Мађарска

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 47° 29′ 53“ СГ Ш, 19° 2′ 24“ ИГД

Република Мађарска (мађ. Magyar Köztársaság или Magyarország (помоћ·инфо)) је континентална држава у средњој Европи. Граничи се са Словачком, Украјином, Румунијом, Србијом, Хрватском, Словенијом и Аустријом. Мађарска је чланица Европске уније од 1. маја 2004. године.

Садржај 1 Историја 1.1 Пре досељавања Мађара 1.2 Средњовековна Угарска 1.3 Слабљење и пад Угарске 1.4 У оквиру Хабзбуршке монархије 1.5 Мађарска у 20. веку 2 Географија 2.1 Покрајине и градови 3 Становништво 4 Политика 5 Привреда 5.1 Саобраћај 6 Галерија 7 Химна 8 Види још 9 Спољашње везе

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Мађарске

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

[уреди] Пре досељавања Мађара

Данашња територија Мађарске је у од 9. године. п. н. е. до краја 4. века била део римске провинције Паноније. У 4. веку су је населили Хуни под вођством Атиле, бича Божијег. Потом ово подручје насељавају германска племена. Након њих долазе Авари и Словени.

[уреди] Средњовековна Угарска

Угри, данашњи Мађари, Панонију су населили 896., под водством Арпада. Српски назив за Угре је Мађари од мађарске речи за њихову нацију.

Мађари су 1001. примили хришћанство, а Свети Стефан Мађарски се крунисао за краља. Угарском су владали Арпадовићи од 1001. до 1301., након чега пада под страни утицај.

[уреди] Слабљење и пад Угарске

У Мохачкој бици 1526. Мађарска је претрпела пораз од стране Турака и престала да постоји као независна држава. После ове битке, један део Мађарске пада под власт Отоманског царства, други улази у састав Хабзбуршке монархије, док трећи (Трансилванија) постаје полунезависна држава под врховном влашћу Отоманског царства.

[уреди] У оквиру Хабзбуршке монархије

Крајем 17. века, Хабзбуршка монархија запоседа Трансилванију и отоманске територије у Панонској низији, тако да сви Мађари долазе под власт Хабзбурга. У периоду реформације, Мађари прилазе лутеранству и калвинизму.

Мађари су 1848. године подигли буну против Хабзбурга захтевајући национална права. Оно што су Мађари тражили од Хабзбурга, нису хтели да дају немађарском становништву тадашње Угарске, што је један од разлога што су припадници осталих народности тадашње Угарске - Срби, Хрвати, Словаци и Румуни, стали на страну Хабзбурговаца. Мађари су изгубили рат, а самим тим нису ни остварили своја национална права.

После 1860. године, Хабзбуршка политика према Мађарима се мења, тако да је 1867. године Хабзбуршка монархија трансформисана у Аустро-Угарску, у којој је Угарска добила велики степен аутономије. Граница између Аустрије и Угарске је ишла реком Лајтом. Угарска је водила политику непризнавања националних права осталог немађарског становништва: Срба, Хрвата, Словака и Румуна, права за која се не тако давно, 12 година раније, и сама крваво борила.

У Првом светском рату (1914. - 1918.) Аустро-Угарска је била чланица Сила осовине заједно са Немачком и Италијом. Када је Аустро-Угарска изгубила рат, држава се поделила на Аустрију и Мађарску, а преостали делови су ушли у састав Румуније, Чехословачке и Југославије.

[уреди] Мађарска у 20. веку

У Другом светском рату (1939. - 1945.), Мађарска је била на страни Тројног савеза. Учествовала је у разбијању Југославије 1941. године, после чега су мађарске трупе окупирале Бачку, Барању, Међумурје и Прекумурје. Специјални одреди – стреличасти крстови учествовали су у многим злочинима над Србима на окупираним територијама.

1945. - 1989. Мађарска је била под совјетским утицајем. Била је чланица Варшавског уговора. До антикомунистичке и антисовјетске побуне је дошло 1956. Побуна је угушена. 1989. променила је име Народна Република Мађарска у Република Мађарска. 2004. председник Мађарске је Ференц Мадл.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Мађарске

Равнице покривају већи део Мађарске ("карпатски базен"), док на северу уз словачку границу има брда и планина (највиши врх: Кекеш, 1014 m). Мађарску дели по пола Дунав (Duna); друге велике реке су Тиса (Tisza) и Драва (Dráva), док на западу земље лежи велико језеро Балатон. Осим тога, Мађарска има највеће термално језеро на свету, језеро Хевиз.

