Мађаризација

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мађаризација Војводине, 1720-1910

Мађаризација или хунгаризација је планирана и примењена етнички мотивисана асимилаторска политика, коју су извршиле власти у Мађарској у 19. и почетком 20. века. Та асимилаторска политика имала је за циљ да наметне језик и културу Мађара као доминантне у региону у односу на друге етничке заједнице. Према овој политици, друге етничке заједнице биле су присиљене да прихвате мађарски језик и мађарску националност.

Познати мађаризовани Срби[уреди]

  • Јован Дамјанић (мађарски: Damjanics János), мађарски револуционарни генерал и национални херој.
  • Димитрије Стојаковић (мађарски: Döme Sztójay), председник владе и министар иностраних послова у Мађарској од 23. марта 1944. до 24. августа 1944.
  • Александар Петровић - Шандор Петефи (мађарски: Petőfi Sándor), чувени мађарски песник и један од вођа националног покрета 1848.

Места са српским називима у околини Будимпеште[уреди]

Сеобом Срба под Арсенијем III Чарнојевићем, велики број их се населио у околини Будимпеште. И данас су остали називи који наводе на српско порекло као што су Помаз (Pomáz), Чобанка (Csobánka), Стара вода (Sztára voda), Вишеград (Visegrad), итд. У познатом туристичком месту Сент Андреја (Szent Ánrea) близу Будимпеште постоје 4 велике православне цркве, од којих је само једна активна, а број становника који се изјашњавају као Срби је мањи од 100.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]