Медитеранске игре

Из Википедије, слободне енциклопедије
Амблем Медитеранских игара

Медитеранске игре су међународно спортско такмичење које се одржава сваке четири године. Државе које се такмиче морају имати излаз на Средоземно море (изузетак су Србија, Македонија, Сан Марино и Андора које немају излаз на Средоземно море, док Израел који има излаз на Средоземно море, не учествује). Ово такмичење је иницирао Мухамед Тахер-паша, председник Египатског олимпијског комитета, за време Летњих олимпијских игара 1948.. Прве игре одржане су 1951. године у Александрији, једном од највећих градова Египта. Првих десет Медитеранских игара (1951—1991.) одржаване су годину пре Летњих Олимпијских игара. Од 1991. одлучено је да се Медитеранске игре одржавају годину после Олимпијских игара. Предлог да се у такмичење укључе и жене дат је 1959., али су жене укључене тек 1967. године.

Иако Србија нема излаз на Средоземно море, члан је Међународног комитета Медитеранских игара и учесник Медитеранских игара. То место заузима на основу оснивачких права и будући да је Југословенски олимпијски комитет, који је настао из Олимпијскиг комитета Србије, а који је наследио данашњи Олимпијски комитет Србије и био међу оснивачима тог такмичења.[1]

Државе учеснице

Историја Медитеранских игара[уреди]

Идејни творац Медитеранских игара био је председник Египакског олимпијског комитета, доктор политичких наука и члан МОК Мохамед Тахер-паша (1879—1970), који је на Летњим олимпијским играма у 1948. у Лондону, први пут своју идеју изложио Грку Јанис Кецасу, такође члану МОК. Одмах у Лондону је одржан први састанак чланова МОК из Египта, Шпаније, Грчке, Италије, Француске и Либана., шефова олимпијских делегација Монака, Сирије и Југославије, док је Турску представљао генерални секретар НОК. На састанку је званично прокламована намера да Средоземље добије своје „олимпијске игре“, са жељом да се уз помоћ спорта тревазиђу тензије између земаља Медитерана, веом изражене после Другог светског рата. Исте године на састанку у Египту одлучено је да се Прве Медитеранске игре одрже од 9. до 23. септембра 1951. године у Александрији.

Прве игре[уреди]

Alexandria Mediterranean Games 1951 logo.jpg

Медитеранске игре су са малим зашашњењем од планираног одржане од 5. до 20. октобра 1951. у Александрији у част Мухамеду Тахер-паши, човеку који је дао идеју о овом такмичењу. На првим играма 734 спортиста из 10 земаља такмичила се у 13 различитих спортова. На другим Медитеранским игарама, 1955. у Барселони, основано је врховно тело које у време одржавања Игара надгледа све догађаје, проводи допинг - контроле и др., а 16. јуна 1961. ово тело је добило службено име - Међународни комитет Медитеранских игара (енгл. International Committee for the Mediterranean Games).

Организација[уреди]

Медитеранске игре, организоване сваке четири године, имају углед најважнијег спортског догађаја на Средоземљу. Привлаче велико интересовање држава са три континента - Европе, Африке и Азије. Спицифичност ових Игара је могућност малих држава да се докопају медаље. Нема државе чији представник није освојио барем једну медаљу, па чак и државе попут Либана и Сан Марина имају освојену медаљу. Осим спортске стране, ове Игре пружају идеалну прилику за мирну сарадњу и поштену, спортску борбу спортистима три континента.

Медитеранске игре се одржавају под патронатом МОКа (Међународни олимпијски комитет), а спадају у надлежност Грчког олимпијског комитета у склопу припрема за Олимпијске игре. Седиште Комитета Медитеранских игара је у Атини, а секретар је обавезно Грк. Одлука да Грчка буде главна држава Медитеранских игара је чин захвалности због изузетног труда којег је тадашња грчка влада уложила у оснивање Медитеранских игара.

Карактеристике Медитеранских игара[уреди]

Лого[уреди]

Службени лого Медитеранских игара, које се колоквијално зову и Медитеранске Олимпијске игре, састоји се од три круга који симболизују три континента чије се државе такмиче. Кругови се делом одражавају испод морске површине плаве боје. Током церемоније затварања застава игара се предаје представнику државе чији ће град бити домаћин следећих Медитеранских игара.

Земље учеснице[уреди]

На Медитеранским играма учествују 24 државе:

Једина држава којој је дозвољено учешће, а не учествује је Израел. Грчки олимпијски комитет предлаже, да иако немају географске услове (као Андора, Македонија и Сан Марино, које учествују), такође учествују неке арапске државе и Португал.

