Матија Кантакузин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Матија Кантакузин
Датум рођења 1325.
Титула Византијски цар
Порекло и породица
Отац Јован Кантакузин

Матија (I[1]) Кантакузин (грч. Ματθαίος Καντακουζηνός) је био византијски цар савладар (1353—1354), претендент на престо (1354—1357) и морејски деспот (13801383). Био је најстарији син Јована Кантакузина (13471354) и Ирине Асен. Током грађанског рата који је његов отац водио против Јована V (са прекидима 1341—1391), Матија му је активно помагао у борби[1], а након његове абдикације 1354. године, наставио је самостално борбу[1]. После свог пораза, отишао је на Пелопонез и помогао брату Манојлу (13481380) у вођењу Морејске деспотовине, да би након његове смрти и сам преузео власт над њом.

Порекло и породица[уреди]

Матија је био најстарији син Јована Кантакузина и Ирине Асен, ћерке намесника Мореје Андроника Асена (13161322) и сина бугарског цара Јована Асена III (12791280) из брака са Иреном Палеолог, сестром византијског цара Андроника II (12821328). Поред њега, они су имали још петоро деце:

Био је ожењен Ирином Палеолог, ћерком, несуђеног краља Србије[2], деспота Димитрија. Он је био син византијског цара Андроника II из његовог другог брака са Ирином Монфератском. Њих двоје су имали петоро деце:

Живот и владавина[уреди]

Матија Кантакузин је рођен око 1325. године и 1341. године се жени унуком Андроника II Ирином[1], ћерком деспота Димитрија. Као војсковођа, учествовао је у грађанском рату око власти на страни свога оца, који је 1347. године извојевао победу. После победе, додељена му је на управу област западне Тракије, од Димотике до Христопоља, која се наслањала на Српско царство[3], које је годину дана раније прогласио Душан Силни (краљ 13311346, цар 1346—1355). Услед повећања тензија између потиснутог Јована V и Кантакузина, Јован VI Матијину област предаје младом цару, а њему додељује на управу делове источне Тракије око Хадријанопоља[3]. Сам Матија је био незадовољан тиме што га отац није прогласио за савладара[1] и врло брзо је дошло до отворених непријатељстава између њега и Јована V[3].

Он је у јесен 1352. године упао у Матијину област, којом је брзо и без борбе овладао, јер су му већи градови отворили капије. Матија се пред њим затворио у Хадријанопољску цитаделу, док му је сам град отворио врата[3]. Његов отац је врло брзо реаговао и послао му је у помоћ одреде Османлија који су опљачкали Тракију и градове који су признали власт Јована V. Након овога, млади цар је позвао у помоћ Бугаре и Србе, након чега је Јован Кантакузин од султана Орхана (13261359) затражио додатну помоћ. Пред додатним османлијским снагама које су бројале 10.000 (по некима и 12.000) војника[3], Бугари су се повукли[3] док су здружене снаге Јована V и 4.000 српских коњаника које је послао цар Душан[3], поражене у бици код Димотике.

После овога Јован VI је у априлу 1353. године прогласио Матију за цара савладара, али је свечано овенчавање обављено тек у фебруару 1354. године, пошто је патријарх Калист I (13501354, 13551363) смењен јер се успротивио таквој одлуци[3], након чега је за новог постављен Филотеј Кокинос (13541355, 13641376) који га је и свечано овенчао за цара у Влахернској цркви[3]. Међутим, већ у новембру исте године, Јован V улази у Цариград, а Јован VI се повлачи са власти и замонашује се манастиру Мангана. Сам Матија се одржао на власти у области Родопа[3] и наставио даљу борбу, али је током 1356. године тешко поражен у сукобу са Србима[3][1]. Током борби је заробљен и послат Јовану V који га је држао у заробљеништву све док се и званично није одрекао царске титуле 1357. године[3][1].

Матија је 1361. године отишао на Пелопонез[1], којим је управљао његов млађи брат Манојло. Помагао му је у владавини[1] током које је средио прилике у Морејској деспотовини и ојачао је[3]. Након његове смрти 26.03.1380. године, власт у Мореји је преузео Матија, док је Јован V 1381. године за новог деспота поставио свог сина Теодора I (13831407). Матија је покушао да спречи његов долазак на власт, у чему није успео, након чега је власт предао свом сину Димитрију да изврши мирну примопредају власти из руку Кантакузина у руке Палеолога. Овиме је сукоб две породице око власти у Византији коначно окончан, након четвородеценијских сукоба.

Матија је умро у Мистри 1383. или 1391. године[1].

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и Alexander Kazhdan (editor), The Oxford Dictionary of Byzantium , Oxford, 1991. ((en))
  2. ^ Почетком XIV века царица Ирина Монфератска је покушала да преко своје ћерке Симониде утиче на краља Србије Милутина (12821321) да за свог наследника одреди неког од њених синова и Симонидине браће (Димитрија или Теодора).(Детаљније.)
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Георгије Острогорски, Историја Византије (II фототипско издање оригинала 1959), Београд 1993.

Литература[уреди]



Претходник:
Владавина Јована VI Кантакузина
са Јованом V Палеологом
Цар савладар Јована VI
(13531354)
Наследник:
Јован V Палеолог
Претходник:
нема
Претендент на царску титулу
(13541357)
Наследник:
нема
Претходник:
Манојло Кантакузин
Морејски деспот
(13801383)
Наследник:
Димитрије I Кантакузин
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}