Мегалополис

Из Википедије, слободне енциклопедије

Мегалополис (од грч. мегас, генитив мегалу - велики и полис - град) је урбанизована зона надагломерационог нивоа, која обухвата неколико великих градова. Овај термин је у научну употребу увео Жан Готман 1961. године, а концепт је развио Константинос Доксијадис 1968. године. У поређењу са градском агломерацијом мегалополис има низ карактеристичних одлика међу којима можемо издвојити следеће:

  • величина територије - по површини мегалополис превазилази сваку агломерацију
  • демографски потенцијал - Жан Готман је указивао да прави мегалополис мора имати најмање 25 милиона људи
  • морфолошка структура - мегалополис представља ареално-линеарну творевину у виду низа градова
  • просторна структура - густина насељености је неравномерна и постоји више језгра концентрације људи и активности


У свету на почетку двадесет и првог века може се издвојити 15 мегалополиса који су у потпуности формирани или су у настајању:

Литература[уреди]

  • Жан Готман, Megalopolis, The Urbanized Northeastern Seaboard of the United States, The MIT Press, 1961. ((en))
  • Доксијадис Константинос, Ekistics: An Introduction to the Science of Human Settlements, Oxford University Press, 1968. ((en))
  • Стаменковић Србољуб, Географија насеља, Природно-математички факултет у Београду, 1992.
  • Грчић Мирко, Слука Николај, Глобални градови, Географски Факултет у Београду и Географски факултет у Москви, 2006.