Матрона Московска

С Википедије, слободне енциклопедије
Света Матрона Московска
Гроб свете Матроне Московске
Лични подаци
Датум рођења22. новембар 1881.
Место рођењаСебино, Тулска област,  Руска Империја
Датум смрти2. мај 1952.
Место смртиМосква,  Совјетски Савез
Световни подаци
Поштује се уПравославна црква
Главно светилиштеПокровски манастир (Москва)
Празник2. маја по грегоријанском календару[1]

Света Матрона Московска (световно Матрона Димитријевна Никонова[2]) је руска православна светитељка из 19. века и прве половине 20. века.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 22. новембра[3] 1881. године у селу Себино Тулска област. По рођењу је била слепа. Живела је сиромашној сеоској породици било где је била четврто дете. На крштењу је добило име Матрона у част преподобне Матроне Цариградске.

Од раног детињства показивала је дарове прозорљивости и исцељивања. Предвиђала је несреће и упозоравала људе. Као мала ишла је у ходочашће у Кијево-Печерску лавру, Тројице-Сергијеву лавру, Петроград и до других светиња Русије. Посетиле су Кронштат где је упознала Светог Јована Кронштатског.

У седамнаестој години изненада су јој се одузеле ноге[4]. У младости Матрона је предсказала револуцију: „Пљачкаће, рушиће храмове, све одреда ти".

1925. године напустила је родни дом и преселила се у Москву. Пре рата живела је код свештеника Василија и његове попадије Пелагије, док нису ухапшени. Једно време боравила је у бараци од шперплоче. Најдуже је боравила (1942—1949) на Арбату. Боравећи у Москви, Матрона је често одлазила у своје село, или су је звали да помогне некоме, или би се ужелела своје мајке и својих најближих.

У току дана Матрона је примала по педесетак људи који су јој долазили са својим душевним и телесним невољама. Ником није одбијала да пружи помоћ, али је препознавала оне који су јој долазили са злим намерама.

Умрла је 2. маја 1952. године. Сахрањена је 4. маја, по њеној жељи, на Даниловском гробљу, крај цркве „да би могла да слуша службе Божије”[5].

У недељу православља, 8. марта 1998. године, са благословом Патријарха Московског и целе Русије Алексија II, извршено је обретеније моштију велике подвижнице XX века Блажене матушке Матроне.

Мошти Свете Матроне пренете су у Покровски женски манастир у Москви.

Канонизација[уреди | уреди извор]

О животу Матроне зна се пре свега из књиге „Повест о животу блажене старице Матроне”, коју је написала Зинајида Жданова (1917-2007). Синодална комисија је назначила експертну групу која је саставила канонски текст житија блажене Матроне, уклонивши непоуздана и неистинита сведочења. Та верзија житија се тренутно налази на православним сајтовима: „pravoslavie.ru”, „sedmitza.ru”, на сајту Покровског манастира.[6]

15-16. септембра 1997. године, Комисија за канонизацију светих Светог синода Руске православне цркве прегледала је материјале за канонизацију блаженопочивше Матроне Никонове међу месне светитеље Московске епархије, које је представио патријарх Алексије Други, и није нашла препреке за њену месну канонизацију.[7]

Током ноћи 8. марта 1998. године, по благослову патријарха московског и све Русије Алексеја Другог, био је откопан гроб свете Матроне. Њене мошти су пренесене у Даниловски манастир[8], а затим у Покровски храм Покровског манастира и смештене у сребрни кивот. Приступ моштима је омогућен свакодневно од 7 (недељом од 6) до 20 часова.[9]

2. маја 1999. године Матрона је канонизована као месно поштована светитељка Московске епархије. У октобру 2004. године одржала се њена општецрквена канонизација.[10]

Честице моштију свете Матроне достављене су на поклоњење градовима у Русији: Вологда, Краснојарск, Липецк, Новокузњецк, Перм и др.[11]

Поштовање[уреди | уреди извор]

