Медијана (Ниш)

Из Википедије, слободне енциклопедије
SPQRomani.svg   
Медијана (Mediana)
Археолошки парк Медијана
Археолошки парк Медијана
Локција Ниш Србија
Саграђен 3. век - 4. век
Градитељ Константин Велики
Тип структуре палата

Roman Empire locator map.png

Blue pog.svg
Медијана
Disambig.svg
За другу употребу, погледајте чланак Медијана.

Медијана, римска Медијана (лат. Mediana) данас археолошки парк у источном делу Ниша, на пола пута за Нишку Бању, у време владавине цара Константина Великог, римско насеље или комплекс летњих резиденција типа урбаних вила и велико пољопривредно газдинство, отвореног типа, покрај пута, који је од Наиса водио ка истоку, према Сердици и даље према Константинополису. Насеље је настало на самом крају 3. или почетком 4. века.[1][2][3][4]

Од римске Медијане треба разликовати археолошко налазиште „Медијана групе“ (главно археолошко налазиште из бронзаног доба у насељу Брзи Брод, која је у непосредној близини римске Медијане).[5]

Војни походи, духовна превирања, културне промене и институција стварања великих газдинстава, типа урбаних вила и палацијалних комплекса ван градског језгра од стране царева и богатих грађана у античком Риму, отворила је и пут у изградњи сличних газдинстава и вила, са вртним окружењем, не само у Риму, већ и дуж читавог Римског царства.[6] Везаност за место рођења и поседе земље, као и осећај припадности пореклу са села, и неодољива страст према показивању стеченог богатства, и његовом увећавању, био је прави изазов у стварању нове уметности – уметности изградње велелепних вила са богато уређеним вртовима, у којој су се несебично такмичили римски цареви али и њихови имућни грађани.[7]

Истом утицају подлегао је и извесни Реметалк (лат. Roimetalkes), са титулом (грч. ‛ο διασημότατος), коју су обично носили припадници витешког ранга, и која се у неким другим античким градовима среће уз имена гувернера провинције (Пауталија, Томис), блиски пријатељ Константина Великог, који је у царевом, родном Наису у 3. веку започео градњу велелепног комплекса на простору Медијане.[8]

Садржај

Намена[уреди]

Пољопривредно добро и дистрибутивни центар Муниципијума Наис

Саграђена 3,5 римске миље од Наиса, поред леве обале реке Нишаве Медијана је првобитно била (лат. suburbium) „пољопривредно газдинство – фундус (војно, царско, градско или велепоседничко), са стамбеним и економским зградама прилагођеним потребама економике“ са дистрибутивним центром за храну за Муниципијум Наис, стари касноантички град и војни логор, који је у том периоду био већи од садашњег Ниша.[9][2] Оваква газдинства су у античком периоду скоро свуда по Царству подизана поред важних комуникација са циљем да снабдевају градове или ширу територију.

Летњиковац за одмор, уживање и лечење и привремено боравиште римских царева и високих државних службеника

У 4. веку Медијана мења намену и постаје летњиковац и луксузно предграђе Наиса, у близини термалних извора Нишке Бање.

Пренасељени град опасан зидовима и кулама све више је као урбано средиште губио привлачност. Имућнији људи не задржавају се дуже у њему, а њихови градски домови служе им само за кратке и привремене боравке. Ти људи сада радије живе на својим имањима на којима адаптирају старе или подижу нове велелепне и простране виле. Ове виле више им нису служиле само за одмор и пријатан боравак у природи и сеоском амбијенту, већ и за производњу хране и свега осталог што је потребно за живот. Ту су воћњаци, њиве, житнице, пресе за уље и вино, радна снага која живи на поседу, занатлије који израђују пољопривредна и остала оруђа. Ове виле у којима живи господар на свом имању, убрзо постају и светилишта домаћег култа.

Тако је Медијана од пољопривредног газдинства постала и велелепни летњиковац, са пратећим вилама, китњасто украшеном мозаицима, фрескама и мајсторски моделована скулптурама, вртовима и другим објектима, за уживање, коју је највероватније користио Реметалк, који се као намесник провинције имао о њој бринути, и који је Медијану вероватно користити као своју разиденцију, а по потреби је уступао римским царевима и њиховим породицама и државним службеницима, који су повремено одседали краће или дуже време за време обављања важних државничких функција у Наису, или као привремено боравиште за време њиховог опоравка и лечења применом термалних вода Нишке Бање. Медијана је била и Константиново привремено боравиште, обзиром да је често боравио у родном граду.[10][2]

Положај, територија и статус[уреди]

Антички град Наис, настао је и развијао се током шест векова (а Медијана у њему с краја 3. и у 4. веку), у пространој котлини, оивиченој са свих страна обронцима високих планинских венаца, коју попречнео и уздуж пресецају Нишава и Јужна Морава, и својим долинама је повезују са суседним котлинама и удолинама централно-балканског простора.[11]

Овакав географски положај условио је да се Наис и Медијана нађу на чворишту транс-балканских саобраћајница које су, како у антици, тако и данас пратећи долине већих и мањих река, Наис и Медијану „сместили“ на раскрсницу важних друмских и речних путева Балканског полуострва који су комуникацијски повезивали западно-европске земље са Оријентом и области Подунавља са Јадранским и Јонским морем.[12]

Наис и Медијана у њему, у Римском царству заузимали су средишњни положај у римској провинцији Дарданији [a] касније Горњој Мезији (лат. Moesia Superior) која је у 1. веку пре Христа организована на тлу централног Балкана, у сливу Мораве, приближно на простору данашње Србије.

Положај Наиса и Медијане у њему (уоквирено плавом бојом) на Појтингеровој табли. Оквирно се може закључити да се територија Наиса на северу пружа до mutatio Sarmatorum код Ражња, на југу обухвата место Ad Herculem код Житорађе. На истоку се област Наиса граничила се територијом Ремезијане, вероватно на потезу природне границе коју чини Сићевачка клисура

Из правца Београда кроз Наис, а поред Медијане у правцу истока пролазио је стари трговачки и војни пут (лат. via militaris), магистрални правац који је из Сингидунума и Виминацијума водио преко Наиса нишавско-маричком магистралом у Сердику и Константинопољ.[4][2]

Микро локација[уреди]

Медијана (као једно од најзанчајнијих градски насеља Наиса), је смештена у југоисточном делу Нишке котлине, изван густо насељеног и урбанизованог градског језгра, источно од центра Наиса на око три римске миље.[b] Она је имала највећу површину мећу насељима у околини Наиса, са великим бројем грађевина, које је одвајао широки мећупростор, башта и пољопривредног имања.[1]

Насеље Медијана са вилама и пратећом инфраструктуром размештена је на површини од приближно 40 , значајно већој од римског Наиса (која заједно са тврђавом, није превазилазила 20 до 25 hа), на пространој лесној заравни, или средњем терасном нивоу речне долине Нишаве високом 35 метара и јужним обронцима нишке котлине.[13] Досадашњим истраживањем утврђено је постојање преко 80 објеката на овом простору, а сама Медијана се према проценама нишких археолога највероватније простире и много даље него што је то тренутна зона заштите овог археолошког локалитета [c].

Mapa položaja Municipality of Mediana (Nis).svg.png

Овај простор ограничава река Нишава са северне, подножја брежуљака Селичевице са јужне, војни логор Наис у доба римљана, а данас урбано језгро Ниша, се западне и Кутинска река са источне стране. У близини Медијане налазе се термални извори, веома лековите радиоактивне, слабо земно-алкалне воде Нишке Бање, са којих су аквадуктом снабдеване терме овог летњиковца.[14]

Објекти на Медијани нису били размештани један уз други, већ их је делио широки међупростор, са баштама или пољопривредним имањима и шумама. Средиште насеља-летњиковца највероватније се налазило око данашње зграде музеја археолошког парка Медијана.[13]

Друштвени услови у којима је настала Медијана[уреди]

Постепеном романизацијом, односно планским насељавањем римских грађана у поједине области новоокупираних области Дарданије у 1. веку н. е., формирају се градски центри са ограниченом самоуправом. Веома рана романизација дарданских области проистекла је, пре свега, из повећаних потреба Римске империје за рудама, и другим природним богатствима као што су: плодне долине река Нишаве и Мораве, и обиље термалних извора погодних за бањска лечилишта (Нишка Бања, Медијана, Куршумлијска Бања). Ипак, највећи број насеља настао је дуж магистралних и локалних путева.

