Медеја

Из Википедије, слободне енциклопедије
Евелин де Морган - Медеја

У грчкој митологији, Медеја (грч. Μήδεια) је чаробница, кћерка колхидског краља Ејета и Океаниде Идије.

Мит[уреди]

Медеја је дар врачања добила од богиње Хекате. Богиње Хера и Атина су је изабрале да помогне њиховом љубимцу Јасону који је са 50 изабраних јунака запловио у Колхиду по златно руно. То руно је припадало њеном оцу Ејету, који није желео да га се одрекне. Његов план је био да уништи странца, али су лукаве Хера и Атина затражиле од Афродите да распламса љубав у Медејином срцу према Јасону.

Кад је Јасон дошао у Колхиду, он се прво најавио код краља Ејета и замолио га је да му преда златно руно. Ејет је обећао да ће то да уради, али под условом да узоре поља гвозденим плугом са Хефестовим огњеним биковима и посеје зубима светог змаја бога Ареја. Једина особа која је могла да помогне јасону да тај задатак испуни била је Медеја.

Узевши златно руно, јунаци су се укрцали на брод и са собом повели и Медеју. Ејет је за њима послао потеру, али је ту опет помогла Медеја убивши чак и свог полубрата Апсирта. Медеја и Јасон су се венчали пре повратка у Јолк, на острву Пеуки или на Колкири.

При повратку у Јолк Медеја је одлучила да се освети краљу Пелији, који је и послао Јасона у Колхиду и искористивши његово одсуство поубијао целу његову породицу. Њена освета била је лукава; пред Пелијиним кћерима је раскомадала једног овна, те га оживела сасвим подмлађеног као јагње. Видевши то, а у жељи да подмладе свог оца, кћери су то исто њему урадиле, али Медеја није желела да га оживи. Због овог злочина син краља Акаст је протерао Медеју и Јасона у Коринт.

У Коринту је краљ Креонт Јасону понудио руку своје кћери, што је Јасон и прихватио како би учврстио свој положај. Љубоморна и понижена Медеја је будућој невести поклонила хаљину која је букнула у пламену, уништивши и њу и дворац и њеног оца. Медеја се осветила и свом мужу Јасону тако што је убила синове које му је родила. Онда је Хелијевим кочијама, које су вукли њени змајеви, пребегла у Атину, где су је срдачно дочекали јер је обећала да ће својим чаролијама омогућити краљу Егеју да добије наследника. Сама му је родила сина Меда, али ју је и Егеј протерао када је покушала да отрује Тезеја. Са својим сином је отишла у Азију, али се касније вратила у Колхиду где је убила свог стрица Перса који је био преотео власт Ејету.

Медеја у уметности[уреди]

Медејина живописна судбина била је честа тема у античкој уметности. Еурипидова трагедија Медеја из 431. године п. н. е. је била узор и каснијим трагичарима и песницима као што су Еније, Пакувије, Овидије и Сенека.

На црнофигуралним и црвенофигуралним вазама приказивана је као чаробница, а од средине V века п. н. е. и као љубоморна супруга која намерава да убије сопствену децу.

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]