Блажена Матрона Московска је једна од најпознатијих и најпоштованијих светитеља у Русији[12]. Њеним моштима у Покровски храм свакодневно долази око 5 хиљада људи да се поклоне[13] (преко викенда чекање у реду може да потраје чак и до 7-8 сати[14]). У Покровском манастиру се налази и икона Мајке Божије „Избављење оних који гину”, иконописана око 1915. године, са којом се Матрона није растајала до краја живота[15][16]. У селу Себино постоји извор свете Матроне Московске, освештан 2014. године[17]. 2021. године, поводом 140 година од њеног рођења, тај извор је био посебно уређен, постављена је купола и замењено је старо дрвено степениште новим металним[18].

Сматра се да се по молитвама свете Матроне дешавају чудеса и исцељења, рачунајући ту и случајеве са неоцрковљеним и неправославним људима[19]. О томе се воде и писмени записи и записују сведочанства[20]. На поклоњење светој Матрони долазе и верници из других градова и других земаља[2]. Чудотворна моћ свете Матроне призната је од целокупне јерархије Руске православне цркве, укључујући патријарха московског и све Русије Кирила[21], који је позвао све људе да се обраћају светој Матрони, не само за помоћ у решавању животних проблема, већ и за даривање снаге подношења страдања:

Не смемо да заборавимо њен страдални лик и треба да будемо прожети, не само жељом да се ослободимо својих крстова, него и дубоким убеђењем да достојно ношење крста управо и јесте пут ка спасењу. И стога, Матрону треба молити не само за то да она својим молитвама скине са нас наше крстове, исцељујући нас од наших страдања, него и за то да нам буде дата снага да носимо свој крст у славу Божију и на сопствено спасење...

Чудотворна сила Матроне Московске директно је везана с њеним страдањима, с њеним мукама, са њеним ношењем спаситељног крста. И да помогне Господ свима нама, који прибегавамо заступништву свете Матроне и вапимо за њеном помоћи у решавању наших животних проблема, да истовремено испунимо свој ум и своје срце снагом њеног примера, разумевајући колики значај за човека има ношење крста, који је Бог на њега положио.[21]

15. фебруара 2018. године Свети синод Румунске православне цркве укључио је блажену Матрону Московску у свој месецослов[22].

Са благословом Српске православне цркве у Републици Српској гради се манастир у част Свете Матроне Московске[23].