Иако Србија нема излаз на Средоземно море, члан је Међународног комитета Медитеранских игара (ICMG) и учесник спортских игара медитеранских земаља. То место заузима на основу оснивачких права и будући да је Југословенских олимпијски комитет (ЈОК), који је настао из Олимпијскок комитета Србије (ОКС), а који је наследио данашњи ОКС и био међу оснивачима тог такмичења.

Преглед Медитеранских игара[уреди]

Година Такмичење Домаћин Бр. учесница Мушкарци Жене Укупно Бр. спот.
1951 I Flag of Egypt (1922–1958).svg 10 734 -- 734 13
Александрија Египат
1955 II Шпанија 10 1135 -- 1135 20
Барселона Шпанија
1959 III Либан 12 792 -- 792 17
Бејрут Либан
1963 IV Италија 13 1057 -- 1057 17
Напуљ Италија
1967 V Тунис 12 1211 38 1249 14
Тунис Тунис
1971 VI Турска 14 1235 127 1362 18
Измир Турска
1975 VII Алжир 15 2095 349 2444 19
Алжир Алжир
1979 VIII Социјалистичка Федеративна Република Југославија 14 2009 399 2408 26
Сплит СФР Југославија
1983 IX Мароко 16 1845 335 2180 20
Казабланка Мароко
1987 X Сирија 18 1529 467 1996 19
Латакија Сирија
1991 XI Грчка 18 2176 586 2762 24
Атина Грчка
1993 XII Француска 19 1994 604 2598 24
Лангдок-Русијон Француска
1997 XIII Италија 21 2195 804 2999 27
Бари Италија
2001 XIV Тунис 23 2002 1039 3041 23
Тунис Тунис
2005 XV Шпанија 21 2134 1080 3214 25
Алмерија Шпанија
2009 XVI Италија 23 4180 28
Пескара Италија
2013 XVII* Турска
Мерсин Турска
  • Међународни комитет Медитеранских игара (ICMG) 28. јануара 2011. повукао је организацију МИ 2013 у Волосу (Грчка), због неодговарајућих припрема, а 25. фебруара 2011, одлучио да га замени турски град Мерсин.

Списак спортова[уреди]

На играма 2009. спортисти су се такмичили у 28 спортова.:

Водени спортови[уреди]

Спортови у дворани[уреди]

Спортови на отвореном[уреди]

Биланс медаља од 1951 до 2009[уреди]

пласман Држава Gold MedGames.svg Silver MedGames.svg Bronze MedGames.svg Укупно
1 Застава Италије Италија 750 634 583 1967
2 Застава Француске Француска 579 524 447 1550
3 Застава Шпаније Шпанија 274 381 471 1126
4 Застава Турске Турска 263 171 203 637
5 Застава Југославије Југославија¹ 199 177 182 558
6 Застава Грчке Грчка 165 215 291 671
7 Застава Египта Египат 103 161 191 455
8 Застава Туниса Тунис 70 61 112 243
9 Застава Алжира Алжир 56 51 94 201
10 Застава Марока Мароко 52 64 83 199
11 Застава Хрватске Хрватска 30 51 57 138
12 Застава Словеније Словенија 27 28 46 101
13 Застава Сирије Сирија 26 35 73 134
14 Уједињена Арапска Република УАР 23 21 30 74
15 Застава Србије Србија² 17 22 27 66
16 Застава Либана Либан 13 22 42 77
17 Застава Кипра Кипар 8 12 9 29
18 Застава Албаније Албанија 5 14 12 31
19 Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина 3 5 12 20
20 Либија Либија 2 1 12 15
21 Застава Сан Марина Сан Марино 1 7 2 10
22 Застава Црне Горе Црна Гора 2 2 3 7
23 Застава Малте Малта 0 2 3 5
24 Застава Монака Монако 0 1 1 2
Укупно 2668 2662 2986 8315

Андора и Јордан³ нису освајали медаље.

¹ као СФРЈ и СРЈ

² као СЦГ и Србија

³ учествовао 2001. као гост

Референце[уреди]

  1. ^ Олимпијски вековник 100 година Олимпијског комитета Србије том 1 стр. 198.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

Литература[уреди]

  • Олимпијски вековник 100 година Олимпијског комитета Србије, Службени гласик и Олипијски Комитет Србије, Београд 2010. том стр. 198—201