Тако је у античком периоду, у данашњој Нишкој котлини, на десној обали реке Нишаве, на раскршћу магистралних транс-балканских путева који су пролазили Дарданијом, налазио се предримски град, данашњи Ниш, обновљен од стране Римљана, после њихове победе над Дарданцима. Највероватније с почетка 1. века после Христа, Римљани су на простору древног града, подигли војно утврђење које се у античким изворима помиње као Наис (лат. Naissus), „Вилин град“.[1] У Наису је формирана нишка кохорта Први Дарданорум 169. после Христа са око 1000 људи.[d][15]

Назив града Наиса потиче још из предримских времена, од аутохтоног становништва, које је пре доласка римљана живело на овом подручју: Дарданаца, Трачана или Келта. О настанку имена Наисуса има више мишљења и теорија, али се већина везује за реку Нишаву. По једнима, име Наис дали су Келти, по Нишави („Вилиној реци“), у којој су се према веровању народа појављивале виле.[16]

Град, је познат из историјских извора, као место где су рођени први хришћански цар Константин Велики и Констанције III, где су боравили Констанције Хлор, на успону своје војне каријере и Лициније, у време сукоба са Константином 316-317. године, и у коме су се краће или дуже задржавали Константин Велики и његови наследници - Констанс и Констанције II, Јулијан Апостата, Валенс и Валентинијан I. [17][18][19][20][21]

У освајањима Римљана, као логистичка база, Наис је имао важну улогу: за прикупљање војних трупа из јужних крајева, њихов смештај и снабдевање разним ратним потребама.

У 3. веку после Христа Медијана је била у саставу Дарданије, која није чинила засебну провинцију, већ је била део провинције Мезије (после Горње Мезије). Да би крајем 3. века била у саставу посебне провинције, Дакије, којој је припао Наис.[22]
Према неким мишљењима, која се базирају на прилично слабим аргументима, у Наисусу су боравиле легије још у доба Августа, пре њиховог премештања на Дунав. Познато је, наиме, да су IV скитска и V македонска легија (legio IV Scythica и legio V Macedonica) премештене на Дунав 15. године после Христа и да су пре овог датума биле стациониране негде у унутрашњости Балкана, северно од Македоније, на терену погодном за одбрану јужних провинција. Услед његовог централног положаја и погодних комуникација, помишљало се да је Наисус могао бити логор у коме су ове јединице боравиле, а својеврсна потврда за такву претпоставку темељила се на правцу путева који Дунав, преко Наиса, везују за Лисус (Љеш), луку на Јадранском мору. Ти друмови су обилазили неке важне центре у Дарданији, Скупи и Улпијану, који су постојали у другој половини 1. века, из чега произлази да је Наис могао да буде организован као војна база пре оснивања поменутих градова.[23]

Највероватније под Марком Аурелијем, у време маркоманских ратова, када је порастао војнички значај и када је постао важна база и средиште за организовање одбране ширег региона, Наис је стекао статус Муниципијума. Не може се са сигурношћу тврдити када је то постао, али оно што је сигурно то је да је Наис то био с краја 2. века, када је и романизован. Као римски град и Муниципијум, са одређеним самоуправним правима, Наис се помиње у једном натпису из 2 века после Христа.[e][15]

У наредним деценијама, све до средине 3. века, захваљујући повољном географском положају, на раскрсници путева лат. Viminacium—Naissus—Serdica—Constantinopolis, Naissus—Ratiaria, Naissus—Lissus, Naissus—Scupi,[24] Наис је постао боравиште ветерана и њихових породица, војника, трговаца и других досељеника, а у њему је било стационирано и значајно војно обезбеђење.[25][26]

У другој половини 2. века, а нарочито у првим деценијама 3. века, Наис је достигао висок степен развоја и постао један од четири највећа града у провинцији Дарданији. Из муниципијума – слободног и самоуправног града, Наис прераста у римски каструм – значајно економско, политичко и културно средиште римске провинције Мезије. „У том раздобљу историје града постављени су и темељи за развој касноантичког и византијског Наиса.“[7]

Један од важних догађаја, одиграо се у периоду владавине Клаудија II, који је 269. победио Готе у околини Наиса. Његова победа снажно је одјекнула у граду и утицала на његову даљу судбину

Захваљујући наведеним догађајима и повољном географском положају, са све бројнијим становништвом, јаком привредом и пољопривредом, Наис је представљао значајан војни, економски и политички центар пространог региона који му је гравитирао. У том периаоду он је био и један од првих градова Римског царства у коме се развило хришћанство, а у 6. веку и важан верски центар и епископско седиште.[27]

Медијана од настанка до краја 4. века[уреди]

Опредељена као предграђе Ниаса, изван његових градских зидина, Медијана је локализована у југоисточном делу плодне Нишке котлине и није била опасана утврђењем. То указује да је она настала у време пуног развоја и војне надмоћи античког Наиса (између 2. и 4. века) када је град, захваљујући повољном географском положају на Балкану, био важан војно-политички и економски центар, настао на раскрсници путеви са разних страна Римског царства.

По површини (40 хектара), Медијана је у античком периоду Наиса била највеће насеље у његовој околини, које се у историјским изворима први пут помиње у два извора:

Први пут у „Историји“ Амијана Марцелина (књига XXVI 5,1) у којој је Медијана описана као место у коме су се краће задржали браћа – цареви Валенс и Валентинијан 364. Марцелин за Медијану каже да је она предграђе (лат. suburbium) Наиса, на три римске миље од града.[28] „Овај веома важан податак омогућио је касније археолозима да насеље поуздано лоцирају код данашњег села Брзи Брод, где су се крајем 19. века виделе рушевине многих грађевина над земљом.“

Други пут у делима Прокопија (у делу De aedif. 4,123,2) у коме набрајајући новоизграђена војна утврђења у околини Наиса, он наводи и утврђење подигнуто на простору Медијане.

Имајући у виду наведене чињенице, као и податак да су у периоду од 317. до 334. године, цар Константин Велики и други виђенији људи тога периода често боравили у Наису, град, његово предграђе на коме је настала Медијана и цео крај доживели су прави процват у 4. веку. Свакако, да је развоју Наиса и Медијане највише допринео Константин Велики, који је рођен у Наису и који је град, након проглашења за цара, импозантно украсио, и његов прјатељ и заповедник провинције Реметалк који је започео градњу Медијана прво као велики економски, а потом и резиденцијални комплекс са низом луксузних резиденцијалних вила, економских и других објеката, окружених лепим парковима и шумама.

Бронзана глава Константина Великог откривена приликом изградње новог гвозденог моста код нишке Тврђаве 1900. године.[29]
Стога се може претпоставити да је подизање вила на Медијани започето с краја трећег, а настављено са већим интензитетом у 4. веку, када је Медијана постала привремена резиденција и угодно одмориште многим царевима у њиховим честим путовањима на Исток. Оваквом датовању настанка насеља иде у прилог и до сада откривени покретни археолошки материјал (новац, оруђе, архитектонска и декоративна пластика, керамика)... Да је Медијана заиста била резиденција угледних људи, који су се ту одмарали и лечили, сведочи и један несвакидашњи налаз. Приликом археолошких ископавања 1972. године, у једној просторији западно од виле са перистилом, пронађене су многобројне статуе од мермера и порфира, изузетне лепоте. Реч је о скулптурама, које су стилски и хронолошки јединствене, уједначених димензија, од првокласног материјала. Класицистички стил у коме су рађене можда открива искусног дворског скулптора из Константинове пратње.[23]

Насеље Медијана наставило је да нормално живи и после Константинове смрти 337 године, све до пред крај 4. века када је страдала у великом пожару. Живот на Медијани обновљен је после 386. али не у оном сјају који је пре тога имала, јер насеље више није имало царски значај.

Да је Наис задржао везу са царском породицом и знатно касније, може се закључи из податка да из Наиса води порекло и цар Констанције III (425), супруг Гале Плацидије и отац Валентинијана III.

