Медитеранске игре
Медитеранске игре су међународно спортско такмичење које се одржава сваке четири године. Државе које се такмиче морају имати излаз на Средоземно море (изузетак су Србија, Сан Марино и Андора које немају излаз на Средоземно море, док Израел који има излаз на Средоземно море, не учествује). Ово такмичење је иницирао Мухамед Тахер-паша, председник Египатског олимпијског комитета, за време Летњих олимпијских игара 1948.. Прве игре одржане су 1951. године у Александрији, једном од највећих градова Египта. Првих десет Медитеранских игара (1951—1991.) одржаване су годину пре Летњих Олимпијских игара. Од 1991. одлучено је да се Медитеранске игре одржавају годину после Олимпијских игара. Предлог да се у такмичење укључе и жене дат је 1959., али су жене укључене тек 1967. године.
Иако Србија нема излаз на Средоземно море, члан је Међународног комитета Медитеранских игара и учесник Медитеранских игара. То место заузима на основу оснивачких права и будући да је Југословенски олимпијски комитет, који је настао из Олимпијскиг комитета Србије, а који је наследио данашњи Олимпијски комитет Србије и био међу оснивачима тог такмичења.[1]
Садржај |
Историја Медитеранских игара [уреди]
Идејни творац Медитеранских игара био је председник Египакског олимпијског комитета, доктор политичких наука и члан МОК Мохамед Тахер-паша (1879—1970), који је на Летњим олимпијским играма у 1948. у Лондону, први пут своју идеју изложио Грку Јанис Кецасу, такође члану МОК. Одмах у Лондону је одржан први састанак чланова МОК из Египта, Шпаније, Грчке, Италије, Француске и Либана., шефова олимпијских делегација Монака, Сирије и Југославије, док је Турску представљао генерални секретар НОК. На састанку је званично прокламована намера да Средоземље добије своје „олимпијске игре“, са жељом да се уз помоћ спорта тревазиђу тензије између земаља Медитерана, веом изражене после Другог светског рата. Исте године на састанку у Египту одлучено је да се Прве Медитеранске игре одрже од 9. до 23. септембра 1951. године у Александрији.
Прве игре [уреди]
Медитеранске игре су са малим зашашњењем од планираног одржане од 5. до 20. октобра 1951. у Александрији у част Мухамеду Тахер-паши, човеку који је дао идеју о овом такмичењу. На првим играма 734 спортиста из 10 земаља такмичила се у 13 различитих спортова. На другим Медитеранским игарама, 1955. у Барселони, основано је врховно тело које у време одржавања Игара надгледа све догађаје, проводи допинг - контроле и др., а 16. јуна 1961. ово тело је добило службено име - Међународни комитет Медитеранских игара (енгл. International Committee for the Mediterranean Games).
Организација [уреди]
Медитеранске игре, организоване сваке четири године, имају углед најважнијег спортског догађаја на Средоземљу. Привлаче велико интересовање држава са три континента - Европе, Африке и Азије. Спицифичност ових Игара је могућност малих држава да се докопају медаље. Нема државе чији представник није освојио барем једну медаљу, па чак и државе попут Либана и Сан Марина имају освојену медаљу. Осим спортске стране, ове Игре пружају идеалну прилику за мирну сарадњу и поштену, спортску борбу спортистима три континента.
Медитеранске игре се одржавају под патронатом МОКа (Међународни олимпијски комитет), а спадају у надлежност Грчког олимпијског комитета у склопу припрема за Олимпијске игре. Седиште Комитета Медитеранских игара је у Атини, а секретар је обавезно Грк. Одлука да Грчка буде главна држава Медитеранских игара је чин захвалности због изузетног труда којег је тадашња грчка влада уложила у оснивање Медитеранских игара.
Карактеристике Медитеранских игара [уреди]
Лого [уреди]
Службени лого Медитеранских игара, које се колоквијално зову и Медитеранске Олимпијске игре, састоји се од три круга који симболизују три континента чије се државе такмиче. Кругови се делом одражавају испод морске површине плаве боје. Током церемоније затварања застава игара се предаје представнику државе чији ће град бити домаћин следећих Медитеранских игара.
Земље учеснице [уреди]
На Медитеранским играма учествују 23 државе:
- Африка: Алжир, Египат, Либија, Мароко, Тунис
- Азија: Либан, Сирија
- Европа: Албанија, Андора, БиХ, Кипар, Хрватска, Француска, Грчка, Италија, Малта, Монако, Србија, Црна Гора, Сан Марино, Словенија, Шпанија, Турска
Једина држава којој је дозвољено учешће, а не учествује је Израел. Грчки олимпијски комитет предлаже, да иако немају географске услове (као Андора, Србија и Сан Марино, које учествују), такође учествују неке арапске државе и Португал.
- Иако Србија нема излаз на Средоземно море, члан је Међународног комитета Медитеранских игара (ICMG) и учесник спортскигх игара медитеранских земаља. То место заузима на основу оснивачких права и будући да је Југословенских олимпијски кимитет (ЈОК), који је настао из Олимпијскок комитета Србије (ОКС), а који је наследио данашњи ОКС и био међу оснивачима тог такмичења.
Преглед Медитеранских игара [уреди]
| Година | Такмичење | Домаћин | Бр. учесница | Мушкарци | Жене | Укупно | Бр. спот. | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1951 | I | 10 | 734 | -- | 734 | 13 | ||
| Александрија | Египат | |||||||
| 1955 | II | 10 | 1135 | -- | 1135 | 20 | ||
| Барселона | Шпанија | |||||||
| 1959 | III | 12 | 792 | -- | 792 | 17 | ||
| Бејрут | Либан | |||||||
| 1963 | IV | 13 | 1057 | -- | 1057 | 17 | ||
| Напуљ | Италија | |||||||
| 1967 | V | 12 | 1211 | 38 | 1249 | 14 | ||
| Тунис | Тунис | |||||||
| 1971 | VI | 14 | 1235 | 127 | 1362 | 18 | ||
| Измир | Турска | |||||||
| 1975 | VII | 15 | 2095 | 349 | 2444 | 19 | ||
| Алжир | Алжир | |||||||
| 1979 | VIII | 14 | 2009 | 399 | 2408 | 26 | ||
| Сплит | СФР Југославија | |||||||
| 1983 | IX | 16 | 1845 | 335 | 2180 | 20 | ||
| Казабланка | Мароко | |||||||
| 1987 | X | 18 | 1529 | 467 | 1996 | 19 | ||
| Латакија | Сирија | |||||||
| 1991 | XI | 18 | 2176 | 586 | 2762 | 24 | ||
| Атина | Грчка | |||||||
| 1993 | XII | 19 | 1994 | 604 | 2598 | 24 | ||
| Лангдок-Русијон | Француска | |||||||
| 1997 | XIII | 21 | 2195 | 804 | 2999 | 27 | ||
| Бари | Италија | |||||||
| 2001 | XIV | 23 | 2002 | 1039 | 3041 | 23 | ||
| Тунис | Тунис | |||||||
| 2005 | XV | 21 | 2134 | 1080 | 3214 | 25 | ||
| Алмерија | Шпанија | |||||||
| 2009 | XVI | 23 | 4180 | 28 | ||||
| Пескара | Италија | |||||||
| 2013 | XVII* | |||||||
| Мерсин | Турска | |||||||
- Међународни комитет Медитеранских игара (ICMG) 28. јануара 2011. повукао је организацију МИ 2013 у Волосу (Грчка), због неодговарајућих припрема, а 25. фебруара 2011, одлучио да га замени турски град Мерсин.
Списак спортова [уреди]
На играма 2009. спортисти су се такмичили у 28 спортова.:
Водени спортови [уреди]
Спортови у дворани [уреди]
- стрељаштво
- коњички спорт
- кошарка
- боћање
- бокс
- стреличарство
- мачевање
- гимнастика (спортска)
- гимнастика (ритмичка)
- рукомет
- џудо
- карате
- стони тенис
- одбојка
- одбојка на песку
- дизање тегова
- рвање
Спортови на отвореном [уреди]
Биланс медаља од 1951 до 2009 [уреди]
| пласман | Држава | Укупно | |||
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 750 | 634 | 583 | 1967 | |
| 2 | 579 | 524 | 447 | 1550 | |
| 3 | 274 | 381 | 471 | 1126 | |
| 4 | 263 | 171 | 203 | 637 | |
| 5 | 199 | 177 | 182 | 558 | |
| 6 | 165 | 215 | 291 | 671 | |
| 7 | 103 | 161 | 191 | 455 | |
| 8 | 70 | 61 | 112 | 243 | |
| 9 | 56 | 51 | 94 | 201 | |
| 10 | 52 | 64 | 83 | 199 | |
| 11 | 30 | 51 | 57 | 138 | |
| 12 | 27 | 28 | 46 | 101 | |
| 13 | 26 | 35 | 73 | 134 | |
| 14 | 23 | 21 | 30 | 74 | |
| 15 | 17 | 22 | 27 | 66 | |
| 16 | 13 | 22 | 42 | 77 | |
| 17 | 8 | 12 | 9 | 29 | |
| 18 | 5 | 14 | 12 | 31 | |
| 19 | 3 | 5 | 12 | 20 | |
| 20 | 2 | 1 | 12 | 15 | |
| 21 | 1 | 7 | 2 | 10 | |
| 22 | 2 | 2 | 3 | 7 | |
| 23 | 0 | 2 | 3 | 5 | |
| 24 | 0 | 1 | 1 | 2 | |
| Укупно | 2668 | 2662 | 2986 | 8315 | |
Андора и Јордан³ нису освајали медаље.
³ учествовао 2001. као гост
Извори [уреди]
- ^ Олимпијски вековник 100 година Олимпијског комитета Србије том 1 стр 198.
Спољашње везе [уреди]
- Међународни комитет Медитеранских игара
- XV Медитеранске игре Алмерија 2005
- XVI Медитеранске игре Пескара 2009
Литература [уреди]
- Олимпијски вековник 100 година Олимпијског комитета Србије, Службени гласик и Олипијски Комитет Србије, Београд 2010.
|
|||||
том стр. 198—201