Мезолит

Из Википедије, слободне енциклопедије

Мезолит (грчки mesos - средње и lithos - камен) је период праисторије који означава прелаз палеолита (старијег каменог доба) у неолит (млађе камено доба). Трајао је од краја леденог доба (пре 10.000 година) до појаве земљорадње, односно неолита.

На Балкану, мезолит траје од средине 9 миленијума пре нове ере до краја 6 миленијума пре нове ере, на територији централне Европе до краја 3 миленијума а на Блиском истоку до краја 7 миленијума пре нове ере. Током мезолита, као станишта, и даље се користе пећине и поткапине, али се јављају и прва трајна насеља на обалама река, језера и мора. Карактеристична је појава тзв. микролитских оруђа, веома малих димензија који су служили као пројектили или врхови копаља и усађивани су у дрвене дршке. Поред сакупљања плодова и лова, мезолитске заједнице су свој опстанак заснивале и већим делом и на риболову и као последица тога, особени су и нови типови коштаног и каменог оруђа и оружја (секире, удице, клопке, мреже, харпуни). Понекада се мезолит означава и појмом епипалеолит и протонеолит.

Услови живота у позном палеолиту и мезолиту[уреди]

Време између 15 000 и 12 000 година, је враме ловаца на ситну дивљач, риболоваца и скупљача плодова. Стварају се стална насеља у погодним долинама, користи се ватра и одећа. Мења се дотадашњи однос према неким животињама. Са завршетком леденог доба долази до формирања водених токова, тако да је рељеф Европе формиран пре око 10 000 година. Долази до наглог пораста становништва, чему доприносе и стална насеља. Припитомљене су одређене животињске врсте и култивисане житарице, што доводи и до почетка складиштења хране.

Спољашње везе[уреди]