Медијана у 5. и 6. веку[уреди]

После смрти цара Константина Великог, становници Медијане и Наиса први пут су се суочили са опасношћу од Хуна, али је Хуни у првим нападима нису порушили. Како Медијана није била опасана утврђењима, а налазила се у близини богатог града, насеље је као и Наис, често било изложено пљачки и разарањима. Током пљачкашких похода варвара становници Медијане су се, вероватно, склањали иза утврђења добро брањеног Наиса, који је успешно одолевао непријатељу све до 441. када га прво освајају Хуни, а 471. потом и Готи.[30]

Јустинијан I на ширем простору Наиса обновио је преко 40 бедема, како би Наис и Медијану, заштитио од најезде Хуна и Гота и Словена

Наис и Медијана су Хуни 441, а потом и Готи 471. потпуно порушили, опљачкали и до темеља спалили.[f] После Атилине смрти 453 године, Хунска држава се распала, па је и овај простор делимично обновљењен по наредби цара Јустинијан I, који је и рођен у његовој близини.[23] То потврђују бројне преправке и дозиђивања, на до данас откривеним објектима, које у суштини нису битно мењале првобитне архитектонске основе грађевина на Медијани.

Почетком 6. века, а након тешких разарања од стране Хуна и Гота у 5. веку, византијски цар Јустинијан I, предузео је опсежне активности на обнављању градова и изградња нових војних утврђења, којим би се границе и унутрашњост Илирика заштитиле од бројних непријатеља преко Дунава. Тако је и на ширем простору Медијане настало новоизграђено утврђење, које се према писању Прокопија, налазило на узвишењу јужно од насеља, на обронцима Селичевице, на платоу где су данас фабрике Електронске индустрије. „Утврђење је било правоугаоног облика, са масивним зидовима и кулама а са његове источне стране налазиле су се велике зграде у рушевинама.“ После изградње нових утврђења, град Наис и Медијану су напали нови освајачи овога пута Словени. У то време словенски напади још нису угрожавали утврђене градове; јер нису били у стању да их освоје, а Јустинијанова обнова градских бедема у 6. веку, допринела је успешној одбрани.[30]

У току друге половиине 6. века Словени из Паноније, Анти и Авари све чешће су нападали области Дарданије, и њене утврђене градове, при чему су више пута страдали град Наис и Медијана.[30]

Медијана у 7. и с почетака 8. века, када је у њој престао живот[уреди]

Медијану су у 7. и 8. веку, потпуно разорили а њену плодну земљу запосели неки нови становници, са севера Европе, и ту остали током више векова, све до појаве првих трагова словенске културе.

Почетком 7. века, услед сталних борби са Персијанцима и немогућности да бране Балканске територије, Византинци напуштају Наис и Медијану и препуштају их разарању варвара. Услед економских тешкоћа и недостатака војске, регион Наиса није био способан да се сам одбрани од словенских и аварских напада, који су уследили. Подунавље је тад опустело, а током друге деценије 7. века, у време владавине цара Ираклија, све територије на простору данашње Србије коначно су освојили Авари и Словени.[27]

Са владавином цара Ираклија престаје антички период Наиса и Медијане у њему. Почетком 8. века, након коначног продора Словена и Авара, у царском граду и летњиковацу Медијана, постепено замире свака стваралачка активност, и живот. У овом периоду, под утицајем појачаниог притиска варвара становништво Медијане и Наиса је приморао да се повлачи према југу Балканског полуострва, док су се неки нови становници запосели Наис и његова насеља, и ту остали током више векова, све до појаве првих трагова словенске културе.[27][31]

Цар Константин и Медијана, супротстављени ставови[уреди]

О боравку царева на овом простору сведочи више едиката потписаних у Наису између 315. и 339. године, како је то забележено у Теодосијевом кодексу. Након сазнања историчара и археолога о честом боравку царева у Наису, намеће се питање, где су смештани приликом краћег или дужег задржавања у Наису: у посебно саграђеној палати, у резиденцији неког високог чиновника или у вили посебне намене која је могла да прими угледне госте?

Досадашњим истраживањима у самом Наису нису откривени објекти који би се могли са сигурношћу идентификовати са царском палатом или бар привременом резиденцијом. У доба тетрархије, када се указала потреба за подизањем једног таквог објекта, прилагођеном потребама цара и његове пратње, град је већ био густо насељен и подизање таквог комплекса би изискивало темељну реконструкцију најужег градског језгра, што је мало вероватно. То међутим не значи да такви објекти нису постојали.[32]

Данас у 2013. години, у којој се обележава 1.700 година од доношења Миланског едикта, српски археолози воде расправе да ли је Константинова резиденција била на Медијани, на градском пољу, на месту данашње Тврђаве у Нишу или на неком другом месту. Тако се у археолошкој литератури, као место у коме су боравили цареви, провинцијски и државни царски службеници, приликом посета Наису током 4. века, наводе се следеће грађевине церемонијалног, и приватног карактера: Константинова вила са октогоном уз бедеме Тврђаве и Насеље Медијана као посебна градска целина јужно од града.

Константинова вила са октогоном на градском пољу, уз бедеме Тврђаве[уреди]

Грађевина типа виле, октогоналног облика која је у себи носила обележја објекта јавног карактера, откривена је током 1987. и 1988. између турске тврђаве и комплекса техничких факултета, на локалитету „Градско поље“, око 300 m у правцу северозапада од средишњег дела античког града.[33][34][35]

Нишки археолози Тони Чершков и Сима Гушић, иако су чврстог става да је Наис Константиново место рођења, тврде да археолошко налазиште Медијана, на периферији града Наиса, није град римског цара Константина, већ да је то Константинова вила са октогоном смештена на градском пољу, уз бедеме Тврђаве.[36]

По њима, Археолоши институт у Београду фаворизовао је Медијану, у односу на Нишку тврђаву која је по археолошком благу које крије много вреднија.

Такође Чершков још тврди: да се цар Константин родио у прелепој и ексклузивној палати са Октогоном, на простору касније изграђене турске тврђаве, у палати која је била широка више од 60 метара, са мозаичким подом, зидним грејањем, водоводом и фрескама.[36]

Вила са октогоном смештена је на градском пољу, око 100 m северно од бедема нишке Тврђаве Вила са октогоном смештена је на градском пољу, око 100 m северно од бедема нишке Тврђаве
Вила са октогоном смештена је на градском пољу, око 100 m северно од бедема нишке Тврђаве

Насеље Медијана[уреди]

Насеље Медијана, удаљено на три римске миље (4,5 km) од центра града Ниша.[37]

Повезаност цара Константина са Наисом и Медијаном у њему, потврђује Стефан Византинац, који је за Наис и Медијану тврдио да их је он изградио и да су они царева задужбина: (грч. kτίσμaα κaί patrίς Kωναταντίνoυ toύ βασιέως). Из ових списа можемо закључити да је за изградњу Медијане заслужан цар Константин Велики који је управљао Римском царством од 306-337 године, и за то време консолидовао границе Римског царства, средио унутршње прилике у администрацији и војсци, а 313. и миланским едиктом прихватио хришћанство као званичну религију.

Он је овај велелепни летњиковац у предграђу античког Наиса највероватније изградио како би се одужио свом родном граду и створио пристојне услове себи, својој породици и бројним високим царским службеницима за удобан боравак у време одмора или завршавања државничких послова. Константин је имао два сина Флавија Констанција (? — 421), и Флавије Јулије Констанс (320-323350), који су наставили очеву традицију и често боравили у Медијани.

Медијану није правио Константин већ Реметалк, Константинов веома близак пријатељ, тврде нишки археолози Тони Чершков и Сима Гушић и то поткрепљује сопственим запажањима и резултатима са досадашњих археолошких истраживања на поменутим локалитетима. Такође Тони Чершков и Сима Гушић се у овим својим тврдњама позивају и на једног од најбољих познавалаца Медијане, археолога Петра Петровића који је, такође, тврдио да тај локалитет може бити само задужбина неког великодостојника из Константиновог ширег окружења.[36]

Нишки археолог Тони Чершков, у преписци са уредником ове странице, не умањују значај Медијане, али у односу на Нишку тврђаву која је по археолошком благу које крије много вреднија, Медијану сматра:

...добро уређеним пољопривреднимдобром, са такозваном вилом ван града и дистрибутивним центром за храну за Муниципијум Наис, град већи од садашњег Ниша...и да моћни цар Константин сигурно не би боравио у незавршеној вили на Медијани. Да је вила била недовршена доказује податак да су мозаици који се налазе на Медијани постављени у другој половини четвртог века. Наиме приликом подизања мозаика за њихову конзервацију седамдесетих година налажен је новац који није млађи од 350 године, а Константин је умро 337. Нити би Константин боравио у вили и летњој резиденцији без утврђења. Ако је Константин ишта правио на овом простору то треба тражити на простору античког Наиса на подручју данашње тврђаве и Градског поља. Све ова моја запажања резултат су досадашњих археолошких истраживања на поменутим локалитетима.

