Мегленски Власи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Власи (вишезначна одредница).
Меглено-Власи
Vlashi, Rumâri, Megleniţi,

грчки: Βλαχομογλενίτες (Vlachomoglenítes)

Укупна популација

12,000-20,000 (процена)

Популација
Грчка Грчка: Средишња Македонија
Застава Републике Македоније Република Македонија
Језици
Меглено-влашки
Религија
Православље, ислам
Мегленски Власи у Грчкој и Републици Македонији

Мегленски Власи или Меглено-Власи (меглено-влашки: Vlashi, Vlaheshte; грч. Βλαχομογλενίτες, Vlachomoglenítes) су мала источнороманска етничка скупина, чија је матица област Меглен у Грчкој. Меглен је етно-географска област која се налази се у северном делу грчке периферије (региона) Средишња Македонија уз границу са Републиком Македонијом.

Мегленски Власи живе у префектурама Пела и Кукуш у Грчкој, и у селу Хума, у Републици Македонији. За разлику од своје влашке браће Цинцара, Каракачана и Фаршериота, они нису никада били номадски сточари, него седелачки сељаци који живе од пољопривреде. Део Мегленских Влаха је исламизиран у 18. веку. Сматра се да их има између 12.000 и 20,000.

Они говоре источнороманским језиком који се зове меглено-влашки грч. βλαχομογλενίτικα (vlachomoglenítika) или грч. μογλενίτικα (moglenítika) на грчком.

Мегленски Власи нису признати ни у Грчкој, ни у Републици Македонији и сматра се да су, углавном, асимилирани у обе државе. Тачно порекло Мегленских Влаха није познато, а постоји неколико теорија. Претпоставља се да се ради о некој старијој етничкој групи Балкана која је романизована. Претпоставља се да има међу овом групацијом има примеса Словена или Печењега, а и у самом језику има утицаја словенских језика.

Године 1900, регион Ђевђелија, у коме је живело највише Мегленских Влаха, имао је 49,315, од тога су 20,643 Словени, 14,900 Турци, 9,400 хришћански Цинцари и Мегленски Власи, 3,500 муслимански Мегленски Власи, 655 Роми, и 187 Черкези.

Већина Мегленских Влаха су православне вероисповести, а један број их је исламизиран. Они су се преселили у европски део Турске 1923. године на основу договора између Грчке и Турске о разммени становништва. У Турској су познати као Карађовалидес, што долази од од Карађова (турски назив за Меглен). 1926. године, око 450 породица Мегленских Влаха преселило се у Румунију и настанило се у јужној Добруџи.

Након што је Бугарска поново освојила Јужну Добруџу 1940. године, Мегленски Власи су се преселили у друге делове у Румунији, а многи од њих су се населили у северној Добруџи. 270 породица Меглено-Влаха и 158 породица Цинцара настанило у овом делу Румуније између 1940. и 1948. године.

Током 1947. и 1948. године, нове комунистичке власти депортовале су 40 мегленских породица у суседне жупаније и у Банат, а само мали број њих се вратио у Добруџу. Данас има свега 1,200 говорника меглено-влашког. Други талас Мегленаца је емигрирао у Румунију и друге земље током Другог светског рата и Грчког грађанског рата, због тешких борби у региону Меглена. Веома мали број је остао да живи у Банату.

Литература[уреди]

  • Theodor Capidan, "Meglenoromânii" vol. 1, vol 2 Букурешт 1925.
  • Thede Kahl, "The Islamisation of the Meglen Vlachs (Megleno-Romanians): The Village of Nânti (Nótia) and the Nântinets in Present-Day Turkey". Nationalities Papers 34:1, March 2006.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Мегленски Власи