Мађарска

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 47° 29′ 53“ СГ Ш, 19° 2′ 24“ ИГД

Мађарска
Magyarország
Застава Мађарске Грб Мађарске
Застава Грб
Химна

Isten áldd meg a magyart
Положај Мађарске
Главни град Будимпешта
Службени језик мађарски
Облик државе Парламентарна република
 — Председник Јанош Адер
 — Премијер Виктор Орбан
Независност  
 — Оснивање Мађарске 896
 — Краљевина Мађарска 1000
 — Распад Аустроугарске 1918
 — Република Мађарска 1989
Приступ у ЕУ 1. мај 2004.
Површина  
 — укупно 93.027,44 km² (109)
 — вода (%) 0,74
Становништво  
 — 2014. 9.879.000 [1] (87)
 — 2001. 10.198.315
 — густина 107,2/km² (92)
БДП (ПКМ) 2012. приближно
 — укупно $215 милијарди (52)
 — по глави становника $21.570 (48)
Валута форинта (HUF)
Временска зона UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен .hu¹
Позивни број +36
1 Такође и .eu као чланица Европске уније

Мађарска (hu-Magyarország.ogg Magyarország ) је континентална држава у средњој Европи [2]. Налази се у панонској низији и граничи се са Словачком на северу, Украјином и Румунијом на истоку, Србијом и Хрватском на југу, Словенијом на југозападу и Аустријом на западу. Главни и највећи град је Будимпешта. Мађарска је данас чланица Европске уније, НАТО пакта, Организације за економску сарадњу и развој, Вишеградске групе и Шенгенског уговора. Званични језик је мађарски, који припада групи угро-финских језика и који је најраспрострањенији неиндоевропски језик у Европи.[3]

Након периода насељавања простора данашње Мађарске од стране Келта, Римљана, Хуна, Словена, Гепида и Авара, крајем 9. века формира се држава Мађара са Арпадом на челу, чији је наследник био Стефан I Мађарски, који је крунисан за краља 1000. године. На простору означаваном као земље круне Светог Стефана наредних 918. година се налазила Краљевина Угарска. Она је током историје свог постојања мењала своје границе и државно-политички статус, а током средњег века у многим тренуцима била важна политичка сила у Европи као и један од културних центара Западног света.[4] Након 150 година проведених под влашћу Хабзбуршке Монархије и Османског царства (1541—1699), уследио је период престанка османске власти и интеграције Мађара у Хабзбуршку монархију, која је касније прерасла у двојну монархију Аустроугарску (1867—1918).

Војним губитком у Првом светском рату, Аустроугарска и њена Краљевина Угарска се распадају, а од централног дела њене територије се ствара нова независна Мађарска. Тријанонским споразумом се одређују границе независне Мађарске, која је у односу на бившу Краљевину Угарску имала 72 процента територије и 64 процента становника мање. Иако су становништво ових територија чинили претежно немађари, на њима је остао да живи и један део мађарског становништва, односно око једна трећина популације која је на попису из 1910. године говорила мађарски језик. За разлику од Аустроугарске, нова независна Мађарска није имала статус велике силе, а у њеним границама се није нашло ни пет од десет највећих градова Краљевине Угарске, као ни поморске луке.[5][6][7] Уследио је период ауторитарног режима и изгубљен Други светски рат након чега Мађарска пада под совјетску сферу (1947—1989). Иако је светску пажњу привукла револуција 1956, она је угушена а Мађарска је напуштање Источног блока започела тек 1989. године.

Од 1989. Мађарска је демократска парламентарна република, сврстава се у развијене државе.[8] Мађарска је једна од 30 најпопуларнијих туристичких дестинација на свету, са преко 10 милиона посета годишње.[9] У Мађарској се налази највећи систем термалних извора на свету и друго највеће термално језеро (Хевиз), највеће језеро у Средњој Европи (Балатон) и највећа степска област у Европи (Хортобађ).[10]

Мађарска је до 1. јануара 2012. године, када је на снагу ступио нови Устав, носила назив Република Мађарска.[11]

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Мађарске
Језеро Балатон

Мађарска се налази између 45° и 49° северне географске ширине, и 16° и 23° источне географске дужине.

Равнице Панонске низије покривају већи део Мађарске. Најважније регије у Панонској низији су Мала мађарска равница и Велика мађарска равница. Највиша тачка је 183 метра.