Урбархитектура Медијане[уреди]

Архитектура стамбених кућа у околини града, припадника високога градског слоја у Римском царству

Римски цареви и слојеви богатих римских грађана најчешће су живели или повремено боравили у комплексима вила у околини Рима или на периферији других градова широм Царства.[38] Према Плинију Старијем у Римском царству су постојала два типа вила: градска вила[g] (лат. villa urbana), која је била провинцијска резиденција на средишту пољопривредног имања, удаљена од Рима (или неког другог града), те вила на селу (лат. villa rustica), пољопривредно газдинство, на којем су трајно живеле слуге, и које су генерално гледано власнику доносиле приходе.

У средњем и касном периоду Римске републике, постојала су и виле субурбане (лат. ville suburbane), стамбене куће припадника високога градског слоја у околини града, које су у ствари биле седишта моћи (можда чак и палате) регионалних силника или поглавара важних породице (лат. gentes), попут оне на Марсовом пољу (лат. Campus Martius), или Медијани, у оно време на рубу града, а које се данас могу видети изван градских зидина Помпеје или Наиса (Ниша). Те субурбане виле, показују старину и наслеђе субурбаних вила у средишњој Италији.[39][40][41][42]

Медијана у којој су повремено боравили цареви и други слојеви богатих римских грађана, била је комплекс вила и луксузно имање типа лат. suburbana са великим пољопривредним добром и дистрибутивним центром за Муниципијума Наис и споственим термама и водоводом на периферији изван зидина Наиса. Досадашњим истраживањем на овом простору је утврђено постојање приближно 80 различитих грађевина, пре свега вила у стилу субурбане, терми, житница (лат. horrea), али и објеката посебне намене (водоторањ, аквадукт, штале, паркови итд).[43][44]

Наручиоци грађевинскик радова на Медијани

Наручиоци радова појединих грађевински комплекса на Медијани могу се повезати са одређеним друштвеним структурама у Римском царству:

  • Припадници државне администрације, могли су да буду наручиоци мозаика Виле са перистилом и терми.
  • Припадници градске, аристократија и локалне администрације, могли су да буду власници и наручиоци мозаика из Виле са конхама и атријумом.
  • Припадници виших државних класа, могли су бити наручиоци вила са октогоном, која је највероватније имала резиденцијални карактер, а према својој раскошној декорацији превазилазила је платежне могућности локалних богатих наручилаца.

Једино као непознаница остаје питање мозаика из објекта лат. intra muros на „Влашком брду“. Нејасно је да ли је у питању стан заповедника или привремено царско боравиште, на шта упућује присуство одређених личности из војно-управне хијерархије и богатија декорација, што није чест случај кад је у питању војничка архитектура.

Према налазу из Медијане, где је откривен групни налаз скулптура од белог мермера и порфира претпоставља се да је у летњиковцу постојао и храм посвећен Асклепију и Хигији.[45]

Мајсторске радионице ангажоване на изградњи Медијане

Оно што се на основу доступних извора у садашњем тренутку може закључити је да су на изградњи Медијане биле ангажоване групе мајстора из различитих радионица, које су биле под различитим стилско-уметничким утицајима:[46]

  • Групе мајстора која је поставила најстарије мозаике. Ова група је била под јаким западно-царским утицајима, и вероватно потиче из тих делова Римског царства.
  • Групе мајстора која која је била ангажована за рад на мозаицима 40-их и 50-их година 4. века. Ова група је вероватно била ангажована са простора источно-медитеранских области.
  • Групе локалних мастора, о чему говори следећи цитат;
Представници локалне хришћанске заједнице, у време економског пада Медијане након готског разарања 378. године, подигли су цркву мањих димензија и наручили постављање скромног мозаичког поља, које је могао да изради и један од локалних занатлија, за разлику од мозаика из осталих објеката, где су биле ангажоване веће групе уметника и занатлија из различитих мозаичких центара.

Просторни план Медијане, врста, намена и карактеристике објеката[уреди]

Просторни план Медијане нудио је поред услова за пољопривредну производњу и разнолике могућности за обављање државничких послова, физичку и интелектуалну рекреацију, повезану са друштвеним животом и другим збивањима:

  • За личну негу тела: појединачне каде, просторије за масажу и знојење, одмор и спавање
  • За спорт: палестру (гимнастичку школу) и уз њу слободне површине у вртовима
  • За друштвене сусрете и разоноду: дворане и тремове за шетњу, вртове с грађевинама попут нимфеја, павиљона и Таберна
  • За образовање: библиотеке.
  • За обављање државничких послова: сале за аудијенцију. У њима су поред уметничке опреме и подова у мозаицима, налазиле и мермерне интарзије, зидне слике, архитектонски украси и појединачна уметничка дела, пре свега оригинали или копије значајних грчких и римских вајара.
У централном делу смештена је вила са перистилом (1), термама (2) и нимфејем (3). Западно од ње налази се житница (4), а северно грађевина са кружном и октогоналном просторијом. Јужно од виле налазиосе водоторањ (5). Неколико других мањих вила и привредних грађевина откривено је на простору између поменутих објеката: тврђава (6), вила са конхама (7), вила са оградним зидом (8), вила (9), вила са централним коридором (10), житница II (11), сакрални објекти (12,13), вицус (14), некропола (15)[47]

Вила са перистилом[уреди]

Vila na Medijani.jpg
Мозаик из Медијане

Царска вила (вила са перистилом и малим триклинијумом) представљала је најзначајнији објекат репрезентативног, административно и аудијенцијалног карактера на комплексу Медијана. Саграђена је у стилу субурбана, или као кућа за одмор и уживање на периферији града и чинила је један посебан, оградним зидом издвојен комплекс у коме се налази више археолошки потврђених грађевина.

Саграђена у смеру север-југ, вила је својом уздужном осом била дугачка 98,6 m, и ширака 63 m. Заузимала је централни положај у овом античком насељу површине од око 40 хектара, окружена лепо уређеним парковима и шумом. [48]

У основи, Вила је површине 6.800 m² (од чега је под мозаицима било 945 м² или седми део површине). Централни део виле је перистил – двориште са тремом и низом просторија приближних димензија. Ходником површине 100 m², вила је повезана са термама на западној и једним мањим нимфејом на источној страни.

Истраживањима у првој половини 20. века у осовини перистила, на северној страни откривен је триклинијум (лат. triclinium), велика сала са полукружним апсидалним завршетком и пиластрима на спољњој страни. У овај простор се улази преко подијума, издигнутог за три степенишне висине. Просторија је у хладним данима загревана хипокаустом, а можда и зидним грејањем.

Средишњи део простора је хексагоналног облика са фонтаном, три бочна простора (два правоугаона и један у облику конхе) и поплочаним улазом. Мозаички под је покривао површину од око 55 м². У циљу заштите мозаика од атмосферских утицаја, над триклинијумом је 1936. године подигнута зграда Музеја Медијана (види слику). Триклинијум са фонтаном, својом оријентацијом одступа од осталог дела виле и највероватније је припадао некој старијој грађевини.

Вила је била богато украшена мозаицима и лепим фрескама, украсним стубовима и непосредно повезана са системом за водоснабдевања (из акведукта и водоторња). О раскошној декорцији виле сведоче стубови, базе и капители од мермера, различитих размера, рељефи на капителима пиластара и парапетним плочама, остаци зидне облоге од разнобојног, скупоценог мермера, фреске и друго.

У вили су доста добро сачувани подови у мозаику који су прекривали читав трем перистила (око 450 m²) и салу за аудијенције. Мозаици у трему су геометријски, а Фигурални мозаици који су облагали улаз у салу за аудијенције. Средишњи део сале прекривен је широким четвороугаоним пољем са геометријским шарама живих боја.[49]

Подигнута у доба Константина I, Перистилна вила је у својој другој грађевинској фази вероватно добила богату унутрашњу декорацију, која је укључивала и израду мозаичких подова. Мозаици су красили перистил и репрезентативну велику просторију са апсидом у северозападном делу виле. Били су организовани у тепихе са различитим геометријским мотивима, међу којима доминирају октогони, ромбови и квадрати, у које су уметнути вегетабилни мотиви или мотив „пропелера“.

