Матијас Гриневалд

Из Википедије, слободне енциклопедије
Матијас Гриневалд

Пошаљи фотографију

Информације
Датум рођења 1470.
Датум смрти 1528.
Дела

Гриневалд или „Mathis Gothart Nithart“ (под псеудонимом Grünewaldр. 1470.† 1528. године) био је значајна личност немачког ренесансног сликарства и представник позне готике експресивног спиритуализма.

Име[уреди]

После године 2002. истраживачке публикације од Карл Арндта су откриле да се уметник звао Готхарт а по презимену Нитхарт и да је његов монограм био М. Г. Н. (Матхис Готхарт Нитхарт). У историју уметности је ушао као Матијас Гриненвалд што можемо захвалити Јоахиму Садранту његовом првом биографу и биографији која је настала 16751679. године и овакво име се употребљава и у немачком простору и интернационално је прихваћено.

Биографски подаци[уреди]

Други велики сликар поред Дирера био је Матијас Готхарт Нитхарт назван Гриневалд, уметник који је преко једне заблуде назван Гриневалд родио се око 1470./1480. у Вирцбургу и 1528. умро је у Хале на Сале. Постао је познат искључиво у 20. веку. Где је стекао своје образовање је данас непознато али је извесно познавао дела од Мантење, Леонарда, Рафаела, Хијеронимуса Боша и Холбајна. Одрастао је у Вирцбургу и између година 1501. и 1521. је био власник радње у Селигенштату. Већину свог живота је провео у Мајнцу. Био је протестант и одобравао је учење Мартина Лутера.

Од његових првих дела је познато Крист на крижу 1502./1503. године. 1510. наступио је као грађевинар у службу код бискупа у Мајнцу. У та времена он слика вишеделне табле олтара за цркве и катедрале стварајући своја олтарска дела по којима је познат.

Године 1516. је постао дворски сликар племића- курфирта Албрехта Бранибурског. Из непознатих разлога и вероватно због својих убеђења као лутерана морао је ово радно место да напусти 1520. године.

Гриневалд се преселио у Хале и радио је поново као инжењер грађевинар за водене градње и фонтане и убрзо је ту умро. Уметникови пријатељи у служби кардинала Албрехта потписали су његову смртовницу. Каснијих вести о њему нема. Већина његових дела је изгубљена морала би да нас задовољи а сачуван је и један ред цртежа у мекој креди и у ствари су студијски радови за олтарско сликарство које је сликао и показују његово познавање италијанске графике. Његови цртежи су под утицајем једног мистично- визионарског стила са наглашеним гестом који носи одјеке у касној готици.

Детаљ из Инсенхајмер олтара који приказује изразе лица Криста приликом разапињања на крст који је променио погледе на уметност овог уметника немачке ренесансе

Детаљи његова живота прилично су неразјашњени за сликара тако великог значаја каквог је био Гриневалд. Вероватно је рођен у Вирцбургу. Живео је у стилу сликара који је био и архитекта и предузимач и покоравао се правилима еснафа. Није живео нигде дуго времена. Имао је наклоност за Мартина Лутера а зависио је од многих мецена за које је радио а који су били католици. Био је надахнут индивидуалистичким духом ренесансних уметника у Италији. Његово име сигурно није било Гриневалд, што је погрешка аутора из 17. века Јоахима вон Сандрарта, од којег нам потичу подаци о овом сликару, који га је помешао са другим уметником а који је Гриневалда упорђивао са Коређом.

У старим документима налазимо га под именом „Матхис дер Малер“, знамо да је користио два презимена Готхарт и Нитхардт, и да је један од монограма који је употребљавао на својим делима био "M.G.N." (Матхис Готхард Нитхарт). Поред овог монограма који се појављује два пута у његовим делима"M.G.N." употребио је и монограме "M.G." и "m.g.". Умро је у Халеу 1528. године. Сачувана су само малобројна његова дела. Он не дугује италијанској уметности такорећи ништа а научио је да употребљава перспективу и ниске хоризонте које можемо открити у његовим делима као и физичку бујност његових ликова које приказује. Ренесанса је можда најснажније оставила на њега утиске у психолошком смислу. Познато је и да је његов ђак је био Ханс Гример.