Клима је континентална, са хладним и влажним зимама и топлим летима, а релативна изолација карпатског базена понекад изазива суше. Просечна годишња температура је 9.7° C.

Већи градови су: Будимпешта, Дебрецин, Мишколц, Сегедин, Печуј, Њиређхаза, Кечкемет, Секешфехервар, Ђер, итд.

[уреди] Покрајине и градови

За више информација погледајте Мађарске жупаније

Мађарска је службено подељена на 40 покрајина: 19 жупанија (мађ. megye), 20 градских жупанија (мађ. megyei város) и главни град (мађ. föváros), Будимпешту.

За више информација погледајте Списак градова у Мађарској

У Мађарској званично постоји 298 градова. Највећи и једини милионски град је престоница државе, Будимпешта, а затим следе: Дебрецин, Мишколц, Сегедин, Печуј, Ђер, Њиређхаза, Кечкемет, Секешфехервар.

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Мађарске

Око 98% становништва говори мађарски, угро-фински језик који није у сродству ни са једним суседним језиком. Постоји више етничких мањина, као што су Роми (4%), Немци (2.6%), Срби (2%), Хрвати (0.9%), Словаци (0.8%) и Румуни (0.7%), иако већина њих говори мађарски.

Важно је поменути етничке групе које такође живе у Мађарској и које су оставили дубоке трагове у Мађарској историји и то су: Секељи, Палоци, Кумани, Јаси, Хајду (Мађари) и Чанго Мађари.

Неке суседне земље имају знатне мађарске мањине, поготово Словачка, Румунија (у Трансилванији) и Србија (у Војводини).

Број становника Мађарске је 10.106.017 (2001).

Етничке групе: Мађари (89,9%), Роми (4,0%), Немци (2,6%), Срби (0,1%), Словаци (0,8%), Румуни (0,7%), и други.

Вероисповест: римокатолици (63%), калвинисти (20%), лутерани (5%), атеисти и без религије (12%).

[уреди] Политика

За више информација погледајте Политика Мађарске

Председника Мађарске бира парламент сваких 5 година. Иако председник има малу стварну власт, он именује председника владе. Председник владе бира министре по властитом нахођењу. Сваки кандидат за министра мора проћи отворено испитивање пред једним или више парламентарних одбора, те га председник мора формално прихватити.

Мађарски парламент (државни сабор, Országgyűlés) јесте једнодоман и има 386 заступника. То највише државно тело предлаже и одобрава законе које подастире премијер.

Странка мора освојити најмање 5% гласова грађана да би ушла у парламент. Државни избори за парламент одржавају се сваке 4 године (задњи су били 2006. године).

Уставни суд од 15 чланова има право спречити законе које оцени неуставним.

[уреди] Привреда

Историја Мађарске

Порекло Мађара

Магна Хунгарија

Леведија

Етелкез

Краљевина Угарска

Краљевина Угарска (1000-1918)

Монголско-угарски сукоби

Османско-угарски сукоби

Мохачка битка

Мађарска под Османлијском управом (1541-1699)

Будимски пашалук

Угарска под Хабсбуршком управом (1541-1700)

Мађарска револуција 1848.

Аустро-угарска нагодба (1867)

Аустро-Угарска

После 1918

Мађарска Демократска Република (1918-1919)

Мађарска Совјетска Република (1919)

Тријанонски споразум (1920)

Краљевина Мађарска (1920-1946)

Народна Република Мађарска (1946-1989)

Мађарска револуција (1956)

Република Мађарска

Ова кутијица: погледај • разговор • уреди

За више информација погледајте Привреда Мађарске

Мађарска тренутно има јак привредни раст како би се ухватио корак са Европском унијом. Приватни сектор покрива више од 80% БДП-а.

Страно власништво и стране инвестиције у мађарске фирме су честа појава, па директне стране инвестиције укупно чине више од 23 милијарди долара од 1989. године.

Спољни дуг Мађарске је 2000. године постао други највећи дуг међу свим средњоевропским земљама у транзицији. Инфлација и незапосленост - главни проблеми у 2001. години - знатно су се смањиле. Мере привредне реформе, које би укључивале реформе здравства, пореза и локалне самоуправе, још нису уведене.

