Мађарска

	Историја Мађарске
	Порекло Мађара
	Магна Хунгарија
	Леведија
	Етелкез
	Краљевина Угарска
	Краљевина Угарска (1000-1918)
	Монголско-угарски сукоби
	Османско-угарски сукоби
	Мохачка битка (1526)
	Мађарска под Османским царством (1541-1699)
	Будимски пашалук
	Хабзбуршка Угарска (1541-1700)
	Мађарска револуција (1848)
	Аустро-угарска нагодба (1867)
	Аустроугарска
	После 1918
	Мађарска Демократска Република (1918-1919)
	Мађарска Совјетска Република (1919)
	Мађарско-румунски рат (1919)
	Тријанонски споразум (1920)
	Краљевина Мађарска (1920-1946)
	Народна Република Мађарска (1946-1989)
	Мађарска револуција (1956)
	Република Мађарска
	Ова кутијица: погледај • разговор • уреди

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Координате: 47° 29′ 53“ СГ Ш, 19° 2′ 24“ ИГД


Застава	Грб

Химна

Isten áldd meg a magyart

Главни град

Будимпешта

Службени језик

мађарски

Облик државе Парламентарна република

- Председник Јанош Адер

- Премијер Виктор Орбан

Независност

- Оснивање Мађарске 896.

- Краљевина Мађарска Децембар 1000.

- Распад Аустроугарске 1918.

- Република Мађарска 1989.

Приступ у ЕУ 1. мај 2004.

Површина

- Укупно 93.027,44 km² (108)

- Вода (%) 0,74

Становништво

- 2011. 9.975.000 (82)

- 2001. 10.198.315

- Густина 107,3/km² (92)

БДП (ПКМ) 2009 приближно

- Укупно $129.540 милијарди (48)

- По глави становника $19.829 (40)

Валута форинта (HUF)

Временска зона UTC +1, +2 (CET, CEST)

Интернет домен .hu ¹

Позивни број +36

¹ Такође и .eu као чланица Европске уније

Мађарска ( Magyarország (помоћ·инфо)) је континентална држава у средњој Европи. Граничи се са Словачком, Украјином, Румунијом, Србијом, Хрватском, Словенијом и Аустријом. Површина Мађарске износи 93.036 km². По површини она је 109. држава у свету. По процени из 2009. Мађарска је имала 10.021.000 становника. Главни и највећи град Мађарске је Будимпешта, а остали већи градови су Дебрецин, Сегедин, Мишколц, Печуј, Њиређхаза, Кечкемет, Секешфехервар и Ђер. Мађарска је до 1. јануара 2012. године, када је на снагу ступио нови Устав, носила назив Република Мађарска.^[1]

Након келтског (после 450. пне) и римског (од 9. п. н. е. до око 430. године) периода, темељи Мађарске је поставио Арпад. Његов потомак Стефан I је постао први мађарски краљ. Мађарско краљевство је постојало 9 векова. Битка на Мохачу 1526. године је за последицу имала делимичну отоманску окупацију и интеграцију остатка државе у Хабзбуршку монархију, а од 1867. Мађарска је чинила другу чланицу Аустроугарске. После Првог светског рата, Мађарска је изгубила више од 70% територије, а једна трећина Мађара је остала да живи ван матице. После Другог светског рата следио је комунистички период (1947-1989). После слома источног блока, у Мађарској је успостављен вишепартијски систем.

Мађарска је чланица Европске уније и НАТО пакта од 2004. године.

Историја [уреди]

За више информација погледајте чланак Историја Мађарске

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Пре досељавања Мађара [уреди]

Данашња територија Мађарске је у од 9. године. п. н. е. до краја 4. века била део римске провинције Паноније. У 4. веку су је населили Хуни под вођством Атиле, бича Божијег. Потом ово подручје насељавају германска племена. Након њих долазе Авари и Словени.

Средњовековна Угарска [уреди]

Долазак Мађара у Панонску низију под вођством Арпада

Круна Светог Стефана

Угри, данашњи Мађари, Панонију су населили 896, под водством Арпада. Српски назив за Угре је Мађари од мађарске речи за њихову нацију.

Мађари су 1001. примили хришћанство, а Свети Стефан Мађарски се крунисао за краља. Угарском су владали Арпадовићи од 1001. до 1301, након чега пада под страни утицај.

Слабљење и пад Угарске [уреди]

У Мохачкој бици 1526. Мађарска је претрпела пораз од стране Турака и престала да постоји као независна држава. После ове битке, један део Мађарске пада под власт Османског царства, други улази у састав Хабзбуршке монархије, док трећи (Трансилванија) постаје полунезависна држава под врховном влашћу Османског царства.

