Матија Корвин

Из Википедије, слободне енциклопедије

Матија Корвин
Трг хероја (мађ. Hősök tere)-Миленијумски споменик-Матија Корвин, бронза.
Датум рођења	23. фебруар 1443.
Место рођења	Клуж (Краљевина Угарска)
Датум смрти	6. април 1490.
Место смрти	Беч (Краљевина Угарска, Аустрија)
Порекло и породица
Отац	Јанош Хуњади
Мајка	Јелисавета Силађи
Супружник	Катарина Подјебрад Беатриче Арагонска
Деца	Јанош Корвин

Матија Корвин познат и као Матија Хуњади (мађ. Mátyás Hunyadi; Клуж, 23. фебруар 1443 – Беч, 6. април 1490), познат као Матија I Корвин, био је мађарски краљ и реформатор, уз то од 1486. године аустријски војвода а од 1469. је полагао право и на чешку краљевску круну, за коју је водио борбе прво са Јиржијем Пођебратским, а онда и са Владиславом II Јагелонским.

Као син Јаноша Хуњадија, војводе из Ердеља, изабран је за краља 1458. године и био је последњи мађарски владар који је успео да среди унутрашње прилике у земљи и да успостави јаку краљевску власт. Успешно је ратовао против Турака и Хабзбурговаца, а 1486. године заузео је Беч. Реформисао је државу, а у Пожуну (данас Братислави) основао је 1465. године универзитет и 1472. прву штампарију. Под његовој владавини обновљена је 1471. српска деспотовина у Угарској са Вуком Бранковићем за првог деспота.

После његове смрти 1490. године, Мађари су изгубили све територије које је освојио. Назван је Корвин због гаврана (лат. corvus) на свом штиту.

Грб Матије Корвина

Претходник:
Ладислав V Посмрче

Краљ
Мађарске
(1458 — 1490)

Наследник:
Владислав II Јагелонац (млађи)

</gallery>