Филмови о светој Матрони[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ΜΕΓΑΣ ΣΥΝΑΞΑΡΙΣΤΗΣ”. www.synaxarion.gr (на језику: грчки). Приступљено 2. 8. 2022. 
  2. ^ а б „Блаженная Матрона Московская”. days.pravoslavie.ru (на језику: руски). Православный Церковный календарь. Приступљено 2. 8. 2022. 
  3. ^ „В день рождения блаженной Матроны Московской в Покровском ставропигиальном монастыре состоялось праздничное богослужение / Новости”. Патриархия.ru (на језику: руски). 23. 11. 2020. Приступљено 2. 8. 2022. 
  4. ^ Жданова, З. (1993). Сказание о житии Блаженной старицы Матроны (на језику: руски). Москва: Свято-Троицкий Ново-Голутвин женский монастырь. 
  5. ^ „Память блаженной Матроны Московской , 1952г. Часть 2.”. web.archive.org (на језику: руски). Православные. 29. 4. 2012. Архивирано из оригинала 01. 07. 2018. г. Приступљено 2. 8. 2022. 
  6. ^ „Канонизация снизу: два жития Матроны Московской | Православный журнал "Нескучный сад". www.nsad.ru (на језику: руски). Нескучный сад. 2. 5. 2012. Приступљено 2. 8. 2022. 
  7. ^ По канонизации святых, Комиссия Священного Синода РПЦ (1999). „Справка о работе Комиссии по вопросу канонизации местночтимых святых”. Канонизация святых в XX веке (на језику: руски). Москва: Издательство Сретенского монастыря. стр. 237—256. 
  8. ^ „The Invention of the relics of Blessed Elderess Matrona”. www.pokrov-monastir.ru (на језику: руски). Покровский ставропигиальный женский монастырь. Приступљено 2. 8. 2022. 
  9. ^ „The translation of the relics of Blessed Elderess Matrona”. www.pokrov-monastir.ru (на језику: руски). Покровский ставропигиальный женский монастырь. Приступљено 2. 8. 2022. 
  10. ^ „Архиерейский Собор Русской Православной Церкви”. web.archive.org (на језику: руски). Храм Христа Спасителя. 3. 7. 2009. Архивирано из оригинала 03. 07. 2009. г. Приступљено 2. 8. 2022. 
  11. ^ „До 6 ноября в Казанском соборе находятся мощи блаженной Матроны Московской - Информационный портал”. web.archive.org (на језику: руски). Волгоградки инфо. 22. 2. 2014. Архивирано из оригинала 22. 02. 2014. г. Приступљено 02. 08. 2022. 
  12. ^ Дегтярева, Мария (7. 3. 2020). „Святая Матрона Московская блаженная. «Сила моя в немощи совершается»”. www.pravmir.ru (на језику: руски). Правмир. Приступљено 2. 8. 2022. 
  13. ^ Кантинова, О. С.; Орлова, Е. В. (6. 5. 2021). „МАТРОНА”. www.pravenc.ru (на језику: руски). Православная энциклопедия. Приступљено 2. 8. 2022. 
  14. ^ Тюренкова, Пелагея (1. 5. 2011). „Матушка Матрона”. www.pravmir.ru (на језику: руски). Правмир. Приступљено 2. 8. 2022. 
  15. ^ „Meeting of the Icon of the Mother of God "The Seeking of the Lost" – Покровский ставропигиальный женский монастырь”. www.pokrov-monastir.ru (на језику: руски). Покровский ставропигиальный женский монастырь. Приступљено 2. 8. 2022. 
  16. ^ „В Успенском соборе новомосковского Свято-Успенского муж. мон-ря”. «ВЗЫСКАНИЕ ПОГИБШИХ» ИКОНА БОЖИЕЙ МАТЕРИ (на језику: руски). Москва: «Вероучение — Владимиро-Волынская епархия». 2004. стр. 107—110. ISBN 5-89572-014-5. Приступљено 2. 8. 2022. 
  17. ^ „Святой источник Матроны Себинской Московской”. web.archive.org (на језику: руски). Wayback Machine. 4. 10. 2016. Архивирано из оригинала 28. 11. 2021. г. Приступљено 2. 8. 2022. 
  18. ^ „В Кимовском районе на родине Матроны Московской благоустроили родник”. www.tsn24.ru (на језику: руски). Тульская служба новостей. 26. 11. 2021. Приступљено 2. 8. 2022. 
  19. ^ „THE TRUE STORIES ABOUT THE MIRACLES 2005”. pokrov-monastir.ru (на језику: руски). Покровский ставропигиальный женский монастырь. Приступљено 2. 8. 2022. 
  20. ^ „Чудотворения”. pokrov-monastir.ru (на језику: руски). Покровский ставропигиальный женский монастырь. Приступљено 2. 8. 2022. 
  21. ^ а б „Патриарх Кирилл о блаженной Матроне”. Православный журнал «Фома» (на језику: руски). 6. 3. 2014. Приступљено 2. 8. 2022. 
  22. ^ „Блаженная Матрона Московская включена в месяцеслов Румынской Православной Церкви / Новости”. Патриархия.ru (на језику: руски). Официальный сайт МП. 24. 4. 2018. Приступљено 2. 8. 2022. 
  23. ^ „Monastery of St. Matrona of Moscow being built in Republika Srpska”. OrthoChristian.Com (на језику: енглески). 4. 4. 2018. Приступљено 2. 8. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]