У оквиру Хабсбуршке монархије [уреди]

Крајем 17. века, Хабзбуршка монархија запоседа Трансилванију и отоманске територије у Панонској низији, тако да сви Мађари долазе под власт Хабзбурга. У периоду реформације, Мађари прилазе лутеранству и калвинизму.

Мађари су 1848. године подигли буну против Хабзбурга, захтевајући национална права. Оно што су Мађари тражили од Хабзбурга, нису хтели да дају немађарском становништву тадашње Угарске, што је један од разлога што су припадници осталих народности тадашње Угарске - Срби, Хрвати, Словаци и Румуни, стали на страну Хабзбурговаца. Мађари су изгубили рат, а самим тим нису ни остварили своја национална права.

После 1860. године, Хабзбуршка политика према Мађарима се мења, тако да је 1867. године Хабзбуршка монархија трансформисана у Аустроугарску, у којој је Угарска добила велики степен аутономије. Граница између Аустрије и Угарске је ишла реком Лајтом. Угарска је водила политику непризнавања националних права осталог немађарског становништва: Срба, Хрвата, Словака и Румуна, права за која се не тако давно, 12 година раније, и сама крваво борила.

У Првом светском рату (1914 - 1918) Аустроугарска је била чланица Централних сила заједно са Немачком и Италијом. Када је Аустроугарска изгубила рат, држава се поделила на Аустрију и Мађарску, а преостали делови су ушли у састав Румуније, Чехословачке и Југославије.

Мађарска у 20. веку [уреди]

У Другом светском рату (1939 - 1945), Мађарска је била на страни Тројног савеза. Учествовала је у разбијању Југославије 1941. године, после чега су мађарске трупе окупирале Бачку, Барању, Међумурје и Прекумурје. Специјални одреди – Стреличасти крстови учествовали су у многим злочинима над Србима на окупираним територијама.

1945 - 1989. Мађарска је била под совјетским утицајем. Била је чланица Варшавског уговора. До антикомунистичке и антисовјетске побуне је дошло 1956. Побуна је угушена. 1989. променила је име Народна Република Мађарска у Република Мађарска. 2004. председник Мађарске је Ференц Мадл.

Мађарска је чланица Европске уније од 1. маја 2004. године.

Ступањем на снагу новог Устава 1. јануара 2012, име државе се променило из Република Мађарска (мађ. Magyar Köztársaság) у Мађарска.

Географија [уреди]

За више информација погледајте чланак Географија Мађарске

Дунав код Вишеграда

Равнице покривају већи део Мађарске ("карпатски басен"), док на северу уз словачку границу има брда и планина (највиши врх: Кекеш, 1014 m). Мађарску дели по пола Дунав (Duna); друге велике реке су Тиса (Tisza) и Драва (Dráva), док на западу земље лежи велико језеро Балатон. Осим тога, Мађарска има највеће термално језеро на свету, језеро Хевиз.

Клима је континентална, са хладним и влажним зимама и топлим летима, а релативна изолација карпатског базена понекад изазива суше. Просечна годишња температура је 9.7° C.

Већи градови су: Будимпешта, Дебрецин, Мишколц, Сегедин, Печуј, Њиређхаза, Кечкемет, Секешфехервар, Ђер, итд.

Покрајине и градови [уреди]

За више информација погледајте чланак Мађарске жупаније

Карта Мађарске

Мађарска је службено подељена на 40 покрајина: 19 жупанија (мађ. megye), 20 градских жупанија (мађ. megyei város) и главни град (мађ. föváros), Будимпешту.

За више информација погледајте чланак Списак градова у Мађарској

У Мађарској званично постоји 298 градова. Највећи и једини милионски град је престоница државе, Будимпешта, а затим следе: Дебрецин, Сегедин, Мишколц, Печуј, Ђер, Њиређхаза, Кечкемет, Секешфехервар.

Становништво [уреди]

За више информација погледајте чланак Демографија Мађарске

Око 98% становништва говори мађарски, угрофински језик који није у сродству ни са једним суседним језиком. Постоји више етничких мањина, као што су Роми (4%), Немци (2.6%), Срби (2%), Хрвати (0.9%), Словаци (0.8%) и Румуни (0.7%), иако већина њих говори мађарски.

Важно је поменути етничке групе које такође живе у Мађарској и које су оставили дубоке трагове у Мађарској историји и то су: Секељи, Палоци, Кумани, Јаси, Хајду (Мађари) и Чанго Мађари.

Неке суседне земље имају знатне мађарске мањине, поготово Словачка, Румунија (у Трансилванији) и Србија (у Војводини).

Број становника Мађарске је 10.106.017 (2001).

Етничке групе: Мађари (89,9%), Роми (4,0%), Немци (2,6%), Срби (0,1%), Словаци (0,8%), Румуни (0,7%), и други.

