцу 18. маја 1932. године било је 132 оснивача и 360 редовних чланова, а за првог председника изабран је др. Јан Булик.
[уреди] Циљеви
Развијати, испољавати и унапређивати колективна права Словака у Србији; испољавање, очување, гајење народног идентитета и свести Словака у области просвете, школства, науке, културе и уметности, издавачке делатности и јавног информисања; залагање за доследно остваривање Уставом, законом и међународним конвенцијама одређених мањинских права у пракси; успостављање, развијање и учвршћивање сарадње са другим, одговарајућим друштвеним организацијама, институцијама и удружењима у земљи и иностранству.
[уреди] Активности
План и Програм рада доноси Скупштина Матице словачке у Југославији и предузима мере за њихово остваривање: организовање разноврсних делатности из области просвете, школства, науке, културе и уметности; смотре из свих области делатности југословенских Словака; организовање Словачких народних свечаности у Бачком Петровцу сваке године, као облика учвршћивања народне припадности; путем средстава јавног информисања (радио, ТВ, штампа) Матица словачка у Југославији информише припаднике словачке народне мањине о својим делатностима , о збивањима у друштвеном животу како у земљи, тако и у Словачкој републици .
[уреди] Матица словачка у Србији
Постоји предлог да се Матица словачка у Југославији преименује у Матица словачка у Србији али овај предлог и ако је у међувремену такођр у употреби још није озваничен.
[уреди] Литература
- Kulpinsky Matičiar Časopis MOMS v Kulpíne 3. augusta 2003, DrSc. Ján Babiak Kulpín 2003.
- Kulpinsky Matičiar Časopis MOMS v Kulpíne 28. júla 2001, DrSc. Ján Babiak Kulpin 2001.
- Obnoveni Matice slovenskej v Juhoslaviji, Mgr. Michal Spevaák, Kultura- Báčsky Petrovec 2000.
- Matica slovenská v Juhoslaviji 1932 - 1941 Hlas Ľudu 31. marec 1990, Báčsky Petrovec 1990.
- Desať rokov činnosti obnovenia MS v Juhoslaviji, Sámuel Boldocký, Báčsky Petrovec 2001.
- Slovenské národné slávnosti Dr. Ján Babiak, Matica slovenská v Srbsku, B. Petrovec 2006.
- II kniha o starom Martine, Július Vankovič, Bratislava 1999.
- III kniha o starom Martine, Július Vankovič, Martin 1993.
- Petrovec 1745- 1995, Sámuel Boldocký, B. Petrovec 1995.
- из словачке википедије