Стил[уреди]

Троструки портрет „Триас Романа“, цртеж кредом 1525. Државни музеј, Берлин

Гриневалдов стил је био натуралистички и фанфазијски, форме које употребљава су неуобичајене и приближава се ренесансном сликарству. У свом натурализму се Гриневалд иживљава на израњављеном телу Криста и жалошћу ојађених лица Марије и Јована.

За разлику од идеализма и хуманизма развијене ренесансе Гриневалд је употребљавао насиље и трагедију у светлосно високим контрастним областима. Управо ови елементи који се могу уочавати у његовим раним радовима од њега праве мајстора индивидуалног стила пуно развијенога и уочљивог у његовом олтаском делу, и са правом је сматрано да је претходник експресионизма.

Употребљава различите интензитете светлости, од пуно осветљеног, када Крист устаје из мртвих до стапања са сенком у откровењу. Дело се одликује и одскаче јединственошћу у колориту и сналажљивошћу сликара. Неуобичајено је употребљавао дугине боје и целина је увек упечатљива и велелепна.

Од немачких уметника му је био најближи Балдинг Грин, са којим је често био змењиван.

Дело и карактеристике[уреди]

Значајан део његовог дела је нестала и данас познајемо само 13 његових дела.

  • Његово главно дело је Исенхајмски олтар настао између 1513. и 1515. године који комбинује сликарство и вајарство са савршеним изображењем израза и људског тела у покрету. Сада се може видети у музеју у Колмару у Француској. Био је наручен од стране праецептора Гуида Гуерсија као главни олтар за манастирску цркву св. Антонија у Исенхајму у Алзасу у Француској. Ово дело је током дугог времена приписивано Албрехту Диреру а делује на нас снагом којом је осликана Сикстинска капела од стране једног Микеланђела. Ова резбарена шкриња има два пара крила која се покрећући стварају три позорнице. У склопљеном стању се види Распеће која је вероватно најимпресивније које је икада насликано. Распеће је по своме деловању озбиљно док је када се отворе спољашња крила даље сцене већ много ведрије. На крилима овог складног олтара се налази Св. Антоније и Св Себастијан и ред великих појава на лицу и задњим странама појединих крила; Девица Марија ослављивана анђелима у готској архитектури и Мадона- Марија као мати са малим Кристом у наручју, на задњој страни су такође ; прикази из живота светаца Антонија и Павла, Кристово устајање из мртвих и откровење Маријино а на другој страни и разапињање Криста на криж са Маријом и Јованом Рељеф у средини представља стављање Кристовог тела у гроб. Овде је најупадљивије постављање покрета који прожима ове слике које конфронтира са схватањима из позне готике. Светлост коју употребљава је богата у преливима боја и карактеризована је беспримереном смелошћу и може се мерити и упоређивати само са бојом у сликама у Венецији.
  • Ругање се Кристу 1503. године, дрвена плоча 109 x 74
  • Разапињање Криста, довршено око 1505. године, дрвена плоча 179 x 92
  • Крила Хелеровог олтара, око 15101512. године платно на дрву 185 x 150
  • Чудо са снегом, 15172519. године дрво 179 x 92
  • Девица Марија са дететом, око 1518. године 62 x 46
  • Св. Еразмус и Маурициус око 15211523. дрвена плоча 226 x 176
  • Оплакивање Криста, око 15241523. дрвена плоча 36 x 136

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

  • Altdeutsche Malerei, Geerd Westrum, München, 1979.
  • Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb 1959.
  • Mala prosvetina enciklopedija, Beograd, 1959.
  • Svet umenia, IKAR, Bratislava 2002.
  • Spozname umenie R. Dickensova a M. Griffildova, B. Bystrica 2004.
  • Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001.
  • Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996.

Види Још[уреди]

Спољашње везе[уреди]