Мајкл Џордан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мајкл Џордан

Michael Jordan.jpg

Личне информације
Пуно име Мајкл Џефри Џордан
Надимак Ер
Датум рођења 17. фебруар 1963.
Место рођења Бруклин (Њујорк, САД)
Држављанство Застава Сједињених Америчких Држава САД
Висина 1,98 m
Позиција бек
Драфт 3. пик, 1984.
Чикаго Булси
Про каријера 1984-2003
Сениорски клубови
Год. Клуб
1984—1985
1985—1986
1986—1987
1987—1988
1988—1989
1989—1990
1990—1991
1991—1992
1992—1993
1994—1995
1995—1996
1996—1997
1997—1998
2001—2002
2002—2003
Чикаго булси
Чикаго булси
Чикаго булси
Чикаго булси
Чикаго булси
Чикаго булси
Чикаго булси
Чикаго булси
Чикаго булси
Чикаго булси
Чикаго булси
Чикаго булси
Чикаго булси
Вашингтон визардси
Вашингтон визардси
Освојене медаље
Кошарка
Олимпијске игре
Злато 1984. Лос Анђелес САД
Злато 1992. Барселона САД
Панамеричке игре
Злато 1983. Каракас САД

Мајкл Џефри Џордан (енгл. Michael Jeffrey Jordan; Бруклин, 17. фебруар 1963.) је бивши амерички НБА кошаркаш, којегмноги сматрају најбољим кошаркашем свих времена[1].

Мајкл Џордан је у NBA провео 15 сезона са 30,12 поена по утакмици у регуларној сезони (највише у НБА). Освојио је шест НБА шампионата са Чикаго булсима, био 10 пута најбољи стрелац и пет пута најкориснији играч лиге. Девет пута је изабран у прву одбрамбену петорку, а три пута је био најбољи по броју украдених лопти. Од 1983. се рекордних 49 пута појавио на насловној страници часописа Спорт илустрејтед, а 1991. је био проглашен за спортисту године по избору овог часописа[2]. Проглашен је 1999. за „највећег северноамеричког спортисту у 20. веку“ по избору спортског канала ESPN, а други је на листи најбољих спортиста века по избору Асошијетед преса. Његов снажан одраз и закуцавање са линије слободних бацања донели су му надимке „Ер Џордан“ и „Његово ваздушно височанство"[3].

Детињство[уреди]

Мајкл Џефри Џордан се родио у Бруклину, држава Њујорк, као четврто од петоро деце Џејмса и Делорис Џордан. Породица се из Бруклина преселила у Вилмингтон, Северна Каролина, када је Мајкл још био дете. Много пре него што је почео да се бави кошарком, волео је да игра бејзбол са својим оцем[4]. Још као тинејџер, Џордан је постао познат у Северној Каролини као одличан играч бејзбола и био је номинован за најкориснијег играча Бејб Рут лиге након што је његов тим освојио државно првенство. Џордан је похађао средњу школу у Вилмингтону, где није одмах успео да уђе у кошаркашки тим. Уместо тога, тренер Клифтон Херинг је веровао да ће Мајкл побољшати своју игру у јуниорском тиму. Као софомор у јуниорској екипи, Џордан, тада висок 180 cm, постизао је 25 поена по утакмици. Наредно лето је провео у индивидуалним тренинзима и похађајући разне кошаркашке кампове. Мајку је у развоју каријере много помогао његов брат Лари. Иако је био двадесетак центиметара нижи од Мајкла, Лари га је редовито побеђивао у игри један на један и развијао код њега такмичарски дух. За време летњег распуста Мајкл је нарастао до 190 cm и био је уверен да ће ући у школски тим.