Прекодунавска Мађарска је брдовитији предео на западу од обронака Алпа у области Алпокаља (Алпска стопала) преко централне зоне Прекодунавских планина и Мечека до Вилањ планина на југу. Највиша тачка ове области је „Írott-kő“ висине 882 метра.

Највиши врхови налазе се на Карпатима на северу уз границу са Словачком као Северне мађарске планине (највиши врх: Кекеш, 1014 m).

Мађарску дели по пола Дунав (Duna); друге велике реке су Тиса (Tisza) и Драва (Dráva), док на западу земље лежи велико језеро Балатон. Осим тога, Мађарска има највеће термално језеро на свету, језеро Хевиз.

Фитогеографски Мађарска припада средњоевропској провинцији циркумбореалне области у оквиру бореалног потцарства холарктичког флористичког царства.

Мађарска има 10 националнихпаркова, 145 резервата природе и 35 заштићених предела.

Клима[уреди]

Клима је континентална, са хладним и влажним зимама и топлим летима, а релативна изолација карпатског басена понекад изазива суше. Просечна годишња температура је 9.7 °C. Највиша измерена температура је 41,9 °C у Кишкунхалашу 20. јула 2007. а најнижа −35 °C у Мишколцу 16. фебруара 1940. Просечна највиша температура лети је од 23 °C до 28 °C а просечна најниша зимска температура је од −3 °C до −7 °C. Просечне годишње падавине износе 600 mm. Област око Печуја се понекад сврстава у Средоземну климу али је ова област тек незнатно топлија од остатка земље и у њој такође зими пада снег.

Национални паркови[уреди]

У Мађарској постоји 10 националних паркова. Национални паркови Агтелек и Хортобађ се налазе на списку Светске баштине

Историја[уреди]

Историја Мађарске
Coat of arms of Hungary.svg

Овај чланак је део серије о
историји Мађарске

Ова кутијица: погледај  разговор  уреди
Категорија: Историја Мађарске
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Мађарске

Пре досељавања Мађара[уреди]

Данашња територија Мађарске је у од 9. године. п. н. е. до краја 4. века била део римске провинције Паноније. У 4. веку су је населили Хуни под вођством Атиле, бича Божијег. Потом ово подручје насељавају германска племена. Након њих долазе Авари и Словени.

Долазак Мађара у Панонску низију под вођством Арпада

Прапостојбина Мађара[уреди]

Мађарска прапостојбина (Magyar Őshaza), је теоријска прапостојбина Мађара. Неки верују да је била смештена источно од Урала, док је неки стављају на западну страну. Најпоузданији извори је стављају на место данашњег аутономног округа Хантија-Мансија, Руске Федерације. Одатле су прото-Мађари се преселили јужно, на територије зване Магна Хунгарија.

Назив Магна Хунгарија [12] (лат. Magna Hungaria), први пут се спомиње у списима доминиканског Фратра Јулијана из 1235. године. То је локација где су се населили прото-Мађари и смештена је на западној страни планине Урал, у регији данас познатој по имену Башкортостан, што је аутономна област у Русији. Мађари су се одатле померали ка југозападу у населили Леведију и Етелкез, пре него што су дефинитивно се настанили на данашње просторе. Остатак прото-Мађара је остао и основао Паскатир у регији данашњег Башкоторстана.

Око 833. године, мађарска племена су живела у такозваној Магна Хунгарије која је била смештена у околини Урала и Леведији која је била егзистирала између река Дон и Дњепар, и била су у директном додиру са великим царством Хазара.

Мађари су, у временском периоду од 850. до 860. године, из своје домовине Леведије били потиснути од стране Печењеза и прешли су на нове просторе које су назвали Етелкез (Etelköz). Мађари су стигли до Дунава негде око 880. године. Своје латинско име Угари по многим изворима Мађари су добили у овом периоду. По једној теорији име Угари је потекло од турске речи On-Oghur што би значило десет племена[13], који се односио на седам мађарских и три кабарска племена.[14] Такође је и име Утигури Onoghur могући извор[15].

Мађарске хронике, традиција и историчари, мађарско порекло и идентитет везују за племена која су дошла у Карпатски басен у неколико таласа. Почетак је везан за Хуне, који су позвани од стране Римљана 361. Настављени су са Секељима, који тврде да су потомци Хуна. После 586. долазе Авари и на крају 895. Мађари са Арпадом на челу.

