Махараштра

Из Википедије, слободне енциклопедије
Махараштра
महाराष्ट्र
(недостаје слика логоа)
Лого
Положај
Главни град Мумбај
Површина 307.713 km²
Становништво 2011
 - Број 112.372.972
 - Густина становништва 370 ст./km²
Језик марати
Религија хиндуизам (80,2 %), ислам (10,2 %),
будизам (6%), хришћанство (1,0 %), и друге
Веб-сајт maharashtra.gov.in

Махараштра је савезна држава Индије са површином од 307.713 km² и 96.752.247 становника (стање: 1. јан. 2001). Густина становништва је 314 стан./km². Друга је по становништву, а трећа по површини савезна држава у Индији. Највећи индијски град Мумбај представља главни град Махараштре.

Историја[уреди]

У Махараштри је најпре настало царство Марата 1674, које је 1760. обухватало трећину индијског потконтинента. Доласком Британске источноиндијске компаније долази до колонизације и дошло је ратова између царства Марата и Енглеза између 1777. и 1818, а царство Марата је пропало 1818. године. Велика Британија је владала из Бомбаја. Многобројне државе у Марати задржале су локалну аутономију и владаре, али би признавале британски суверенитет. Током двадесетог века започела је ненасилна борба против колонијалне управе. Ненасилну борбу је најпре предводио Бал Гангадар Тилак, а касније Махатма Ганди. Индија је стекла независност 1947, па је дошло до великих реорганизација територија и администрације. Махараштра је као држава настала 1960, кад се бомбајска држава разделила на Махараштру и Гуџарат.

Географија[уреди]

Западни Гати представљају брдовито подручје пралелно са обалом са просечном висином од 1200 метара. Западно се налази Конкан обална низија, која је широка 50 до 80 километара. Источно од Гата простире се висораван Декан. Западни Гати представљају подручје где извиру многе реке које теку на југ Индије. Западни Гати представљају извор неколико великих река Махараштре. Истичу се река Годавари и река Кришна. Реке теку источно према Бенгалском заливу и натапају већину централне и источне Махараштре. Многе мање реке теку према Арапском мору. Реке Тапти и Нармада теку западно и натапају већину северне Махараштре и припадају сливу Арапског мора.

Економија[уреди]

Повољна економска политика седамдесетих створила је од Махараштре водећу индијску индустријску државу. Поред Мумбаја западна Махараштра је развијена па доминира политиком и бирократијом државе. Махараштра доприноси са 13% укупној индустрији Индије. Мумбај као главни град представља главни банкарски и финансијски центар. Боливуд је главни центар индијске филмске индустрије и налази се у Мумбају. После успеха са информационим технологијама у суседним индијским државама Махараштра је основала софтверске паркове у Мумбају, Насику, Нагпуру и Пуну. Махараштра је прва у Индији по производњи електричне енергије из нуклеарних електрана. Мумбај представља највећу луку на Арапском мору и на индијском полуострву.

Планине у Махараштри

Демографија[уреди]

Махараштра представља другу индијску државу по броју становника. Има 96.752.247 становника. Само 11 земаља света има више становника од Махараштре. Градско становништво чини 42,4 % укупног становништва. Службени језик је марати, којим говори већина становништва. Ипак у Мумбају, као космополитском граду говори се и хинду, гуџарати и енглески. Већинска религија је хинду са 80,2 % присталица, а муслимани чине 10.2%, будисти 6%, а џаинисти и хришћани по 1%.

Највећи градови[уреди]

(Према попису из 2001)

Град Становника
Мумбај 11.914.398
Пуна 2.540.069
Нагпур 2.051.320
Тане 1.261.517
Калјан-Домбивали 1.193.266
Насик 1.076.967
Пимпри-Чинчвад 1.006.417
Солапур 873.037
Аурантабад 872.667
Нави Мумбај 703.947
Биванди 598.703

Спољашње везе[уреди]