Аматерска каријера[уреди]

Пре сениорске сезоне, Мајкл је отишао на кошаркашки камп Пет звезда, где је упознао тренера Универзитета Северна Каролина Дина Смита који је позвао младог Мајкла у свој тим. Новембра 1980. Џордан се уписао на Универзитет Северне Каролине. Као сениор је водио своју средњу школу до 19 победа. У почетку се игра тима базирала на Сему Перкинсу и Џејмса Вортију, будућих НБА-звезда, па је Мајклова улога у тиму била м ање значајна. Славу је стекао када је 1982. године, у завршници НЦАА првенства, у утакмици са Универзитетом Џорџтауна, постигао кош у последњој секунди и донео победу од 63-62, као и титулу. Џордан је за овај тим играо још две године, да би се потом пријавио за НБА драфт. Пре одласка у НБА лигу, учествовао је на Олимпијским играма 1984. у Лос Анђелесу. Као капитен изузетно јаке аматерске екипе (у тиму су још били Патрик Јуинг, Сем Перкинс, Крис Малин) водио је САД до златне медаље, просечно постижући 17,1 поен по утакмици.

Мајкл и Булси[уреди]

Мајкл Џордан у Булсима

Чикаго булси су на НБА драфту 1984. изабрали Мајкл Џордана као трећег пика, док су испред њега били Хаким Олајџувон (Хјустон рокетси) и Сем Боуи (Портланд трејблејзерси). Почетком осамдесетих, Булси су били један од лошијих тимова, а доласком Џордана, тим је почео да постиже боље резултате. У првој сезони у Булсима, Џордан је био најбољи стрелац (28,2), скакач (6,5), асистент (5,9) и имао највише украдених лопти (2,4) по утакмици. То му је донело награду за рукија године, место у олстар тиму, али је Чикаго испао у првој рунди плеј-офа. То се поновило и у следећих пет година. Булсе су редовно избацивали Селтикси или Пистонси, а највећи проблем је био што није било играча који би помогао Џордану.

У сезоне 1985/86 повредио је стопало тако да је у регуларном делу одиграо само 18 утакмица. У првом кругу плеј-офа против Селтикса је постизао просечно 43,7 поена по утакмици. У другој утакмици је поставио рекорд по броју постигнутих поена у плеј-офу (63), али су, упркос томе, Селтикси прошли даље. Следећу сезону је завршио са 3041 поеном (37,1 у просеку) – поставши тако тек други играч после Вилта Чејмберлена који је у једној сезони постигао више од 3000 поена. Те сезоне је први пут био водећи стрелац лиге, а још је шест пута освајао ту награду. Свој статус НБА суперзвезде запечатио је када је победио на такмичењу у закуцавању на Олстар викенду 1988. када је закуцао са линије слободних бацања. Џордан је својим узорним понашањем на терену и одличним играма допринео повећању популарности НБА лиге и у САД и у Европи. Такође је и своје спонзоре, међу којима и компанију Најки, „уздигао у небеса“. Тинејџери су га обожавали, његове патике и мајице са бројем 23 ношене су свуда, а рекламе су саветовале људе да „буду као Мајк“. Године 1988. Џордан је био водећи стрелац лиге и освојио је титулу најкориснијег играча лиге. Булси су први пут дошли до финала Истока, али су изгубили од Пистонса.

Династија је створена[уреди]

Пре почетка сезоне 1989/1990, тадашњи помоћни тренер Булса, Фил Џексон, постао је главни тренер. Тада је представио свој чувени напад троугао, који је омогућавао Џордану да испољи своју прецизност, као и да асистира саиграчима, највише Скотију Пипенуу и Хорасу Гранту. У финалу Истока поново су се нашли Булси и Пистонси, и тек после седме утакмице Пистонси су се пласирали у финале. У наредном периоду, Џордан је сву пажњу преусмерио на побољшавање игре својих саиграча; Булси су више функционисали тимски, што је резултовало првом НБА титулом. Преко Пистонса на Истоку и Лејкерса у финалу, Булси су освојили титулу. Џордан је проглашен за МВП-а лиге и МВП-а плејофа. И у наредне две године, Булси су освајали титулу. Године 1992. дозвољено је професионалцима да играју на ОИ у Барселони. Тадашњи амерички Дрим-тим у коме су поред Џордана играли још и Лери Бирд и Меџик Џонсон, али и остале НБА звезде, донео је САД-у злато, победом против Хрватске у финалу.

