Медведград

Медведград је стари град (градина, утврђење) саграђен у XIII веку (1249 - 1254) након провале Татара (1242).

Историја[уреди | уреди извор]

Налази се на југозападном обронку Медведнице на надморској висини од 593 m. У време када је саграђен Медведград је био једна од највећих утврда у Хрватској. Напуштен је након земљотреса 1590. године, а већ 1642. године спомиње се као рушевина.

На Медведграду се налази раноготичка капелица св. Филипа и Јакова и Олтар домовине, споменик палим хрватским војницима за време рата у Хрватској. Са Медведграда се пружа прекрасан поглед на град Загреб.

Највећа личност угарског хуманизма, песник и славонски бан Janus Pannonius (Иван Чесмички) умро је на Медведграду 27. марта 1472. године.

Ту су 1447. године били насељени Срби, којима је писао 22. новембра, угарски краљ Владислав.^[1] Помињу се 2. јануара 1458. године у Мједведграду, Србин племић Богавац Милаковић и његови "Расцијани" (Срби). Богавац је тада био заповедник Медведграда и загребачки жупан.