Као део мађарске нације рачунају се и припадници чланова народа староседелаца у Панонској низији и чланови неких других групе народа који су касније дошли и утопили се међу етничке Мађаре, као што су: Јаси, Кумани, Саси, Швабе, Словаци, Украјинци, Срби, Хрвати, Бугари и тако даље.

Средњовековна Угарска[уреди]

Мађари су Панонију населили 896, под вођством Арпада. Мађари су 1001. примили хришћанство, а Свети Стефан Мађарски се крунисао за краља. Угарском су владали Арпадовићи од 1001. до 1301, након чега пада под страни утицај.

Краљевина Угарска је заузимала просторе данашње Мађарске, данашње Словачке, па све до Трансилваније (Ердеља) у данашњој Румунији, Карпатске Рутеније, Војводине (данашње северне Србије), и још неке мање територије. Поред овога у коегзистенцији са централним угарским краљевством у персоналној унији су биле и Хрватска и Славонија, које Аустроугарском нагодбом улазе у састав угарског дела царства. Све ове територије заједно са Краљевином Угарском су носиле заједнички назив Земље круне Светог Стефана и то од 1102. до 1918. године.

Први владари угарског краљевства су били из династије Арпадовића. У раном 14. веку, ова династија је била замењена са Анжујском династијом, а касније са Јагелонцима и такође у разним периодима са нединастичким, ненаследним, владарима Жигмундом Луксембуршким и Матијом Корвином.

Слабљење и пад Угарске[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Мађарске у Османском царству

У Мохачкој бици 1526. Мађарска је претрпела пораз од стране Турака и престала да постоји као независна држава. После ове битке, један део Мађарске пада под власт Османског царства, други улази у састав Хабзбуршке монархије, док трећи (Трансилванија) постаје полунезависна држава под врховном влашћу Османског царства.

У оквиру Хабзбуршке монархије[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Хабзбуршка Угарска

Крајем 17. века, Хабзбуршка монархија запоседа Трансилванију и отоманске територије у Панонској низији, тако да сви Мађари долазе под власт Хабзбурга. У периоду реформације, Мађари прилазе лутеранству и калвинизму.

Мађари су 1848. године подигли револуцију против Хабзбурга, захтевајући национална права. Оно што су Мађари тражили од Хабзбурга, нису хтели да дају немађарском становништву тадашње Угарске, што је један од разлога што су припадници осталих народности тадашње Угарске - Срби, Хрвати, Словаци и Румуни, стали на страну Хабзбурговаца. Мађари су изгубили рат, а самим тим нису ни остварили своја национална права.

Аустроугарска[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Аустроугарска

После 1860. године, Хабзбуршка политика према Мађарима се мења, тако да је 1867. године Хабзбуршка монархија трансформисана у Аустроугарску, у којој је Угарска добила велики степен аутономије. Граница између Аустрије и Угарске је ишла реком Лајтом. 8. јуна 1867. Франц Јозеф је крунисан у Будиму круном Светог Стефана. Будим је постала његова резиденција као краља Угарске. Краљица Елизабета (Erzsébet királyné) је нарочито много времена проводила у Будиму са угарском аристократијом.

Мађарска у 20. веку[уреди]

Овај уговор је остао пуноважан све до распада монархије 1918. године, када се после Првог светског рата и пораза Централних сила, Угарска Краљевина распала, На централном подручју некадашње краљевине формирана је Мађарска Демократска Република, а остали делови бивше краљевине су припали националним државама немађарских народа, који су насељавали Угарску краљевину. Последњи монарх Аустроугарске, Карло I, крунисан је 1916. у Будимпешти као Карло IV, краљ Угарске. Напустио је престо 13. новембра 1918. и отишао у Швајцарску.

72% територије која је чинила Краљевину Угарску у Аустроугарској припало постојећим суседним земљама Аустрији и Румунији и новоформираним државама Чехословачкој и Краљевини Југославији. Новоформираној Пољској припао је Чарни Дунајец на Карпатима (део некадашље жупаније Арва), а град (жупанија) Фиуме (Ријека) припала је 1924. године Италији. Нове границе су озваничене и ратификоване 1920. године Тријанонским споразумом, остављајући око 3,5 милиона етничких Мађара ван матице. Ово је било уређено у складу са споразумом познатим као 14 тачака америчког председника Вудроа Вилсона. Након краткотрајних Мађарске Демократске Републике, Мађарске Совјетске Републике и Српско-мађарске републике Барања-Баја наступа период Краљевине Мађарске од 1920. до 1946.

У Другом светском рату (1939—1945), Мађарска је била на страни Тројног савеза. Под командом регента Миклоша Хортија учествовала је у разбијању Југославије 1941. године због чега се тадашњи премијер Пал Телеки убио, после чега су мађарске трупе окупирале Бачку, Барању, Међумурје и Прекумурје. Хортијеви специјални одреди – Њилаши (Стреличасти крстови) учествовали су у многим злочинима над Србима на окупираним територијама посебно у току Новосадске рације.

Народна Република Мађарска је у периоду 19451989. била под совјетским утицајем. Била је чланица Варшавског уговора. До антикомунистичке и антисовјетске побуне је дошло 1956. под вођством Имре Нађа али је она угушена а Мађарском је владао диктатор Јанош Кадар до слома комунизма. Држава је 1989. након револуције извршила транзицију у демократски вишепартијски систем и прешла на капиталистичко уређење слободног тржишта и променила име у Република Мађарска.

Мађарска је чланица Европске уније од 1. маја 2004. године.

Ступањем на снагу новог Устава 1. јануара 2012, име државе се променило из Република Мађарска (мађ. Magyar Köztársaság) у Мађарска (мађ. Magyarország).

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Мађарске

Према попису[16] из 2011. у Мађарској живи 9.937.628 становника. Од тога Мађари чине 83,7%, Роми (3,1 %), Немци (1,3 %), Словаци (0,3%), Румуни (0,2%), Хрвати (0,2%) Срби (0,1%) и други (0,6%). Чак 14,7% одбило је да се изјасни.

Око 99% становништва говори мађарски, угрофински језик који није у сродству ни са једним суседним језиком. Заштићени мањински језици су грчки, немачки, румунски, словачки, словеначки, српски и хрватски језик.

Интраетничке групе Мађара су: Секељи, Палоци, Кумани, Јаси, Јасу и Чанго Мађари.

Неке суседне земље имају знатне мађарске мањине, поготово Словачка, РумунијаТрансилванији) и СрбијаВојводини).

Број становника Мађарске је 9.937.628 (2011).

Вероисповест: римокатолици (39%), калвинисти (11,6%), лутерани (2,2%), гркокатолици (1,8%), друге религије (1,9%), неизјашњени (27,2%) и без религије (16,7%).

Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом Мађарске су најзаступљеније следеће патрилинеарне (Y-ДНК) хаплогрупе:[17]

Највећи градови[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак градова у Мађарској

У Мађарској званично постоји 298 градова. Највећи и једини милионски град је престоница државе, Будимпешта, а затим следе: Дебрецин, Сегедин, Мишколц, Печуј, Ђер, Њиређхаза, Кечкемет, Секешфехервар.

Торонто
Будимпешта
Дебрецин
Дебрецин
Сегедин
Сегедин
Поредак Град Жупанија Број становника Мишколц
Мишколц
Печуј
Печуј
Ђер
Ђер
Њиређхаза
Њиређхаза
1 Будимпешта Будимпешта 1.740.041
2 Дебрецин Хајду-Бихар 207,594
3 Сегедин Чонград 170,052
4 Мишколц Боршод-Абауј-Земплен 166,823
5 Печуј Барања 156,801
6 Ђер Ђер-Мошон-Шопрон 131,564
7 Њиређхаза Саболч-Сатмар-Берег 117,658
8 Кечкемет Бач-Кишкун 114,226
9 Столни Београд Фејер 101,722
10 Сомбатхељ Ваш 79,348
11 Солнок Јас-Нађкун-Солнок 74,341
12 Татабања Комаром-Естергом 70,003
13 Капошвар Шомођ 67,686
14 Ерд Пешта 65.277
15 Веспрем Веспрем 64.024
16 Бекешчаба Бекеш 63.752
17 Залаегерсег Зала 61.849
18 Шопрон Ђер-Мошон-Шопрон 61.390
19 Јегра Хевеш 56.166
20 Велика Канижа Зала 49.302


Привреда[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Привреда Мађарске

Привреда Мађарске је средње величине, структурно, политички и институционално отворена тржишна високодоходовна економија, део јединственог тржишта Европске уније. Привреда Мађарске је прошла кроз период либерализације тржишта од почетка 90их као део транзиције из социјалистичке у тржишну економију, попут већине осталих држава бившег Источног блока. Мађарска је чланица Организације за економску сарадњу и развој од 1995, Светске трговинске организације од 1996, и чланица Европске уније (након референдума где је остварена подршка 83,8 % изашлих гласача) од 2004. Мађарска је прва држава у којој је отворено представништво кинеске агенције за промоцију инвестицја.