Вероисповест: римокатолици (63%), калвинисти (20%), лутерани (5%), атеисти и без религије (12%).

Политика [уреди]

За више информација погледајте чланак Политика Мађарске

Зграда парламента у Будимпешти

Председника Мађарске бира парламент сваких 5 година. Иако председник има малу стварну власт, он именује председника владе. Председник владе бира министре по властитом нахођењу. Сваки кандидат за министра мора проћи отворено испитивање пред једним или више парламентарних одбора, те га председник мора формално прихватити.

Мађарски парламент (државни сабор, Országgyűlés) јесте једнодоман и има 386 заступника. То највише државно тело предлаже и одобрава законе које подастире премијер.

Странка мора освојити најмање 5% гласова грађана да би ушла у парламент. Државни избори за парламент одржавају се сваке 4 године (задњи су били 2006. године).

Уставни суд од 15 чланова има право спречити законе које оцени неуставним.

Привреда [уреди]

За више информација погледајте чланак Привреда Мађарске

Мађарска тренутно има јак привредни раст како би се ухватио корак са Европском унијом. Приватни сектор покрива више од 80% БДП-а.

Страно власништво и стране инвестиције у мађарске фирме су честа појава, па директне стране инвестиције укупно чине више од 23 милијарди долара од 1989. године.

Спољни дуг Мађарске је 2000. године постао други највећи дуг међу свим средњоевропским земљама у транзицији. Инфлација и незапосленост - главни проблеми у 2001. години - знатно су се смањиле. Мере привредне реформе, које би укључивале реформе здравства, пореза и локалне самоуправе, још нису уведене.

Најзаступљеније привредне гране су: пољопривреда, риболов, прехрамбена индустрија, туризам.

Валута: форинта (HUF).

Саобраћај [уреди]

Главни саобраћајни чвор земље, Будимпешта, лежи на најважнијем саобраћајном правцу земље, Дунаву

Мађарска се налази у средишњем делу Панонске низије, па је изразито равничарска земља, што погодује развоју свих видова саобраћаја. Друга важна особина земље значајна за саобраћај је да је Мађарска подунавска земља.

Мађарска има развијен друмски, железнички, ваздушни и водени саобраћај. Будимпешта, као престоница државе, до те мере је значајан чвор у државној саобраћајној мрежи, да се каже да „сви путеви воде до Будимпеште“.

Карта железничке мреже у Мађарској

Укупна дужина железничке мреже у Мађарској је 7.606 km (1998. године), од чега је око 97% стандардне ширине колосека. Електрифицирано је 2.270 km железнице, а дужина пруга са двојним колосеком је 1.236 km. Ово говори о развијености железничке мреже и може се рећи да свако значајније место у земљи има железничку станицу и везу железницом. Главни железнички чвор је Будимпешта. Будимпешта је такође једини град у Мађарској са градском железницом и са метро системом, једним од најстаријих у свету (погледати: Будимпештански метро).

Укупна дужина друмских путева у Мађарској је 188.490 km, од чега је са чврстом подлогом 81.950 km. Дужина ауто-путева тренутно износи 1.013 km (2007. године), али се у наредним годинама очекује брза изградња нових деоница.

Данашњи државни ауто-путеви и они који ће бити изграђени у блиској будућности повезују престоницу Будимпешту са ободом земље и престоницама суседних земаља. Они се углавном пружају трасама Европских коридора, а носе двозначне називе „М+број“.

Мађарска је континентна земља и стога нема поморских лука. Од лука у околним земљама највећи значај за њену привреду има лука Ријека у Хрватској. Са друге стране, речни саобраћај је развијен и међународног је значаја. Дужина речних водених путева у Мађарској је 1373 km (1997. године).

Најважнији водени пут у земљи је река Дунав, важан паневропски пловни пут (Коридор 7) који повезује средњу Европу са облашћу Црног мора и Балкана. Важне луке на Дунаву су: Будимпешта, Баја и Дунаујварош. Дунав је такође важна туристичка маршута у Мађарској и данас је све више марина и других туристичких садржаја дуж његових обала. Поред Дунава пловна је и река Тиса, а постоје и пловни канали.

У Мађарској постоји 45 званично уписаних аеродрома, од којих је 16 са чврстом подлогом. 5 аеродрома у држави има а IATA код (IATA Airport Code) и, самим тим, међународни значај.

Највећи и најважнији аеродром у земљи је будимпештански Међународни аеродром „Ферихеђ“, удаљен 16 km југоисточно од града. То је био и једини државни аеродром до 1994. године. Због свог изваредног положаја овај аеродром је и важан регионални саобраћајни чвор. Други по значају аеродром је Међународни аеродром „Шармелек“, који је највише окренут туризму на Балатону. Аеродроми у Ђеру, Дебрецину и Печују су пред отварањем.