Матија Чоп
| Матија Чоп | |
|---|---|
|
|
|
| Информације | |
| Датум рођења | 26. јануар 1797. |
| Место рођења | Жировница (Хабзбуршка монархија, данас Словенија) |
| Датум смрти | 6. јул 1835. |
| Место смрти | Томачево (Хабзбуршка монархија, данас Словенија) |
| Дела | |
| Потпис | |
Матија Чоп (рођен 26. јануара 1797. у Жировници - преминуо 6. јула 1835. у Сави код Томачева) је словеначки лингвиста, књижевни историчар и критичар.
Садржај |
Биографија [уреди]
Рођен је у Жировници у сељачкој породици. Основну и средњу школу завршио је у Љубљани и студије филозофије наставио у Бечу. Године 1817. се вратио у Љубљану и до 1920. године радио као богослов. Као гимназијски професор радио је у Ријеци (1820-1822), а држао је и предавања из класичне филологије на универзитету у Лвову (1822-1827).
По повратку у Љубљану је опет имао мјесто гимназијског професора а 1828. године је добио и мјесто гимназијскога библиотекара.
Године 1835. током пливања се удавио у Сави. Франце Прешерен му је посветио еп алегорију Krst pri Savici.
Дјеловање [уреди]
Матија Чоп је за своје време био врло образован човјек, знао је више језика и био је врло угледан. Његово подручје су били класична, средњовековна, ренесансна и барокна књижевност. По гледишту је био романтичар и залагао се за романтичну класику.
Као такав имао је велик утицај на остале писце, а нарочито на свог колегу Францета Прешерна, чији тутор је Матија Чоп и био.
То је било и време најлепших Прешернових песама па и словеначке химне (Здрављица).
Био је цензор за време настајања словеначког просветног листа Kranjske čbelice и борио се за словеначки језик против осталих германофила. Залагао се за то да словеначки језик постане језик интелектуалаца и вишег слоја и противио се мишљењу да је словеначки језик примјеран само за нижи слој становништва.
Написао је први Преглед словеначке књижевности (издао га је Шафарик 1864. године)
Литература [уреди]
- Мала енциклопедија Просвета - Општа Енциклопедија (М-Ш). Издавачко предузеће „Просвета“, Београд 1959.
Спољашње везе [уреди]
