Машинско учење

Из Википедије, слободне енциклопедије

Машинско учење је подобласт вјештачке интелигенције чији је циљ конструисање алгоритама и рачунарских система који су способни да се адаптирају на аналогне нове ситуације и уче на бази искуства. Развијене су различите технике учења за извршавање различитих задатака. Прве које су биле предмет истраживања, тичу се надгледаног учења за дискреционо доношење одлука, надгледаног учења за континуирано предвиђање и појачано учење за секвенционално доношење одлука, као и ненадгледано учење.

Досада најбоље схваћен од свих наведених задатака је одлучивање преко једног покушаја (енгл. one-shot learning). Рачунару је дат опис једног објекта (догађаја или ситуације) и од њега се очекује да као резултат избаци класификацију тог објекта. На примјер, програм за препознавање алфанумеричких знакова као улазну вриједност има дигитализовану слику неког алфанумеричког знака и као резултат треба да избаци његово име.

Види још[уреди]

Литература[уреди]