Машта

Из Википедије, слободне енциклопедије

Машта је мисаони процес замишљања будућих догађаја, као и способност стварања нових целина комбиновањем различитих представа, идеја и појмова који у таквом облику не постоје у ранијем искуству. Машта као стваралачко, имагинативно мишљење, представља основ уметничке, научне и техничке креативности, али и стваралаштва и разноврсних иновација у свакодневном животу. Процес маштања је под снажним утицајем жеља. Неки психолози и психоаналитичари сматрају да машта може бити и механизам одбране, па у том смислу говоре о „бежању у машту”. Тим путем се непријатна реалност замењује маштаријама у којима су на имагинаран начин задовољене многе снажне, а у стварности незадовољене тежње.

Имагинација је уобразиља, машта, замишљеност и сличне менталне представе. Нарочито карактеристична за извесна психолошка стања када се појмови обогаћују новим садржајима често иреалним, са евентуалном могућношћу остварења. Зато постоји подела имагинације на неколико типова као што су: стваралачка имагинација, имагинација фантазије, антиципаторна и имагинација памћења.

За Ибн Арабија, уобразиља је способност да се у главу дозову предмети којих нема у спољашњем свету, односно, нису тренутно присутни у чулима. Уобразиља чини видљивим, премда нејасно и замагљено, више присутности бића. Уобразиља представља карику између чулног и духовног света.[1]

Референце[уреди]

  1. ^ Tošiko Izucu, San i stvarnost kod Ibn Arabija, Zbornik radova „San, java i buđenje“ (priredio Dušan Pajin), Dečje novine, Gornji Milanovac, 1991.

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.