Пензионисање и повратак на паркет[уреди]

На крају сезоне 1993/1994 Џордан је шокирао јавност изјавом да се повлачи из кошарке, изјављујући да нема више амбиција да игра кошарку. Многи су сматрали да је убиство његовог оца 1993.[5] био главни разлог за повлачење. После овога, Мајк је решио да испуни животни сан, да игра професионални бејзбол. Године 1994. потписао је уговор са тимом Вајт сокс из Чикага. Без Џордана, Булси су имали 55 победа, а у плејофу су прекинули низ од три титуле поразом он Њујорка у полуфиналу Истока. Године 1995. бејзбол играчи су кренули у штрајк и Џордан је решио да је време да се врати кошарци. Булсима се прикључио 17 утакмица пре краја сезоне, али није имао времена да се спреми за жестоке обрачуне у плејофу. Булси су у полуфиналу Истока изгубили од Орланда. Сезоне 1995/1996 Џордан се вратио у стару форму и поново је обукао дрес са бројем 23 који је 1994. повучен[6]. Те године, Булси су поставили рекорд НБА лиге са резултатом 72:10 у регуларном делу сезоне. Екипу коју су чинили, између осталих Џордан, Пипен, Родман и Тони Кукоч многи сматрају за најбољу у историји НБА-кошарке. Булси су поново постали прваци, а Џордан је четврти пут постао МВП плејофа. У наредне две године, Булси су у финалу играли против Јуте, коју су предводили Карл Малон и Џон Стоктон. Оба пута су Булси освојили титулу, а Џордан је тако још два пута постао МВП плејофа. У том његовом последњем финалу, постигао је кош пет секунди пре краја утакмице и Булси су победили 87-86. Фил Џексон је после овога напустио Булсе, а Џордан се поново пензионисао, изјавећи да неће да игра ни за кога осим за Џексона. Неколико година касније Мајкл Џордан је преузео улогу у вођењу Вашингтон визардса, а недуго након тога се вратио на терен.

Утицај[уреди]

Када је Џордан почео играти у НБА лиги, популарност лиге је већ била у успону захваљујући Ларију Берду и Меџику Џонсону, али доласком Џордана популарност НБА-лиге се знатно повећала. На терену и изван терена, Мајкл је био узоран лик, идол милионима људи, тинејџерима итд. Индустрију спортске опреме је подигао на један висок ниво, а компанија Најки је чак и основала посебан бренд ЏОРДАН. После његовог разлаза са кошарком, НБА лига тражи наследника. Многи кошаркаши су проглашавани за наследнике Ер Џордана, а могуће је да ће прави наследник ускоро стићи у НБА лигу. Иако је постизао добре резултате до сада, за Џордановог сина Џефрија се нагађа да неће постићи тако добре резултате као отац[7].

Извори[уреди]

  1. ^ „The Greatest Basketball Player - Michael Jordan“. Buzzle.com Приступљено 13. 2. 2013.. 
  2. ^ By SI.com. „Sports Illustrated, „Спортиста године 2006. скупа са листом претходних година"“. Sportsillustrated.cnn.com Приступљено 13. 2. 2013.. 
  3. ^ IMDB, "His airness", Приступљено 12. 4. 2013.
  4. ^ IMDB, "Michael Jordan - Biography", Приступљено 12. 4. 2013.
  5. ^ Published: March 13, 1996 (13. 3. 1996.). „New York Times, „Доживотна казна за убицу оца Мајкла Џордана"“. New York Times Приступљено 13. 2. 2013.. 
  6. ^ Africa Online, „Биографија Мајкла Џордана", Приступљено 12. 4. 2013.
  7. ^ The Globe and Mail, „Џорданов наследник", Приступљено 12. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :