Медитеранске игре

Амблем Медитеранских игара

Медитеранске игре су међународно спортско такмичење које се одржава сваке четири године. Државе које се такмиче морају имати излаз на Средоземно море (изузетак су Србија, Сан Марино и Андора које немају излаз на Средоземно море, док Израел који има излаз на Средоземно море, не учествује). Ово такмичење је иницирао Мухамед Тахер-паша, председник Египатског олимпијског комитета, за време Летњих олимпијских игара 1948.. Прве игре одржане су 1951. године у Александрији, једном од највећих градова Египта. Првих десет Медитеранских игара (1951—1991.) одржаване су годину пре Летњих Олимпијских игара. Од 1991. одлучено је да се Медитеранске игре одржавају годину после Олимпијских игара. Предлог да се у такмичење укључе и жене дат је 1959., али су жене укључене тек 1967. године.

Иако Србија нема излаз на Средоземно море, члан је Међународног комитета Медитеранских игара и учесник Медитеранских игара. То место заузима на основу оснивачких права и будући да је Југословенски олимпијски комитет, који је настао из Олимпијскиг комитета Србије, а који је наследио данашњи Олимпијски комитет Србије и био међу оснивачима тог такмичења.^[1]

Државе учеснице

Садржај

1 Историја Медитеранских игара
- 1.1 Прве игре
- 1.2 Организација
2 Карактеристике Медитеранских игара
3 Биланс медаља од 1951 до 2009
4 Извори
5 Спољашње везе
6 Литература

Историја Медитеранских игара [уреди]

Идејни творац Медитеранских игара био је председник Египакског олимпијског комитета, доктор политичких наука и члан МОК Мохамед Тахер-паша (1879—1970), који је на Летњим олимпијским играма у 1948. у Лондону, први пут своју идеју изложио Грку Јанис Кецасу, такође члану МОК. Одмах у Лондону је одржан први састанак чланова МОК из Египта, Шпаније, Грчке, Италије, Француске и Либана., шефова олимпијских делегација Монака, Сирије и Југославије, док је Турску представљао генерални секретар НОК. На састанку је званично прокламована намера да Средоземље добије своје „олимпијске игре“, са жељом да се уз помоћ спорта тревазиђу тензије између земаља Медитерана, веом изражене после Другог светског рата. Исте године на састанку у Египту одлучено је да се Прве Медитеранске игре одрже од 9. до 23. септембра 1951. године у Александрији.

Прве игре [уреди]

Медитеранске игре су са малим зашашњењем од планираног одржане од 5. до 20. октобра 1951. у Александрији у част Мухамеду Тахер-паши, човеку који је дао идеју о овом такмичењу. На првим играма 734 спортиста из 10 земаља такмичила се у 13 различитих спортова. На другим Медитеранским игарама, 1955. у Барселони, основано је врховно тело које у време одржавања Игара надгледа све догађаје, проводи допинг - контроле и др., а 16. јуна 1961. ово тело је добило службено име - Међународни комитет Медитеранских игара (енгл. International Committee for the Mediterranean Games).

Организација [уреди]

Медитеранске игре, организоване сваке четири године, имају углед најважнијег спортског догађаја на Средоземљу. Привлаче велико интересовање држава са три континента - Европе, Африке и Азије. Спицифичност ових Игара је могућност малих држава да се докопају медаље. Нема државе чији представник није освојио барем једну медаљу, па чак и државе попут Либана и Сан Марина имају освојену медаљу. Осим спортске стране, ове Игре пружају идеалну прилику за мирну сарадњу и поштену, спортску борбу спортистима три континента.

Медитеранске игре се одржавају под патронатом МОКа (Међународни олимпијски комитет), а спадају у надлежност Грчког олимпијског комитета у склопу припрема за Олимпијске игре. Седиште Комитета Медитеранских игара је у Атини, а секретар је обавезно Грк. Одлука да Грчка буде главна држава Медитеранских игара је чин захвалности због изузетног труда којег је тадашња грчка влада уложила у оснивање Медитеранских игара.

Карактеристике Медитеранских игара [уреди]

Лого [уреди]

Службени лого Медитеранских игара, које се колоквијално зову и Медитеранске Олимпијске игре, састоји се од три круга који симболизују три континента чије се државе такмиче. Кругови се делом одражавају испод морске површине плаве боје. Током церемоније затварања застава игара се предаје представнику државе чији ће град бити домаћин следећих Медитеранских игара.

Земље учеснице [уреди]

На Медитеранским играма учествују 23 државе:

Африка: Алжир, Египат, Либија, Мароко, Тунис
Азија: Либан, Сирија
Европа: Албанија, Андора, БиХ, Кипар, Хрватска, Француска, Грчка, Италија, Малта, Монако, Србија, Црна Гора, Сан Марино, Словенија, Шпанија, Турска

Једина држава којој је дозвољено учешће, а не учествује је Израел. Грчки олимпијски комитет предлаже, да иако немају географске услове (као Андора, Србија и Сан Марино, које учествују), такође учествују неке арапске државе и Португал.

Иако Србија нема излаз на Средоземно море, члан је Међународног комитета Медитеранских игара (ICMG) и учесник спортскигх игара медитеранских земаља. То место заузима на основу оснивачких права и будући да је Југословенских олимпијски кимитет (ЈОК), који је настао из Олимпијскок комитета Србије (ОКС), а који је наследио данашњи ОКС и био међу оснивачима тог такмичења.

Преглед Медитеранских игара [уреди]

Година	Такмичење	Домаћин		Бр. учесница	Мушкарци	Жене	Укупно	Бр. спот.
1951	I			10	734	--	734	13
1951	I	Александрија	Египат	10	734	--	734	13
1955	II			10	1135	--	1135	20
1955	II	Барселона	Шпанија	10	1135	--	1135	20
1959	III			12	792	--	792	17
1959	III	Бејрут	Либан	12	792	--	792	17
1963	IV			13	1057	--	1057	17
1963	IV	Напуљ	Италија	13	1057	--	1057	17
1967	V			12	1211	38	1249	14
1967	V	Тунис	Тунис	12	1211	38	1249	14
1971	VI			14	1235	127	1362	18
1971	VI	Измир	Турска	14	1235	127	1362	18
1975	VII			15	2095	349	2444	19
1975	VII	Алжир	Алжир	15	2095	349	2444	19
1979	VIII			14	2009	399	2408	26
1979	VIII	Сплит	СФР Југославија	14	2009	399	2408	26
1983	IX			16	1845	335	2180	20
1983	IX	Казабланка	Мароко	16	1845	335	2180	20
1987	X			18	1529	467	1996	19
1987	X	Латакија	Сирија	18	1529	467	1996	19
1991	XI			18	2176	586	2762	24
1991	XI	Атина	Грчка	18	2176	586	2762	24
1993	XII			19	1994	604	2598	24
1993	XII	Лангдок-Русијон	Француска	19	1994	604	2598	24
1997	XIII			21	2195	804	2999	27
1997	XIII	Бари	Италија	21	2195	804	2999	27
2001	XIV			23	2002	1039	3041	23
2001	XIV	Тунис	Тунис	23	2002	1039	3041	23
2005	XV			21	2134	1080	3214	25
2005	XV	Алмерија	Шпанија	21	2134	1080	3214	25
2009	XVI			23			4180	28
2009	XVI	Пескара	Италија	23			4180	28
2013	XVII*
2013	XVII*	Мерсин	Турска

Међународни комитет Медитеранских игара (ICMG) 28. јануара 2011. повукао је организацију МИ 2013 у Волосу (Грчка), због неодговарајућих припрема, а 25. фебруара 2011, одлучио да га замени турски град Мерсин.

Списак спортова [уреди]

На играма 2009. спортисти су се такмичили у 28 спортова.:

Водени спортови [уреди]

Спортови у дворани [уреди]

Спортови на отвореном [уреди]

Биланс медаља од 1951 до 2009 [уреди]

Укупно		2668	2662	2986	8315
пласман	Држава				Укупно
1	Италија	750	634	583	1967
2	Француска	579	524	447	1550
3	Шпанија	274	381	471	1126
4	Турска	263	171	203	637
5	Југославија¹	199	177	182	558
6	Грчка	165	215	291	671
7	Египат	103	161	191	455
8	Тунис	70	61	112	243
9	Алжир	56	51	94	201
10	Мароко	52	64	83	199
11	Хрватска	30	51	57	138
12	Словенија	27	28	46	101
13	Сирија	26	35	73	134
14	УАР	23	21	30	74
15	Србија²	17	22	27	66
16	Либан	13	22	42	77
17	Кипар	8	12	9	29
18	Албанија	5	14	12	31
19	Босна и Херцеговина	3	5	12	20
20	Либија	2	1	12	15
21	Сан Марино	1	7	2	10
22	Црна Гора	2	2	3	7
23	Малта	0	2	3	5
24	Монако	0	1	1	2