Мађарска револуција 1848.
-
Уколико сте тражили друго значење, погледајте чланак Мађарска револуција.
| Историја Мађарске |
|
|
| Порекло Мађара |
| Магна Хунгарија |
| Леведија |
| Етелкез |
| Краљевина Угарска |
| Краљевина Угарска (1000-1918) |
| Монголско-угарски сукоби |
| Османско-угарски сукоби |
| Мохачка битка (1526) |
| Мађарска под Османским царством (1541-1699) |
| Будимски пашалук |
| Хабзбуршка Угарска (1541-1700) |
| Мађарска револуција (1848) |
| Аустро-угарска нагодба (1867) |
| Аустроугарска |
| После 1918 |
| Мађарска Демократска Република (1918-1919) |
| Мађарска Совјетска Република (1919) |
| Мађарско-румунски рат (1919) |
| Тријанонски споразум (1920) |
| Краљевина Мађарска (1920-1946) |
| Народна Република Мађарска (1946-1989) |
| Мађарска револуција (1956) |
| Република Мађарска |
Мађарска револуција 1848. поред општих обележја европских устанака против феудалних властодржаца, ослобађања кметова и борбе за друга основна људска права, имала првенствено карактер мађарске борбе за самосталност и независну државу.
Садржај |
Почетак револуције [уреди]
Вођа и најистакнутији појединац те борбе је био Лајош Кошут. Револуција је почела у Пешти, 15. марта предвођена групом студената на челу са Петефи Шандором. Та група је кренула из кафане "Пилвакс", да би тражили ослобађање политичких затвореника. То је потакнуло масовне протесте на улицама Пеште.
Циљеви револуције [уреди]
У исто време штампа се захтев са 12 тачака који се упућује у Беч. У њему се захтева већа власт сабора, укидање кметства, повратак мађарских војника у домовину. Хабзбуршки двор под великим притиском догађаја у Бечу, прихвата услове. Мађари овим чином иако не добијају независну државу, добијају владу коју именује њихов сабор, велика овлашћења сабора и ограничавање царске власти везано за сазивање и распуштање сабора.
Последице [уреди]
Даља догађања у мађарском рату за независност су увелико одређена погрешном мађарском политиком према Србима, Хрватима, Словацима. Таква политика изазива реакцију између осталих и Хрвата на челу са Баном Јосипом Јелачићем који са војском улази у Мађарску и сукобљава се са мађарском војском код Пакозда и бива војно поражен. Склапа примирје са мађарским заповедником и иде у Беч да би помогао у сузбијању Бечке револуције. Иако је Јелачић поражен, он омогућава и даје простора Бечу да се консолидује. Хабзбурговци поништавају тековине Мартовске револуције, и почињу директну агресију на Мађарску. Рат траје скоро годину дана, да би уласком Руске царске војске, 1. августа 1849. Мађарска војска доживела потпуни слом. Већина мађарских заповедника је стрељана код места Вилагош, а Лајош Кошут је побегао из Мађарске прво у америчку државу Ајова, где је и један округ добио име по њему (Kossuth County, Iowa), затим у Истанбул (Турска) и на крају у Торино (Италија), где је доживео дубоку старост.
Битке [уреди]
- Битка код Каполне (Kápolna)
- Битка код Мора (Mór)
- Битка код Пакозда (Pákozd)
- Битка код Шегешвара (Segesvár)
- Битка код Темишвара (Temesvár)
Значајне револуционарне личности [уреди]
- Јожеф Бем (Józef Bem)
- Хенрик Дембињски (Henryk Dembiński)
- Лајош Кошут (Lajos Kossuth)
- Шандор Петефи (Sándor Petőfi)
- Иштван Сечењи (István Széchenyi)
- Јожеф Висоцки (Józef Wysocki)
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Мађарска револуција 1848 ((en))
- Документи о Мађарској револуцији 1848—1849 g. ((en))
- Hugary.hu Историја Мађарске 1790—1849 g. ((en))
- Декларација независности 1849 g. ((en))
- Пирожников А. И. История 10-го пехотного Новоингерманландского полка. Тула, 1913) ((ru))
