Матија Губец
| Матија Губец | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 1538. |
| Датум смрти: | 15. фебруар 1573. |
Амброз Матија Губец (рођен 1538, погубљен 15. фебруара 1573) био је загорски сељак, познат као вођа Хрватско-словеначке сељачке буне.
.jpg)
Пре буне, Губец је био кмет на имању злогласног властелина Ференца Тахија у хрватском загорју.[1]
Када је избила буна, сељаци су Гупца изабрали за једног од вођа, а он је својим личним врлинама стекао највећи утицај међу вођама буне.[1] Током кратке буне, Губец се показао као способан организатор, и инспиришући вођа, па је након смрти ушао у легенду.
Предводио је сељачку војску у пресудној бици код Стубличких Топлица, 9. фебруара, 1573. Пре битке је одржао говор у коме је покушао да убеди сељаке да ће им само победа донети слободу, док ће им пораз донети још несреће. Након пораза је ухваћен, и одведен у Загреб, где је јавно мучен и погубљен тако што је био присиљен да седне на ужарени метални престо, а на главу му је постављен ужарени метални венац чиме је и „званично“ овенчан као сељачки краљ, како су га феудалци називали, а потом је рашчетворен.
Иако је Гупчева борба завршена неуспехом, његово завештање се одразило у локалном фолклору током наредних векова.
У 20. веку, Тито и Комунистичка партија Југославије су евоцирали сећање на Гупца, тако што је једна партизанска бригада у Словенији и једна у Хрватској носила име Матија Губец.[1] За време Тита, подигнут му је споменик у Горњој Стубици, чији је аутор Антун Аугустинчић.
У Нишу је једна улица по њему носила име док Скупштина општине Ниш 2003. године није донела одлуку да се улица преименује у Улицу мајора Тепића[2]. У Београду, две улице носе његово име, једна је у Земуну, а друга у Раковици.
Извори [уреди]
- ^ а б в Војна енциклопедија. Београд: Редакција Војне енциклопедије. 1972. стр. том 3, стр. 347.
- ^ Глас јавности: „Булевар Зорана Ђинђића“, Скупштина општине Ниш променила називе улице, Приступљено 12. 4. 2013.
Спољашње везе [уреди]