Приватни сектор чини 80% БДП Мађарске. Стране инвестиције и власништво фирми је распрострањено, а кумулативне стране инвестиције износе више од 70 милијарди долара. Главне привредне гране су рударство, металургија, производња грађевинских материјала, прехрамбена индустрија, текстилна индустрија, хемијска а посебно фармацеутска индустрија и производња аутомобила. Главни пољопривредни производи су пшеница, кукуруз, сунцокрет, кромпир, шећерна репа, као и месне прерађевине, од свињског, говеђег и живинског меса и млечни производи.

Валута Мађарске се зове форинта (знак: Ft; код: HUF) која је уведена 1946. Мађарска као чланица Европске уније је у обавези да ради на увођењу заједничке валуте евра што подразумева испуњавање мастрихтских критеријума.

У последње време структура страних директних инвестиција је померена из јефтине текстилне индустрије и прехрамбене индустрије у производњу аутомобила, обновљиве енергије, информационе технологије и туризам.

Политика[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Политика Мађарске
Зграда парламента у Будимпешти

Председника Мађарске (Elnök) бира парламент сваких 5 година. Председник има малу стварну власт, он предлаже председника владе парламенту који га бира, и има улогу главнокомандујућег.

Премијер (министар-председник, Miniszterelnök) има главну улогу у извршној власти у складу са Уставом Мађарске. Председник владе бира и смењује министре по сопственом нахођењу. Сваки кандидат за министра мора проћи отворено испитивање пред једним или више парламентарних одбора, те га председник мора формално прихватити.

Мађарски парламент (државни сабор, Országgyűlés) је једнодоман и има 386 заступника. То највише државно тело предлаже и одобрава законе које предлаже премијер. Странка мора освојити најмање 5% гласова грађана да би ушла у парламент. Државни избори за парламент одржавају се сваке 4 године (претходни су одржани 2010. године).

Уставни суд Мађарске (Alkotmánybíróság) је највише судско тело, има 15 чланова и право да спречи законе које оцени неуставним (не односи се на законе усвојене двотрећинском већином).

Устав Мађарске (основно закон, Alaptörvény) је усвојен 18. априла 2011, а ступио је на снагу 1. јануара 2012. године. Наследио је Устав из 1949. (детаљно ревидиран 1989). У марту 2013. парламент је усвојио сет амандмана који су проширили круг лица овлашћених да покрећу поступак пред Уставним судом, ограничили делокруг Уставног суда, утврдили обавезну старосну границу за пензионисање за судије и тужиоце, утврдили обавезу студената да одређени период раде у Мађарској као надокнаду за школарину, ограничили предизборну пропаганду на државне медије, као и нагласили улогу породице и дозволили властима да у одређеним зонама забране боравак бескућника.

Административна подела[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Мађарске жупаније
Карта Мађарске

Мађарска је службено подељена на 40 покрајина: 19 жупанија (мађ. megye), 20 градских жупанија (мађ. megyei város) и главни град (мађ. föváros), Будимпешту.

Географски и политички Мађарска је подељена на:

Саобраћај[уреди]

Мрежа ауто-путева у Мађарској

Мађарска се налази у средишњем делу Панонске низије, па је изразито равничарска земља, што погодује развоју свих видова саобраћаја. Друга важна особина земље значајна за саобраћај је да је Мађарска подунавска земља.

Мађарска има развијен друмски, железнички, ваздушни и водени саобраћај. Будимпешта, као престоница државе, до те мере је значајан чвор у државној саобраћајној мрежи, да се каже да „сви путеви воде до Будимпеште“.