Најзаступљеније привредне гране су: пољопривреда, риболов, прехрамбена индустрија, туризам.

Валута: форинта (HUF).

[уреди] Саобраћај

Република Мађарска налази у средишњем делу Панонске низије, па је изразито равничарска земља, што погодује развоју свих видова саобраћаја. Друга важна особина земље значајна за саобраћај је да је Мађарска подунавска земља.

Мађарска има развијен друмски, железнички, ваздушни и водени саобраћај. Будимпешта, као престоница државе, до те мере је значајан чвор у државној саобраћајној мрежи, да се каже да "сви путеви воде до Будимпеште".

Укупна дужина железничке мреже у Мађарској је 7.606 km (1998. године), од чега је око 97% стандардне ширине колосека. Електрифицирано је 2.270 km железнице, а дужина пруга са двојним колосеком је 1.236 km. Ово говори о развијености железничке мреже и може се рећи да свако значајније место у земљи има железничку станицу ивезу железницом. Главни железнички чвор је Будимпешта. Будимпешта је такође једини град у Мађарској са градском железницом и са метро системом, једним од најстаријих у свету (погледати: Будимпештански метро).

Укупна дужина друмских путева у републици Мађарској је 188.490 km, од чега је са чврстом подлогом 81.950 km. Дужина аутопутева тренутно износи 1013 km (2007. године), али се у наредним годинама очекује брза изградња нових деоница.

Данашњи државни аутопутеви и они који ће бити изграђени у блиској будућности повезују престоницу Будимпешту са ободом земље и престоницама суседних земаља. Они се углавном пружају трасама Европских коридора, а носе двозначне називе "М+број".

Мађарска је континентна земља и стога нема поморских лука. Од лука у околним земљама највећи значај за њену привреду има лука Ријека у Хрватској. Са друге стране, речни саобраћај је развијен и међународног је значаја. Дужина речних водених путева у Мађарској је 1373 km (1997. године).

Најважнији водени пут у земљи је река Дунав, важан паневропски пловни пут (Коридор 7) који повезује средњу Европу са облашћу Црног мора и Балкана. Важне луке на Дунаву су: Будимпешта, Баја и Дунаујварош. Дунав је такође важна туристичка маршута у Мађарској и данас је све више марина и других туристичких садржаја дуж његових обала. Поред Дунава пловна је и река Тиса, а постоје и пловни канали.

У Мађарској постоји 45 званично уписаних аеродрома, од којих је 16 са чврстом подлогом. 5 аеродрома у држави има а IATA код (IATA Airport Code) и, самим тим, међународни значај.

Највећи и најважнији аеродром у земљи је будимпештански Међународни аеродром "Ферихеђ", удаљен 16 km југоисточно од града. То је био и једини државни аеродром до 1994. године. Због свог изваредног положаја овај аеродром је и важан регионални саобраћајни чвор. Други по значају аеродром је Међународни аеродром "Шармелек", који је највише окренут туризму на Балатону. Аеродроми у Ђеру, Дебрецину и Печују су пред отварањем.

[уреди] Галерија

Ђерам у Хортобађ (Hortobágy)	Језеро Балатон (Balaton)	Дебрецин (Debrecen)	Сегедин (Szeged)
Печуј (Pécs)	Ђер (Győr)	Мишколц (Miskolc)

[уреди] Химна

За више информација погледајте Химна Мађарске

Himnusz, композиција: Ференц Еркел, текст: Ференц Келчеји.

[уреди] Види још

• Велика Мађарска
• Гулаш, мађарско јело

[уреди] Спољашње везе

• Званични сајт скупштине
• Званични сајт председника
• Званични сајт премијера
• Историја – Примарна документа
• Историја – Библиотека Корвинијус

Државе и региони уралских народа
Суверене државе угрофинских народа
Мађарска • Финска • Естонија
Аутономне територије угрофинских народа
Карелија • Коми • Мордовија • Мари Ел • Удмуртија • Хантија-Мансија
Аутономне територије самоједских народа
Ненеција • Јамалија
Бивше аутономне територије (током 20. века)
Мађарска Аутономна Покрајина • Пермјакија • Тајмирија