На улазу у просторију са апсидом налази се емблема са фигуралном сценом, митолошког карактера, са представом полулежећег речног божанства (лат. fluvius), барске птице и ногу главног носиоца митолошке радње, која је у свом главном делу, оштећена.

Након ископавања у 2006. години јужно од улаза у вилу с перистилом откривена је грађевина, која треба даљим ископавањима да потврди хипотезу, да је она била у функцији царског уласка у Медијану. То би бацило знатно више светлости на дворски церемонијал у Римском царству у 4. веку.[50]

Вила са октогоном и двориштем[уреди]

Вила са октогоном и двориштем била је по значају други објекат на Медијани. Налази се североисточно од палате, на месту које се некада називало „Амаџијска њива“. Грађевину је први открио Ф. Каниц, а до данас је истражена површина од око 3.150 m², на источном, северном и јужном делу. Откривени део грађевине је октогоналног и кружног облика, као и мањи део објекта који се простире у источном правцу. Објекат није у целости откривен. Археолошки налази у највећој мери припадају деловима профане декоративне архитектонске пластике. Истом комплексу припада и четвртасто двориште, источно од објекта са октогоном.[51][52][53]

Терме[уреди]

безоквира

Римска цивилизација је изузетно поштовала и неговала култ воде и обилато је користила благодети топлих и лековитих бањских вода. За Римљане свих слојева, купање и телесна нега боли су важна делатност у слободно време, па тако и за становнике Медијане, који су у, за ту намену специјално саграђеним термама, свакодневно користили топлу и лековиту бањску воду са термалних извора Нишке Бање.

Терме (купатило) које су на Медијани биле у саставу виле са перистилом налазиле су се на западној страни сале за аудијенције. Чинио их је низ међусобно повезаних просторија различите намене, а најзначајније су биле:

  • свлачионица (лат. apodyterium),
  • вежбаоница (лат. palestra),
  • топло купатило (лат. caldaria),
  • хладно купатило (лат. frigidarium)
  • просторија за знојење (лат. sudatorium),
  • ложиште (лат. praefurnium), које је било смештено поред просторије за знојење.

Топао ваздух из ложишта струјао је између стубића хипокауста и загревао под испод када и просторију за знојење. Терме су биле мањих димензија и вероватно су служиле само власницима виле, који су у њих улазили директно из својих одаја.

Житница[уреди]

Житница (лат. horreum), откопана на Медијани 1936. године говори о високо организованој пољопривредној птроизводњи на овом имању. У унутрашљости житнице налазиле су се неколике просторије и три базена, уз западни зид објекта, дубине 14 метара у којима су чуване течности (уља и вина).

Житница се налазила на око 150 метара западно од виле, и била је пространа грађевина правоугаоне основе димензије 91 х 27 метара, опасана дебелим зидом са дужом осом оријентисаном у смеру исток—запад. У североисточном углу ове грађевине откопано је петнаест великих питоса, пречника 1,10 х 1,17 метара, поређаних између квадратних стубаца који су, највероватније, носили спратну конструкцију.[54]

Žitnica na Medijani.jpg

Водоторањ[уреди]

Водоторањ на Медијани сличан је овом у Помпеји

Римљани су највећу пажњу посвећивали снабдевању својих насеља здравом водом за пиће и одржавање хигијене. Објекте попут водовода јавних купатила или терми имао је сваки већи римски град или насеобина.[55] Још од 312. п. н. е., по пројекту етрурских архитеката, у римском царству грађени су бројни системи за водоснабдевање познати под називом аквадукт.

Остаци римских водовода нађени су у разним градовима некадашњег римског царства па и на Балкану - у Медијани. Након археолошких истражвања, пронађен је и истражени јавни системи за водоснабдевање (акведукт), који су у приградском насељу Медијана омогућили изградњу јавних купатила (лат. balnea) и зимске терме (лат. thermae hiemales), придодат уз објекат виле са перистилом.


Као пратећи објекат, посебне намене, у систему за водоснабдевање на Медијани био је водоторањ (лат. castellum aquae), који се у начелу налазио на завршном делу сваког римског аквадукта. Слични објекти, Иако је било познато да се водоторњем, као по правилу требају завршавати сви римски акведукти, они су на многим местима ипак веома ретки. Тако се водоторањ на Медијани може упореди са широко познатим и детаљно проученим објектима сличне функције у Римском царству, какави су били Фућини код Рима, као и водоторњеви у Помпеји и Ниму.

Водоторањ на Медијани био је веома кратко у употреби, највероватније од изградње, крајем 3. века, па све до средине 4. века, како је утврђено на основу нумизматичких налаза (новца Аурелијана, Константина и Констанција).

Главни потрошачи воде на Медијани били су вила са перистилом – палата и терме, према којима су били усмерени главни канали за наводњавање. Од водоторња вода се разводила, оловним или керамичким цевима, у славине, фонтане, базене, терме (купатило), а вероватно и у канале за наводњавање.

Торањ се налазио на око 500 m југозападно од средишта Медијане, на благој падини, и по дужини је оријентисан у смеру север-југ. Висинска разлика између места на коме је постављен и најниже тачке простора на коме су били размештени објекти Медијане, била је 10 метара. Зато се систем за водоснабдевање на Медијани састојао се од: базена за воду, куле водоторња, гравитационих канала, главних канала, ревизионих канала.

Водоторањ је био намењен и за пречишћавања воде пре дистрибуције. У њему су се вода прво таложиле а затим филтрирала од механичких нечистоћа. На то упућује план грађевине, са два базена чије дно је било испуњено већим комадима ломљеног пешчара и кречњака, изнатд којих је насипан ситнији облутак. Оваква испуна је имала функцију јадноставног природног филтера, који је зазадржавао механичке нечистоће. Сви делови базена и куле водотоња, које су били у контакту са водом, били су обложени водонепропусним црвенкастим малтером.

Vodotoranj na Medijani.JPG

Баптисмални комплекс[уреди]

Између реке Нишаве, са једне стране, а северно од античке виле на коју се надовезују терме и нимфеј, 1981. откривен је медијански баптисмални комплекс са баптистеријумом, који се урбанистички и архитектонски, уклапа у крстионицу.[h] Овај баптистеријум су највероватније саградили у касно-античком периоду први хришћани, у првим вековима хришћанства на овом простору, што је необично, па и неочекивано, јер је најисточније саграђена грађевина овог типа, што јој обезбеђује видно место у историји рановизантијске и старохришћанске архитектуре.[56][57]

Krstionica na Medijani.jpg

Појава крстионице у Наису чији су облици карактеристични за западни део Римског царства, може се објаснити и историјским чињеницама, да је он све до 6. века подпадао под врховну црквену власт римског папе.[58] У том периоду, град Наис је са својим епископима и свештеницима, био наклоњенији Западу, него ли Истоку. Са папском столицом су директно контактирали епископи Наиса. То потврђује и у својим списима Епископ Руана (Галија) касније Виктриције у 4. веку, који Наис наводи као град у коме се чувају мошти знаменитих мученика – мартириополис (лат. martyriopolis).

На хришћански карактер овог комплекса упућује мозаична декорација са ромбовима и квадратима испред улазних врата у просторију за обуку катихумена (аудиторијум), једнак оном у старој базилици у Хераклеји.[59]

Баптистеријум је највероватније био грађевина са осмоугаоном основом, пречника преко 8 метара, какву срећемо код римских маузолеја. [i] Као грађевина хришћанске антике, он представља продужетак античког градитељства и уметничких достигнућа, на којој се већ сагледавају елементи палеовизантијског градитељства као што је зидање опеком и тежња за керамопластичном декорацијом фасада и већом дебљинаом малтерних спојница (5 сm), али и присуство капитела са јонским волутама.[59]

Баптистеријум се састоји од две просторије дужине 14,6 m. Дебљина зида износи 1 m, а очуван је у висини од око 0,40 m. Октогонална просторија са писцином (каменом посудом са високом стопом где се обавља обред крштења) је са апсидом, симетрично постављеном на западној страни. Претпоставка је да је овај део био консигнаторијум за миропомазање.

Под је украшен мозаиком који је само у малом делу очуван и који одговара мозаицима откривеним у палати. Писцина је зидана и обложена мермером оплатом. Са источне стране постамента за писцину налази се одводни канал.[60]

Због других мишљења да се не ради о баптистеријуму већ о још једном луксузном стамбеном објекату (вили),[61] намена објекта је дуго била неразјашњена и он је остао у сенци интересовања истраживача.[j][59]

Медијана-античко археолошко налазиште[уреди]

Прве истраживачке радове на Медијани започео је 1861.Феликс Каниц

Прве (почетне) истраживачке радове на Медијани започео је пре 150 године Феликс Каниц. Он је Ниш први пут посетио 1859. године и осим неколико римских споменика испред Хункјар-џамије на другим местима није било античких остатака. У Србији је поново боравио 1860. и 1861. године да би Ниш по други пут посетио 1864. године. Том приликом отпочео је истраживање Тврђаве, Јагодин-мале и ископавања на Медијани. Током истраживања у Брзом Броду Каниц је открио темеље римског кастела. На пола пута између откривеног утврђења и пута Каниц је пронашао остатке монументалне грађевине осмоугаоног облика чији је под био прекривен мозаиком. [62][63][64] О открићу на Медијани, овај неуморни трагач за балканским старинама поред осталог наводи: „

На четвртом километру од Ниша оставио сам Цариградски друм и скренуо ка гробљу Брзог Брода. Комади античких цигала и црепова у оближњим њивама водили су ме ка узвишици на којој су се налазили остаци римског кастела чији је материјал односио Мидхад-паша за градњу нишке велике касарне. На пола пута између ове тврђаве и пута, прегледавајући пажљиво терен, наишао сам на остатке једног монументалног античког здања, првог и јединог који сам до данас нашао на територији Наисуса.[65][2]

Каниц је забележио да је ова грађевина могла бити део царске виле која је на том месту вероватно саграђена због „лепоте предела и два лековита врела у близини, са температуром воде од 19 и 38 °C, што је чинило место сасвим прикладним за царску летњу резиденцију“.[66]

Планска истраживања Медијане први пут су започета у четвртој деценији (1932) 20. века, и у континуитету су спровођена до данашњих дана.

Никола Вулић (1872–1945), историчар, класични филолог и археолог, наставник на Београдском универзитету, међу значајним је истраживача Медијене. У току летњих месеци 1935. и 1936. године боравећи у Нишу надгледао је археолошке радове код Брзог Брода и у Нишкој Бањи. О тим истраживањима у својим списима Вулић наводи остатке римске виле недалеко од Брзог Брода из 4. века, у којој је пронашао остатке мозаика, хипокауста, купатила. Вулић се у опису виле позвао на Ф. Каница „који је копао на том месту и описао мозаике.“[67]

Током ископавања у Брзом Броду скраја тридесетих година 20.века, откривена је одаја са савршено урађеним мозаиком. Препорука еминентних археолога, међу њима и Вулића, била је да се мозаик конзервира тако што ће се над њим подићи конструкција од тврдог материјала.

Просторија са апсидом у вили са перистилом на Медијани. Цртеж инж. В. Ходановића из 1935., са ископавања започетих 1932.

Вулић је том приликом изнео претпоставку да је одаја са мозаиком један део палате цара Константина, те би стога требало, након подизања конструкције над мозаиком, убрзано наставити ископавања.[68] Заштитна зграда подигнута је пред сам рат 1939. године.

Настављена ископавања у 20. веку потврдила су Вулићеве претпоставке да се ради о репрезентативној грађевини, а најновија археолошка истраживања урађена током 2011. године довела су до нових открића на археолошком локалитету Медијана (приказано у табели).

Као једно од највећих античких налазиша у Србији, Медијана је 1949. године стављена под заштиту државе. У 1979, одлуком Скупштине Србије, Археолошки парк Медијана је проглашен за културно доборо од изузетног значаја.[43]

Материјални остаци пронађени на Медијани[уреди]

У Медијани су током археолошких истраживања пронађени многи римски употребни предмети, од керамике и метала, као и декоративни елементи од мермера и бронзе. У једној просторији откривена је 1972. године група оштећених статуа. На њима су, највероватније, представљени Асклепије, Хигија, Дионис, Херкул и Сатир.

Нова археолошка открића у вили Константина Великог у Медијани До сада нађено археолошко благо у Медијани
  • Нове просторије на северозападном углу виле са перистилом, украшене мозаицима
    (откриће кружне просторије пречника 6 метара са мозаиком љиљана потврђује резиденцијални и репрезентативни карактер Константинове виле)
  • Мермерна женска глава за коју се претпоставља да је део скулптуре богиње Дијане, односно Артемиде.
  • Бронзана ограда са хермама и бистама божанстава Ескулапа и Луне, која потиче са краја 3. и почетка 4. века,
  • Мермерне скулптуре божанстава Асклепија, Хигије, Диониса, Херкула и Сатира, (откривене 1972).
  • Мозаици Медузе и Воденог божанства
  • Велики број мозаика на централном делу виле, са великим двориштем окруженим тремом (перистил),
  • Црква из 4 века са великим мозаиком Христовог монограма на поду - (није доведена у стање да може да се представи туристима).

Монтажна ограда[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Бронзана ограда из Медијане

Током најновијих истраживања (2000. године) у Медијани, откривена је остава и део монтажне ограде од ливене бронзе, изузетне лепоте. Ограда се састојала од осам канцела – четири са леве и четири са десне стране. Са сваке стране ограде стајале су по три херме „јатричка божанстава“ (како их назива Милоје Васић)[69]

До данас су сачувана четири канцела, две херме са ликовима Асклепија и Луне, као и подножје треће херме, очито неког женског божанства. Како сматра др Милоје Васић, руководилац ископавања на Медијани, ограда је стајала као олтарска преграда у апсиди триклинијума, такозване „виле с перистилом“, претвореној у паганско светилиште.[69]

Монтажна ограда откривена на Медијани
Од ограде су сачуване три табле у целини и једна у фрагментима. Нађене су и две херме са бистама Асклепија и Луне. Правоугаоне табле украшене су крстастим и зракастим тракама, на чијим су спојевима аплициране шупље ливене лавље и Медузине главе. Изнад њих је колонада полукружно засвођених ниша са стубићима. Са унутрашње, грубо обрађене стране, на свакој табли оловом су била фиксирана два шиљка са полумесечастим и крстастим орнаментом. Главе божанстава изведене су сумарно, схематизовано и идеализовано, са назначеним атрибутима: полумесецом (Луна) и гениталијама (Асклепије). На доњем делухерме приказана су стопала у апостолкама.[69]

Капела у којој је ограда стајала била је, највероватније, посвећена „јатричким божанствима“. У прилог овоме иду докази да је у вили 1972. године откривен групни налаз скулптура, међу којима се налазе Асклепије, Хигија, Артемида, Дионис, Херакле и Меркур–Хермес. Претпоставља се да је апсиду „виле с перистилом“ у светилиште претворио император Флавије Клаудије Јулијан, познатији као Јулијан Апостата, за време свог боравка у Наису 361. године. Скулптуре су стајале у самој апсиди, а ограда на њеном улазу.[70]

Цркве на Медијани[уреди]

Након спроведених археолошких истраживања на Медијани у првој деценији 21. века, откривено је постојање две цркве на малом растојању, из истог периода, што је отворило у стручној јавности питања о црквеној организацији у периоду скраја 4. и почетка 5. века на простору античког града Наисуса.

Црква број један[уреди]

Током археолошких истраживања 2000. и 2001. године, на Медијани, откривена је ранохришћнска црква (црква 1) највероватније настала у 4. веку, према стратиграфској анализи. Она представља једну од најранијих црквених грађевина хришћана, у области Ниша, судећи по предметима и бронзаном новцу нађеном у остави која је откопана приликом ранијих истраживања.

На основу чињенице да око цркве није евидентирана некропола (гробље) искључује се могућност њене фунерарне функције, па се највероватније може закључити да је то мања црквена грађевина или капела намењена првим хришћанским становницима Медијане на почетку њиховог боравка у овом насељу.[71]

Црква је мањих димензија 8 m x 6 m (без нартекса), који је нешто већи од самог наоса, и на западу се ослањао на једну од просторија у тзв. баракама. По ископаним темељима, највероватније је грађена од лаког материјала, можда од дрвета. А имала је малтерски под, у чијем центру је откривени остаци мозаика на којем је представљен Христов монограм.[72]

Црква број два[уреди]

Током археолошких истраживања на Медијани, 2007. године, откривена је још једне мања једнобродна ранохришћанске цркве (црква број 2), која припада најмлађем касноантичком хоризонту на овом простору. Налаз друге ранохришћанске цркве на Медијани јасно указује да је на овом простору античког Наисуса водио интензиван живот, који је настављен после битке код Хадријанопоља. Иако је у том периоду настала дезурбанизације и рурализације овог простора, извесно је да се живот наставио у новој организацији у којој је има значајно место и савез са Готима, којима је, по свој прилици, како на то указују археолошки налази, Медијана додељена као један од залога за савезништво.[73]

Црква бр. 2 је паралелна је са црквом број један од које је удаљена око осам метара у правцу севера. Својом уждузном осом оријентисана је у правцу исток-запад и наслања се на просторију 17 Источног тракта барака на Медијани. Спољне димензије цркве износе 8,50 x 5,85 метара. Улаз у грађевину је на западној страни, на источном зиду просторије 17, који је у време градње цркве порушен до нивоа прага. У питању је једнобродна црква (наос и олтарска апсида). На северној страни се налази правоугаона анекса. Грађевина је очувана у темељном делу. Има индиција да су зидови анексе и део северног зида наоса постављени остацима старије грађевине, која је уклопљена у просторни план цркве. У средишњем делу наоса налази се амвон, димензија 1,25 x 1,20 метара, и чија оријентација благо одступа од оријентације цркве. Уз северни зид наоса откривена је конструкција у виду канала. Она, по свој прилици, представља остатке старије архитектуре, која је прилагођена новој функцији. Простор апсиде био је издигнут у односу на под у наосу. Између унутрашњег зида апсиде и поплочања је простор ширине 65 cm, са траговима малтера (лат. subselium). Уз северни зид наоса откривен је правоугаони анекс, унутрашњих димензија 3,40 x 2,25 m, грађен истовремено са црквом. Током археолошких радова, издвојени су бројни ситни налази, велика количина фрагментованих керамичких посуда, фрагмената фреско-сликарства (вероватно потичу из просторије 16 или 17 источног тракта барака), који су каснијим радовима у баракама уклоњени са зидова. Ранохришћанска црква је датована у крај 4. и почетак 5. века.

Остава на Медијани[уреди]

Касноримски новац откривен на Медијани

Приликом археолошких истраживања на Медијани 1961. откривена је остава касноримског новца, са 227 примерака римског бронзаног новца из 4. и 5. века. Најстарији новац нађен у овој остави припадао је збирци Констансовог новци искованог у кованицама у Солуну између 330. и 335. године. Најмлађи је новац Теодосија II искован између 425. и 450. године у Кизику у Малој Азији.

На откривеним кованицама заступљени су следећи владари: Константнин Велики, Констанције II, Констанс, Јулије Цезар, Валентинијан I, Валенс, Грацијан, Валентинијан II, Теодосије I и његова жена Флацила, Аркадије, Магнус Максимус, Хонорије и Теодосије II.

Новац откривен на Медијани кован је у ковницама у Солуну, Константинопољу, Кизику и Никомедији у Малој Азији, Хераклеји, Сисција - чији су комади у збирци најбројнији. Кованице других владара заступљене су само у појединачним примерцима.

Напомене[уреди]

  1. ^ Птоломеј бележи Наис као један од четири града Дарданије. Касноантички писци Олимпиодор и Хијерокле смештају Наис у Среодоземну Дакију (Dacia Mediterranea). Стефан Византинац га наводи као трачки град, а Приск као град Илира.
  2. ^ Према списима Антонија Марцелина, наводећи да су се цареви Валенс и Валентијан сусрели 365. године у Медијани.
  3. ^ Према изјави Елене Васић Петровић в.д. директора Завода за заштиту споменика културе Ниш (2013.)
  4. ^ О томе нам сведочи натпис пронађен на територији Ниша: Г. Јулије Север војник Прве Дарданска кохорте живео је 47 година, Јулија Варана сину
  5. ^ Јупитеру, најбољем и највећем — Марко Аурелије Посејдонија декурион Муниципијума Наисуса принео је жртву
  6. ^ Историчар Приск, пролазећи 448. царским друмом поред Наиса, забележио је да је он још лежао у рушевинама после пустошења из 441. године.
  7. ^ Узор јој је, вила субурбана, стамбена кућа припадника високога градског слоја у околини града.
  8. ^ На просторима Балкана у прва два века крштење је обављано у рекама, потоцима и морима. Већ од прве половине трећег века образују се посебне просторије за баптистеријум. У четвртом веку, посебно пред његов крај, граде се баптистеријуми поред базилика, што ће у доцнијим временима постати уобичајено.
  9. ^ Још је Амброзије подвукао значај симболике осмоугаоне основе миланске крстионице, као симбола васкрсења и поновног рађања, јер чином крштења неофит започиње нови живот.
  10. ^ Питање разрешења намене медијанског октогона покренуто је од стране Мише Ракоцијана у раду: „Early christian baptisterium in Mediana, near by Niš“ на међународном симпозијуму у Струмици („Вода, живот и задовољство“ у организацији Завода за заштиту споменика културе и Музеј, 27 – 29. 11. 2008.)

Извори[уреди]

