Мађаризација

Мађаризација Војводине, 1720-1910

Мађаризација или хунгаризација је планирана и примењена етнички мотивисана асимилаторска политика, коју су извршиле власти у Мађарској у 19. и почетком 20. века. Та асимилаторска политика имала је за циљ да наметне језик и културу Мађара као доминантне у региону у односу на друге етничке заједнице. Према овој политици, друге етничке заједнице биле су присиљене да прихвате мађарски језик и мађарску националност.

Познати мађаризовани Срби

• Јован Дамјанић (мађарски: Damjanics János), мађарски револуционарни генерал и национални херој.
• Димитрије Стојаковић (мађарски: Döme Sztójay), председник владе и министар иностраних послова у Мађарској од 23. марта 1944. до 24. августа 1944.
• Александар Петровић - Шандор Петефи (мађарски: Petőfi Sándor), чувени мађарски песник и један од вођа националног покрета 1848.

Места са „српским“ називима“ у околини Будимпеште

Сеобом Срба под Арсенијем III Чернојевићем, велики број се населио у околини Будимпеште. И данас су остали називи који наводе на српско порекло као што су Помаз (Pomáz), Чобанка (Csobánka), Стара вода (Sztára voda), Вишеград (Visegrad). У познатом туристичком месту Сент Андреја (Szent Ánrea) близу Будимпеште постоји 4 велике православне цркве, од којих је само једна активна, а број становника који се изјашњавају као Срби је мањи од 100.

Литература

• Др Димитрије Кириловић, Помађаривање у бившој Угарској, Нови Сад - Србиње, 1935. Реиздање 2006.
• Борислав Јанкулов, Преглед колонизације Војводине у XVIII и XIX веку, Нови Сад - Панчево, 2003.
• Димитрије Боаров, Политичка историја Војводине, Нови Сад 2001.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Мађаризација

• Процес мађаризације ((en))