Карта железничке мреже у Мађарској

Укупна дужина железничке мреже у Мађарској је 7.606 km (1998. године), од чега је око 97% стандардне ширине колосека. Електрифицирано је 2.270 km железнице, а дужина пруга са двојним колосеком је 1.236 km. Ово говори о развијености железничке мреже и може се рећи да свако значајније место у земљи има железничку станицу и везу железницом. Главни железнички чвор је Будимпешта. Будимпешта је такође једини град у Мађарској са градском железницом и са метро системом, једним од најстаријих у свету (погледати: Будимпештански метро).

Укупна дужина друмских путева у Мађарској је 188.490 km, од чега је са чврстом подлогом 81.950 km. Дужина ауто-путева тренутно износи 1.013 km (2007. године), али се у наредним годинама очекује брза изградња нових деоница.

Данашњи државни ауто-путеви и они који ће бити изграђени у блиској будућности повезују престоницу Будимпешту са ободом земље и престоницама суседних земаља. Они се углавном пружају трасама Европских коридора, а носе двозначне називе „М+број“.

Мађарска је континентна земља и стога нема поморских лука. Од лука у околним земљама највећи значај за њену привреду има лука Ријека у Хрватској. Са друге стране, речни саобраћај је развијен и међународног је значаја. Дужина речних водених путева у Мађарској је 1373 km (1997. године).

Најважнији водени пут у земљи је река Дунав, важан паневропски пловни пут (Коридор 7) који повезује средњу Европу са облашћу Црног мора и Балкана. Важне луке на Дунаву су: Будимпешта, Баја и Дунаујварош. Дунав је такође важна туристичка маршута у Мађарској и данас је све више марина и других туристичких садржаја дуж његових обала. Поред Дунава пловна је и река Тиса, а постоје и пловни канали.

У Мађарској постоји 45 званично уписаних аеродрома, од којих је 16 са чврстом подлогом. 5 аеродрома у држави има а IATA код (IATA Airport Code) и, самим тим, међународни значај.

Највећи и најважнији аеродром у земљи је будимпештански Међународни аеродром „Франц Лист“ (Ферихеђ), удаљен 16 km југоисточно од града. То је био и једини државни аеродром до 1994. године. Због свог изваредног положаја овај аеродром је и важан регионални саобраћајни чвор. Други по значају аеродром је Међународни аеродром „Шармелек“, који је највише окренут туризму на Балатону. Аеродроми у Ђеру, Дебрецину и Печују су пред отварањем.

Светска баштина[уреди]

Мађарски фолклор.

На списку Светске баштине Унеска налазе се следећа места[18]:

За будуће уписе, Мађарска је предложила дворац у Естергому, полуострво Тихањ на Балатону, будимске термалне пећине, дворац и паркове Вишеграда, систем утврђења и ушће реке Вах у Дунав у Коморану, мрежу сеоског архитектонског наслеђа, државну фарму у Мезехеђешу, дрвене цркве северног Карпатског басена, фосиле из Ипољтартноца, предмодернистичку архитектуру Едена Лехнера и границе Римског царства у Мађарској.

Референце[уреди]

  1. ^ Hungarian Central Statistical Office Census Data 2011. Retrieved 28 March 2013.
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ Rosenhouse & Kowner (2008), стр. 82.
  4. ^ Fenyo (2007), стр. 1.
  5. ^ Hungary - Overview | Open-Site.org
  6. ^ Bernstein, Richard (9. 8. 2003.). „East on the Danube: Hungary's Tragic Century“. The New York Times Приступљено 11 November 2008. 
  7. ^ „Hungary“. Encarta. Archived from the original on 31. 10. 2009. Приступљено 12 November 2008. 
  8. ^ World Bank Country Classification, 2007
  9. ^ „UNWTO World Tourism Barometer“. World Tourism Organization Приступљено 30. 7. 2012.. 
  10. ^ „Search – Global Edition – The New York Times“. International Herald Tribune. 29. 3. 2009.. Archived from the original on 27. 3. 2009. Приступљено 20. 9. 2009.. 
  11. ^ „Мађарска: Контроверзни устав ступио на снагу“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 1. 1. 2012. Приступљено 3. 1. 2012.. 
  12. ^ The long and wonderful voyage of Frier Iohn de Plano Carpini, Приступљено 11. 4. 2013.
  13. ^ Marcantonio (2002), стр. 33.
  14. ^ Rady (2000), стр. 12.
  15. ^ Sinor (1990), стр. 143.
  16. ^ 2011 Hungary Census Report
  17. ^ Hungary - Atlas of Genetic Genealogy
  18. ^ Hungary

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :