Мађарска револуција 1848.

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Мађарска револуција 1848)
Мађарска револуција 1848.
Део Револуција 1848—1849.
[[Слика:|300п|]]
Време: од 15. марта 1848
до 4. октобра 1849.
Локација: Хабзбуршка Угарска, Аустријско царство
Узрок рата:
Резултат: Аустро-Руска победа
Промене у територији:
Сукобљене стране
Аустријско царство Аустрија
Flag of Serbian Vojvodina.svg Војводина
Civil Flag of Serbia.svg Србија
Руска Империја Русија
1848as zaszlo.png Угарска
Заповедници
Аустријско царство Фердинанд I
Аустријско царство Франц Јозеф
Руска Империја Николај I
1848as zaszlo.png Лајош Кошут
Јачина
Губици
{{{подаци}}}
Disambig.svg
Уколико сте тражили друго значење, погледајте чланак Мађарска револуција.
 Историја Мађарске

Coat of arms of Hungary.svg

 Порекло Мађара
 Магна Хунгарија
 Леведија
 Етелкез
 Краљевина Угарска
 Краљевина Угарска (1000-1918)
 Монголско-угарски сукоби
 Османско-угарски сукоби
 Мохачка битка (1526)
 Мађарска под Османским царством (1541-1699)
 Будимски пашалук
 Хабзбуршка Угарска (1541-1700)
 Мађарска револуција (1848)
 Аустро-угарска нагодба (1867)
 Аустроугарска
 После 1918
 Мађарска Демократска Република (1918-1919)
 Мађарска Совјетска Република (1919)
 Мађарско-румунски рат (1919)
 Тријанонски споразум (1920)
 Краљевина Мађарска (1920-1946)
 Народна Република Мађарска (1946-1989)
 Мађарска револуција (1956)
 Република Мађарска
Ова кутијица: погледај  разговор  уреди
Чланови прве револуционарне владе

Мађарска револуција 1848. поред општих обележја европских устанака против феудалних властодржаца, ослобађања кметова и борбе за друга основна људска права, имала првенствено карактер мађарске борбе за самосталност и независну државу.

Почетак револуције[уреди]

Вођа и најистакнутији појединац те борбе је био Лајош Кошут. Револуција је почела у Пешти, 15. марта предвођена групом студената на челу са Петефи Шандором. Та група је кренула из кафане "Пилвакс", да би тражили ослобађање политичких затвореника. То је потакнуло масовне протесте на улицама Пеште.

Циљеви револуције[уреди]

У исто време штампа се захтев са 12 тачака који се упућује у Беч. У њему се захтева већа власт сабора, укидање кметства, повратак мађарских војника у домовину. Хабзбуршки двор под великим притиском догађаја у Бечу, прихвата услове. Мађари овим чином иако не добијају независну државу, добијају владу коју именује њихов сабор, велика овлашћења сабора и ограничавање царске власти везано за сазивање и распуштање сабора.

Последице[уреди]

Даља догађања у мађарском рату за независност су увелико одређена погрешном мађарском политиком према Србима, Хрватима, Словацима. Таква политика изазива реакцију између осталих и Хрвата на челу са Баном Јосипом Јелачићем који са војском улази у Мађарску и сукобљава се са мађарском војском код Пакозда и бива војно поражен. Склапа примирје са мађарским заповедником и иде у Беч да би помогао у сузбијању Бечке револуције. Иако је Јелачић поражен, он омогућава и даје простора Бечу да се консолидује. Хабзбурговци поништавају тековине Мартовске револуције, и почињу директну агресију на Мађарску. Рат траје скоро годину дана, да би уласком Руске царске војске, 1. августа 1849. Мађарска војска доживела потпуни слом. Већина мађарских заповедника је стрељана код места Вилагош, а Лајош Кошут је побегао из Мађарске прво у америчку државу Ајова, где је и један округ добио име по њему, затим у Истанбул (Турска) и на крају у Торино (Италија), где је доживео дубоку старост.

Битке[уреди]

Значајне револуционарне личности[уреди]

Слике[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]