Матија Чоп

Из Википедије, слободне енциклопедије
Матија Чоп

Matija Cop.jpg
Матија Чоп

Информације
Датум рођења 26. јануар 1797.
Место рођења Жировница (Хабзбуршка монархија, данас Словенија)
Датум смрти 6. јул 1835.
Место смрти Томачево (Хабзбуршка монархија, данас Словенија)
Дела
Потпис

Матија Чоп (рођен 26. јануара 1797. у Жировници - преминуо 6. јула 1835. у Сави код Томачева) је словеначки лингвиста, књижевни историчар и критичар.

Биографија[уреди]

Рођен је у Жировници у сељачкој породици. Основну и средњу школу завршио је у Љубљани и студије филозофије наставио у Бечу. Године 1817. се вратио у Љубљану и до 1920. године радио као богослов. Као гимназијски професор радио је у Ријеци (1820-1822), а држао је и предавања из класичне филологије на универзитету у Лвову (1822-1827).

По повратку у Љубљану је опет имао мјесто гимназијског професора а 1828. године је добио и мјесто гимназијскога библиотекара.

Године 1835. током пливања се удавио у Сави. Франце Прешерен му је посветио еп алегорију Krst pri Savici.

Дјеловање[уреди]

Матија Чоп је за своје време био врло образован човјек, знао је више језика и био је врло угледан. Његово подручје су били класична, средњовековна, ренесансна и барокна књижевност. По гледишту је био романтичар и залагао се за романтичну класику.

Као такав имао је велик утицај на остале писце, а нарочито на свог колегу Францета Прешерна, чији тутор је Матија Чоп и био.

То је било и време најлепших Прешернових песама па и словеначке химне (Здрављица).

Био је цензор за време настајања словеначког просветног листа Kranjske čbelice и борио се за словеначки језик против осталих германофила. Залагао се за то да словеначки језик постане језик интелектуалаца и вишег слоја и противио се мишљењу да је словеначки језик примјеран само за нижи слој становништва.

Написао је први Преглед словеначке књижевности (издао га је Шафарик 1864. године)

Литература[уреди]


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Матија Чоп