  1. ^ а б в Група аутора (1983.): Историја Ниша I - од најстаријих времена до ослобођења од Турака 1878. године, Градина и Просвета, Ниш
  2. ^ а б в г д Đorđe S. Kostić: Balkanbilder von Felix Kanitz = Slike sa Balkana Feliksa Kanica. Narodni Muzey, Belgrad. 2011. ISBN 978-86-7269-116-0. pp.
  3. ^ К. Јиречек, Војна цеста, Зборник Константина Јиречека I, 91­92.
  4. ^ а б Зиројевић О. 1970 Цариградски друм од Београда до Софије, Зборник Историјског музеја Србије 7, Београд, 3-196.
  5. ^ Draga Garašanin, Bronzano doba Srbije Tekst iz kataloga izložbe "Bronzano doba Srbije", Narodni muzej, Beograd, 1972., Приступљено 31/1/2013
  6. ^ Гордана Милошевић, Кад тамо, у башти, у хладу јасмина... Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Симпозијум Традиционална естетска култура 7: ВРТ 25. новембар 2011.
  7. ^ а б Група аутора (1995.): Енциклопедија Ниша - природа, простор, становништво, Градина, Ниш
  8. ^ Петровић П., 1993 Naissus – Задужбина цара Константина, у: Римски царски градови у Србији (приредио Срејовић Д.) Београд 1993. pp. 73
  9. ^ Петровић П., 1983 Ниш у античко доба, у: Историја ниша I, Ниш, 1983. pp. 53-75.
  10. ^ Петровић П., 1994 Медијана – резиденција римских царева, Београд 1994. pp. 13-54
  11. ^ М. Мирковић, Римско освајање и организација римске власти, у: Историја српског народа I, Београд 1981. pp. 66 – 106.
  12. ^ Историјски институт Београд Историја Ниша I, Ниш, 1983.
  13. ^ а б Ћирић Ј. Прилог историјско-географском проучавању локација Ниша, Ниш, 1974.
  14. ^ Историјски институт Београд Историја Ниша I, Грађевине и топографија у делу Ниш у античко доба. Ниш, 1983.стр 66-70
  15. ^ а б Inscriptions de la Mesie Superieure, Naissus - Remesiana - Horreum - Margi, vol. IV, Beograd 1979
  16. ^ Ристановић С. (1995.): Кроз Србију и Црну Гору, Београд
  17. ^ Петровић П., Ниш у античко доба, pp. 36-41
  18. ^ М. Мирковић, Нека питања владе Константина и Лицинија, Зборник Филозофског факултета XII-1, 1974. pp. 145-150
  19. ^ П. Петровић, у: Римски царски градови и палате у Србији, 60-62
  20. ^ M. Vasić, Boravci Konstantina I u Nišu, Zbornik radova sa Međunarodne Akademije „Kult Sv. Cara Konstantina između Istoka i Zapada“ u Nišu 15. decembra 2001, Niš 2003, 25-29;
  21. ^ A. В. Поповић, Књижевна делатност Јулијана Апостате у Нишу, у: Ниш и Византија III, Ниш 2005, 81-85,
  22. ^ „Дарданци“. Народна енциклопедија. 1927..
  23. ^ а б в Владимир П. Петровић, Дарданија у римским итинерарима-Градови и насеља, Балканолошки институт САНУ, Посебно издање 99, Београд 2007
  24. ^ Б. де ла Брокијер, Путопис путовања преко мора кроз Палестину, Малу Азију, Србију и Француску, Чигоја, Београд 2002, 106-112.
  25. ^ D. Benea, Din istoria militara a Moesiei Superior si a Daciei, Cluj–Napoca 1983.
  26. ^ Ferjančić S. 2002. Naseljavanje legijskih veterana u balkanskim provincijama. Beograd: Balkanološki institut SANU
  27. ^ а б в Костић М.(1967.): Нишка котлина – Студија друштвено географског развоја, Зборник радова Географског института Јован Цвијић, књ. 21, Београд
  28. ^ Амијан Марцелин, Историја, Предговор, превод и коментари Милена Милин. Београд, 1998.
  29. ^ Љубомориовић И, Понишавље у касној антици (IV–VI век). Филозофски факултет, Косовска Митровица, 2008, 93–94.
  30. ^ а б в Grupa autora, Niš u srednjem veku, Doba vizantijske vlasti, U: Istorija Niša, knjiga I, Gradina, Niš 1986. pp. 83
  31. ^ Dragoslav Srejović, Kad smo bili kulturno središte sveta, Elektronsko izdanje Zajednički poduhvat TIA Janus i Ars Libri Ars libri i Kremen Beograd 2001 Biblioteka Lavirint Knjiga 10
  32. ^ Петровић П., Медијана – резиденција римских царева, Београд, 1994,13-54
  33. ^ P. Petrović, Villa and domus tribuni at Mediana, in: The Age of Tetrarchs, ed. D. Srejović, Belgrade 1995. pp. 232-243.
  34. ^ С. Гушић, Naissus, у: Римски царски градовии палате у Србији, ур. Д. Срејовић, Београд 1993. pp. 167,
  35. ^ T. Čerškov, Niš - Tvrđava, Gradsko polje, lokalitet „Pešačka staza“, Dnevnik arheoloških istraživanja 1987., 04.12.1987, sitni nalaz C-18.
  36. ^ а б в М. Додеровић, Турска тврђава крије Царски град, Објављено у листу Правда од 13. март 2011,[1], Приступљено 12. 4. 2013.
  37. ^ M. Vasić, Mediana - domaine impérial ou bien privé, in: Römische Städte und Festungen an der Donau. Akten der regionalen Konferenz, organisiert von Alexander von Humboldt-Stiftung, Beograd, 16-19 Oktober 2003, Hrsg. M. Mirković, Beograd 2005, 168-169
  38. ^ Giorgio Ruffolo, Quando l'Italia era una superpotenza, Einaudi, 2004.
  39. ^ Johnston, David E. 2004. Roman Villas
  40. ^ Leveau, P. 1983. 'La ville antique et l'organisation de l'espace rural: villa, ville, village', Annales ESC, vol. 38, no.4, pp. 920-42
  41. ^ McKay, Alexander G. 1998. Houses, Villas, and Palaces in the Roman World
  42. ^ Percival, John 1981. The Roman Villa: A Historical Introduction
  43. ^ а б Дрча С., Naissus, Археолошко благо Ниша – од неолита до средњег века, САНУ, Београд 2004, 49-58.5
  44. ^ Историјски развој кућа у понишављу-облици и начин градње. ISBN 978-86-7025-424-7.
  45. ^ Ajdić R. 1975. Antičke nekropole u Nišu. Niški zbornik, 1: 33.
  46. ^ R. Krauthajmer, S. Ćurčić, Ranohrišćanska i vizantijska arhitektura, Beograd 2008, 188
  47. ^ Петровић П., Медијана – резиденција римских царева, Београд 1994. pp. 22.
  48. ^ Гордана Ј. (2005) Мозаици Медијане-Нека разматрања, Ниш и Византија, Симпозијум, Приступљено 12. 4. 2013.
  49. ^ Јеремић Г, Мозаици грађевине са октогоном из Античког Наиса, Ниш и Византија 5, Ниш, 2007.
  50. ^ G. Milošević, Roman Naissus between the Archeological Park and Modern Town – Archeological Park «Mediana». 21 st International Congress of Byzantine Studies, London, 21/26 August 2006.
  51. ^ Ф. Каниц, Србија, Земља и становништво, Београд 1981. pp. 174
  52. ^ А. Оршић-Славетић, Археолошка ископавања у Нишу и околини, Старинар , 306, сл. 8
  53. ^ Љ. Зотовић, Теренска документација, Археолошки институт у Београду
  54. ^ Grupa autora, Niš u antičko doba U: Istorija Niša, knjiga I, Gradina, Niš 1986. pp. 73
  55. ^ MARIN E. Naronitanski Augusteum i arheološka istraživanja u Naroni 1988—2001. Arheološka istraživanja u Naroni i dolini Neretve – znanstveni skup Metković; 2001.
  56. ^ Цвијановић И, Ранохришћанске крстионице Јустинијанске епохе (527-565), Историјски часопис LI, Београд 2004, 22.
  57. ^ R. Kolarik, Late antique floor mosaics in the Balkans, Nis and Byzantium IV, Nis 2006, 171.
  58. ^ Р. Грујић, Нишка епархија, Енциклопедија СХС 3, Загреб 1928. pp. 95
  59. ^ а б в Миша Ракоција, Старохришћански баптистеријални комплекс на Медијани у Нишу Ниш и Византија,. VIII симпитзијум у Нишу.
  60. ^ Старохришћански баптистеријум на Медијани, Приступљено 12. 4. 2013.
  61. ^ Г. Јеремић, Мозаици Медијане – нека разматрања, Ниш и Византија IV, Ниш 2006, 153, pp. 157.
  62. ^ Serbiebs byzantinische Monumente, Wien, (1864)
  63. ^ Kanitz F. 1892, 77 sq:Rоmische Studien in Serbien IñII, Wien
  64. ^ Jakob Weiss: Felix Kanitz, ein Pionier der Balkanforschung. In: Mitteilungen der Geographischen Gesellschaft in Wien 73, 1930, S. 5-21.
  65. ^ Србија: земља и становништво, Београд (превод: Das Kˆnigreich Serbien und das Serbenvolk von den Rˆmerzeit bis zur Gegenwart, Leipzig 1904).
  66. ^ Каниц Ф., Земља и становништво, II, 174.
  67. ^ Вулић, Споменик. LXXVII (1934), 48–49, бр.41
  68. ^ АНМ, Извештај Управе музеја Бану Моравске бановине, 8.09.1935
  69. ^ а б в Vasić M. (2004) Bronze Railing from Mediana, Starinar, LIII-LIV, Beograd, 79-110.
  70. ^ Александар В. Поповић Божанства на бронзаној огради са медијане у светлу теологије Јулијана Апостата. У: Зборник Ниш и Византија, Четврта књига. (2013) [2] Приступљено 3. 10. 2013.
  71. ^ Оливера Илић, Палеохришћански сакрални споменици у мањим насељима и утврђењима у околини Ниша, Дани Св. цара Константина и царице Јелене (2009) [Зборник радова], Приступљено 12. 4. 2013.
  72. ^ М. Васић, Хроника ископавања, Медијана Старинар LIII-LIV, 2004, сл. 5)
  73. ^ Пројект: Понишавље у праисторији, антици и средњем веку Руководилац: др Милоје Васић, Извештај о раду у 2007. години

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Библиографија[уреди]

  • Ракоција М, Црквене прилике у старохришћанском Наисусу и Ромулијани и простирање октогоналних кристионица, Патримониум 5, Скопје 2012, 95-105
  • Миша Ракоција, Манастири и цркве града Ниша, Ниш 1998
  • Миша Ракоција, Културна ризница Ниша, Ниш 2001
  • Rakocija M, Early christian baptisterium in Mediana, near by Niš, Collectio of works from the Symposium „Wаter, Life and Pleasure“ in 2008, Strumica 2009, 169-179
  • Rakocija M, Paleobyzantine churches of Niš, Ниш и Византија: Зборник радова V, (Ниш 2007), 61-6, 125-148