Мађарска револуција 1848.

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Мађарска револуција 1848)
Мађарска револуција 1848.
Део Револуција 1848—1849.
[[Слика:|300п|]]
Време: од 15. марта 1848
до 4. октобра 1849.
Локација: Хабзбуршка Угарска, Аустријско царство
Узрок рата:
Резултат: Аустро-Руска победа
Промене у територији:
Сукобљене стране
Аустријско царство Аустрија
Flag of Serbian Vojvodina.svg Српска Војводина
Civil Flag of Serbia.svg Кнежевина Србија
Руска Империја Русија
1848as zaszlo.png Угарска
Заповедници
Аустријско царство Фердинанд I
Аустријско царство Франц Јозеф
Руска Империја Николај I
1848as zaszlo.png Лајош Кошут
Јачина
Губици
{{{подаци}}}
Disambig.svg
Уколико сте тражили друго значење, погледајте чланак Мађарска револуција.
Историја Мађарске
Coat of arms of Hungary.svg

Овај чланак је део серије о
историји Мађарске

Ова кутијица: погледај  разговор  уреди
Категорија: Историја Мађарске
Чланови прве револуционарне владе

Мађарска револуција 1848. је била једна од револуција које су се 1848. године одиграле у Европи. Поред општих обележја европских устанака против феудалних властодржаца, ослобађања кметова и борбе за друга основна људска права, ова револуција је имала првенствено карактер мађарске борбе за самосталност и независну државу.

Почетак револуције[уреди]

Вођа и најистакнутији појединац ове револуције је био Лајош Кошут. Револуција је почела у Пешти, 15. марта предвођена групом студената на челу са Петефи Шандором. Та група је кренула из кафане "Пилвакс", да би тражила ослобађање политичких затвореника. То је потакнуло масовне протесте на улицама Пеште.

Циљеви револуције[уреди]

У исто време штампа се захтев са 12 тачака који се упућује у Беч. У њему се захтева већа власт сабора, укидање кметства, повратак угарских војника у домовину. Хабзбуршки двор под великим притиском догађаја у Бечу, прихвата услове. Мађари овим чином иако не добијају независну државу, добијају владу коју именује њихов сабор, велика овлашћења сабора и ограничавање царске власти везано за сазивање и распуштање сабора.

Последице[уреди]

Даља догађања у мађарском рату за независност су увелико одређена погрешном мађарском политиком према немађарским становницима тадашње Угарске - Србима, Хрватима, Словацима, итд. Као реакцију на ову политику Срби су одржали Мајску скупштину и формирали аутономну Српску Војводину, дошавши у војни сукоб са Мађарима. Поменута мађарска политика изазива реакцију између осталих и Хрвата на челу са Баном Јосипом Јелачићем који са војском улази у такозвану ужу Угарску, сукобљава се са мађарском војском код Пакозда и бива војно поражен. Склапа примирје са мађарским заповедником и иде у Беч да би помогао у сузбијању Бечке револуције. Иако је Јелачић поражен, он омогућава и даје простора Бечу да се консолидује. Хабзбурговци поништавају тековине Мартовске револуције, и почињу директну агресију на Угарску. Рат траје скоро годину дана, да би уласком Руске царске војске, 1. августа 1849. мађарска војска доживела потпуни слом. Већина мађарских заповедника је стрељана код места Вилагош, а Лајош Кошут је побегао из Угарске прво у америчку државу Ајова, где је и један округ добио име по њему, затим у Истанбул (Турска) и на крају у Торино (Италија), где је доживео дубоку старост.

Кошут и Гарашанин[уреди]

Лајош Кошут је после пропасти Мађарске револуције побегао у Турску. Тамо му се прикључила супруга, којој је у томе помогао Илија Гарашанин. Кошут у писму Гарашанину каже:

Викицитати За мене је драгоцена вера да је за спасење моје жене Вашом помоћи зрака божанског предсказања за оно братимљење Вашег и мојег народа које су несрећни неспоразуми (да, да, ... неспоразуми, но не са српске стране) у прошлости тако горко помутили. То збратимљење лежи у интересу слободе наших народа...
({{{2}}})

Битке[уреди]

Значајне револуционарне личности[уреди]

Слике[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]