Мауританија

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 15°-27° СГ Ш, 5°-17° ЗГД

Исламска Република Мауританија
الجمهورية الإسلامية الموريتان
Застава Мауританије Грб Мауританије
Застава Грб
крилатица: Honor, Fraternity, Justice
Химна
National Anthem of Mauritania
Положај Мауританије
Главни град Нуакшот
Службени језик арапски
Облик државе Војна хунта
 — Главешина државног савета Мухамед Улд Абдел Азиз
 — Председник владе Мулаје Улд Мухамед Лагдаф
Независност: Од Француске
28. новембар 1960.
Површина  
 — укупно 1.030.700 km² (29)
 — вода (%) занемарљиво
Становништво  
 — 2012. 3.359.185 (129)
 — густина 2,6/km² 
Валута Мауританска огија (100 центи)
Временска зона UTC 0
Интернет домен .mr
Позивни број +222

Мауританија (арап. موريتانيا ), или званично Исламска Република Мауританија, је држава у западној Африци [1]. Излази на Атлантски океан на западу, граничи се са Сенегалом на југозападу, Малијем на истоку и југоистоку, Алжиром на североистоку, и на северозападу са Западном Сахаром, територијом коју је анектирао Мароко. Име долази од античког берберског краљевства Мауретаније. Главни и највећи град је Нуакшот, који се налази на атлантској обали.

Историја[уреди]

Од петог до седмог века миграција берберских племена из северне Африке је отерала Бафуре, прве становнике Мауританије и претке народа Сонинке. Године 1076. Алморавиди су напали и освојили Гана царство. Мауританијски тридесетогодишњи рат (1644−76) је неуспешни покушај Бербера да зауставе инвазију арапских племена које је предводило племе Бени Хасан. Потомци овог племена чине горње слојеве мауританијског друштва.

Француска колонизација на почетку 20. века је донела укидање ропства и крај међуплеменских ратова. Током колонијалног доба становништво је остало номадско, али велики број црнаца чији су преци вековима раније били протерани из земље је почео да се враћа на југ земље.

Мауританија је постала независна 28. новембра 1960. Председник Моктар улд Дада је реформисао Мауританију у ауторитарну једнопартијску државу 1964. својим новим уставом. Његова Партија мауританијског народа је постала владајућа организација. Дада је поново изабран за председника [1966, 1971 и 1976. 1975. делимично због националистичких разлога и делимично због страха од мароканског експанионизма, Мауританија је напала и анексирала јужну трећину бивше Шпанске Сахаре (данашња Западна Сахара) 1975. променивши јој име у Тирис ал−Гарбија. Године 1978. пуковник Мустафа улд Салек је извршио државни удар и уклонио председника, власт је прешла на Војни Комитет за Национални Опоравак (ЦМРН). 1979. њега је отерала друга група официра која је променила име хунте у Војни Комитет за национални спас (ЦМСН), чији шеф је постао пуковник Мухамед Куна Улд Хаидала. Децембра 1984. Мауја улд Сид`Ахмед Таја је уклонио Хаидала и прогласио се шефом ЦМСН-а. Августа 2005. део мауританијске војске, укључујући и чланове председничке гарде, је заузео главне тачке главног града Нуакшота, док је председник улд Таја био ван земље. Улд Таја више није могао да се врати и остао је у егзилу. Нова Хунта се назвала Војни Савет за правду и демократију, чији вођа је пуковник Ели улд Мухамед Вал.

На референдуму 26. јуна 2006. грађани Мауританије су већином од 97% одобрили нови устав који је ограничио дужину мандата председника. Вођа хунте, пуковник Вал је обећао да ће се придржавати устава и да ће мирно препустити власт. На дан 10. априла 2007. Мауританија је поновно примљена у чланство Афричке уније, пошто је суспендонована након удара из 2005. године. Дана 19. априла 2007. на дужност председника ступио је Сиди Улд Шеик Абдалахи.

Војска Мауританије је извела државни удар против председника Сиди Мухамеда Абдулахија 6. августа 2008. Након хапшења председника и премијера сву власт је преузео Мухамед Улд Абдел Азиз.

Географија[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.
Мапа Мауританије

Са 1.030.700 km²)[2] Мауританија је 29. држава на свету.

Северни и већи део средишњег дела земље заузима пустиња Сахара у којој је живот ограничен на оазе. На југу земље простире се степски Сахел где нешто већа количина падавина омогућава развој номадског сточарства и ограниченог ратарства. Пољопривреда могућа је само на крајњем југозападу уз обале граничне реке Сенегал. Рељеф Мауританије састоји се од низина и ниских узвисина, а највиши врх је Кедијет Ијил (915 m) на северу уз западносахарску границу.


Административна подела[уреди]

Поглед на Нуакшот из ваздуха

Мауританија је подељена у 13 региона који су подељени у 44 департмана. Региони и њихови главни градови су:

Регион Административни центар
Адрар Аејар
Асаба Кифа
Бракна Алег
Дакле Нуадибу Нуадибу
Горгол Каједи
Гидимака Селибаби
Од еш Шарги Нема
Од еш Гарби Ејун ел Атрус
Еншири Акжужт
Нуакшот Нуакшот
Тагант Тиџикжа
Тирис Земур Фдерик
Трарза Росо

Економија[уреди]

Пијаца у Нуакшоту

Мауританија је тринаести произвођач гвожђа на свету које представља 50% извоза земље. Мауританија годишње произведе 10,4 милиона тона и њене залихе су процењене на 200 милиона тона. Мауританија је постала произвођач нафте 2006. Нафтно поље је откривено у Атлантском океану и аустралијско предузеће Вудсајд је добило право на експлоатацију. Резерве овог поља су процењене на 120 милиона барела. Власти су процениле да ће у 2006. зарадити 180 милиона долара, што представља четвртину државног буџета. Мауританија је један од региона света најбогатијих рибом. Око половина становништва је још увек запослена у пољопривреди која је у паду због честих суша током 70-их и 80-их година двадесетог века.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :