Матија Бан
| Матија Бан | |
|---|---|
|
|
|
| Информације | |
| Датум рођења | 16. децембар 1818. |
| Место рођења | Петрово Село (Аустријско царство) |
| Датум смрти | 14. март 1903. |
| Место смрти | Београд (Краљевина Србија) |
| Дела | |
| Потпис | |
Матија Бан (Петрово Село код Дубровника, 16. децембар 1818 — Београд, 1/14. март 1903) је био професор Лицеја, политичар и дипломата.
Биографија [уреди]
Школовао су у Дубровнику, где је завршио гимназију, филозофске и педагошке науке. Године 1834. ступио у фрањевачки ред, али је убрзо из њега иступио. Радио је прво као писар у једној адвокатској канцеларији, а потом у катастру у Дубровнику. Провео је неколико година на Истоку, на острву Халки у цариградској околини, Цариграду и Бруси, повремено подучавајући друге, учећи и сам, а повремено је живео на свом имању у Анадолији.
Педагошки рад и дипломатске мисије [уреди]
Године 1844. дошао је у Београд, где постаје васпитач кћери кнеза Александра Карађорђевића. Као резултат тог педагошког рада су три свеске Воспитатеља женског (1847.)
Био је шеф прес-бироа и водио је послове националне пропаганде. Био је члан Српске краљевске академије и у исто време један од најплоднијих српских писаца. Писао је драме у духу класицизма и трагедије у стиху, са историјском тематиком; познате су и његове педагошке расправе. Најпознатије драме: Мерима, Смрт Уроша V, Краљ Вукашин, Кнез Никола Зрињски, Јан Хус и многе друге.
По његовом имању и кући један део Београда носи назив Баново Брдо.
Матија Бан је оснивач једног политичког програма националног уједињења и ослобођења Јужних Словена. Држава би требала бити нека врста уније Хрватске и Србије, којој би се потом, по жељи, прикључила и велика Бугарска. Концепт федералне југословенске државе, према Бану Србија треба имати улогу коловође, и границе би јој биле историјске српске земље од ријека Врбас и Цетина до града Софија, уједињењем: Србија, Срем, Бачка, Банат, Босна, Херцеговина, Црна Гора, Стара Србија, сјеверна Албанија, Бока которска, Далмација и Босанска крајина. Хрватско-славонски остатак југословенских територија на запад би заједно и са словеначким областима и приморјем до Трста укључивао Велику Хрватску. Овај план је уручио Стевану Книћанину.
Бан је 1848. сковао реч четник по узору на пољски језик да би означио герилца у Грбаљској буни.[тражи се извор од 09. 2009.]
