Даглас DC-9

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Мекдонел Даглас МД-82)
Даглас DC-9-30

ЈАТ-ов Даглас DC-9 у Цириху 1985.
ЈАТ-ов Даглас DC-9 у Цириху 1985.

Општи подаци
Намена путнички, транспортни
Посада 2 до 3
Број путника 80 до 135
Порекло САД
Произвођач Макдонел Даглас
Пробни лет 25. 02. 1965.
Уведен у употребу 8. 12. 1965.
Повучен из употребе још увек лети 2010. године
Први оператер Делта ер линес
Број примерака 976
Димензије
Дужина 36,37 m
Висина 8,40 m
Распон крила 28,50 m
Површина крила 93,00 m²
Маса
Празан 25.900 kg
Нормална полетна 49.940 kg
Погон
Мотори турбо-млазни мотори
Број мотора 2
Физичке особине
Ракетни мотор Прат-Витни JT8D-9
Потисак РМ-а 68,95
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 940 km/h
Економска брзина 915 km/h
Долет 2.630 km
Плафон лета 10670 m
 Портал Ваздухопловство

Даглас DC-9 (енгл. Douglas DC-9) је двомоторни авион кратког и средњег домета, производ америчке компаније Даглас, касније Макдонел Даглас и Боинг. Између 1965. и 2006. године, произведено је више од 2400 примерака, у неколико варијанти.

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

Основна конфигурација авиона Даглас DC-9 је слична Каравели а то су два турбомлазна мотора смештена на репу авиона. Реп авиона је у облику великог слова Т што целом авиону даје препознатљиву контуру. У авиону су два реда седишта распореда 2 + 3. У зависности од модела може да превезе од 90 до 172 путника. Одликује се релативно кратком пистом (у односу на конкуренте) потребном за полетање и слетање. Због својих особина нашао је велику примену код кратких и средњих линија.

Даглас је у свом програму имао четворомоторни интерконтинентални млазни авион DC-8 који је био конкурент чувеном Боингу 707, па је 1963. године почео да ради на пројекту авиона за краће линије како би заокружио понуду ваздухопловним компанијама. За разлику од Боинга који је на основу Боинга 707, користећи од њега све што се може, углавном труп и агрегате, направио авион Боинг 727, Даглас је конструисао потпуно нов авион за средњи и кратколинијски саобраћај. Авион је полетео први пут 25. фебруара 1965. године. Крајем исте године Делта са овим авионом већ почиње летове на редовним линијама. Авион Даглас DC-9 је доживео леп комерцијалан успех, од 1965. до 1982. године произведено је 976 примерака и трасирао је добар пут за све авионе истог типа, који су следили иза њега. Тако укупан број произведених авиона свих варијанти овог типа износи преко 2.400 примерака. Устаљен је на трећем месту по броју произведених авиона истог типа, испод Боинга 737 и Ербаса 320.

Варијанте авиона Даглас DC-9[уреди | уреди извор]

Карактеристике Авиона DC-9[уреди | уреди извор]

DC-9-10 DC-9-30 DC-9-40 DC-9-50
Капацитет путника
 80 115 125 139
Највећа тежина при узлетању 41.140 kg 49.885 kg 51.756 kg 54.934 kg
Долет 2036 km 2631 km 2712 km 2631 km
Брзина крстарења 903 km/h 917 km/h 917 km/h 898 km/h
Дужина 31,82 m 36,37 m 38,28 m 40,72 m
Распон крила 27,25 m 28,47 m 28,47 m 28,47 m
Висина авиона 8,38 m

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Укупно је произведено преко 2.400 примерака ових авиона свих верзија. Авион Даглас DC-9 представља један од најдуже коришћених авиона захваљујући својој поузданости, сигурности и економичности, а користи га преко 90 авио-компанија у свету. Војне верзије C-9 авиона се користе за превоз трупа, затим као санитетски авиони и ВИП авиони за превоз високих војних и цивилних функционера.

Коришћење код нас[уреди | уреди извор]

Макдонел Даглас DC-9.

Највећа југословенска авио-компанија ЈАТ је у току 1969. године изнајмила два авиона Даглас DC-9 за повећање капацитета својих евро-медитеранских линија. Већ следеће године 1970. пристиже 5 примерака DC-9-30, 1971. године укључује у саобраћај још 3 новонабављена авиона DC-9-30, а 1973. године је набављено још 6 авиона DC-9-30. Тиме се укупан број ових авиона попео на 14 комада. У периоду 70-их и 80-их година 20. века овај авион је био окосница флоте ЈАТ-а. Прва четири авиона DC-9-30 ЈАТ је продао 1986. и 87. године, а пети авион овог типа је продао 2003. године. Остали авиони су после дугогодишњег ефикасног рада повучени из употребе.

ЈАТ-ов авион Даглас DC-9 регистарски број YU-AHT је 26. јануара 1972. године, због подметнуте бомбе, експлодирао изнад Чехословачке летећи на линији Стокхолм—Београд ЈАТ лет 367. Погинуло је 27 путника и чланова посаде. После пада са висине од око 10.000 m, преживела је једино стјуардеса Весна Вуловић, што је својеврсан феномен у аналима светског ваздухопловства.

Друга југословенска авио-компанија Инекс Адрија Авиопромет је у току 1969. године набавила у два наврата (1 па 3 примерака) авиона Даглас DC-9 а 1984. године четири авиона Макдонел Даглас MD-81/82. Трећа авио-компанија Пан Адрија имала је у свом власништву један авион Даглас DC-9-30.

Кокпит авиона Даглас DC-9.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јанић, Чедомир; Симишић, Јово (2007). Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације : [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Donald, David (1999). „McDonnell Douglas DC-9 and MD-80”. The Encyclopedia of Civil Aircraft (на језику: (језик: енглески)). San Diego: Thunder Bay Press. стр. 609-613. ISBN 978-15-7145-183-5. 
  • Donald, David (1997). „McDonnell Douglas DC-9”. The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. стр. 611-612. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Rendall, David (1999). „Boeing (McDonnell Douglas) DC-9”. Jane's Aircraft Recognition Guide (на језику: (језик: енглески)) (2nd изд.). London: Harper Collins Publishers. стр. 222. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Taylor, Michael (1996). „McDonnell Douglas DC-9X”. Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (на језику: (језик: енглески)). London: Brassey's. стр. 276—277. 
  • Aboulafia, Richard (1996). „McDonnell Douglas DC-9”. Jane's Civil Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Glasgow: Harper Collins Publishers. стр. 76—77. ISBN 978-00-0711-024-7. 
  • Chant, Christopher; Taylor, Michael J.H (2006). „Douglas DC-9 and McDonnell Douglas (now Boeing) MD-80/90 Series”. The World's Greatest Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Edison, NJ: Chartwell Books. стр. 228. ISBN 978-07-8582-010-9. 
  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (на језику: (језик: немачки)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Даглас DC-9 на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Даглас_DC-9&oldid=27549585”