Меморијални комплекс Батинска битка

С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили нешто друго, погледајте чланак Меморијални комплекс.
споменик посвећен Батинској бици

Меморијални комплекс „Батинска битка“ отворен је 1976. године у знак сећања на учеснике Батинске битке новембра 1944. године.

Историјат[уреди | уреди извор]

Контекст[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Споменици Народноослободилачке борбе

Батинска битка[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Битка код Батине

Батинска битка, у чију славу и спомен је подигнут меморијални комплекс, се одиграла између 11. и 19. новембра 1944. године код места Батина у данашњој Хрватској и била је део шире будимпештанске офанзиве Црвене армије крајем 1944. године, те након Београдске операције друга највећа заједничка војна операција совјетске војске и јединица НОВЈ.[1][2]

Развој ситуације на Источном форнту од 13. августа до 31. децембра 1944. године

Битка се одиграла у војно-политичком контексту 1944. године који је био повољан за савезнике антихитлеровске коалиције. Након успешне летње офанзиве Црвене армије, отворила се могућност пребацивања ратних операција са територије СССР на простор источне Пруске, Пољске, па и саме Немачке. На јужном краку источног фронта, Црвена армија је избацила из строја немачке савезнице Бугарску и Румунију и избила у житородна подручја средњег Подунавља. Избијањем на југословенску и мађарску границу, још две важне и привредно значајне престонице су постале угрожене — Беч и Будимпешта. На западном фронту Немци под притиском англо-америчке офанзиве бивају присиљени на повлачење на француско-немачку границу, те након успешне офанзиве септембра 1944. западни савезници избијају на доњи ток Рајне. У Италији се води позициони рат са распламсавањем покрета отпора у немачкој позадини, док су на Балкану Немци присиљени да се евакуишу са својих преосталих база на Егејском и Средоземном мору и из Грчке, на коју се искрцавају Енглези. Тиме је Немачка јесени 1944. готово потпуно изолована и доведена у обруч стратешког окружења који се све више стезао.[3]

Очекујући да ће совјетске трупе након јашо-кишињевске операције кренути ка Босфору и Дарданелима, те рачунајуи на англо-совјетска интересна размимоилажења, Немци су тежили да се што дуже одрже на простору Балкана. Овом проценом су пак изгубили драгоцено време за повлачење својих трупа са овог простора (Група армија „Е“) ради правовременог супротстављања совјетским и јединицама НОВЈ у офанзиви у Подунављу.[3]

Простор који је Немачка бранила је био од доста велике стратешке важности за њен ратни напор. Изгубивши богата нафтоносна подручја у Румунији и важну сировинску базу на Балкану начелно, Немци су по сваку цену тежили да задрже нафтоносно подручје око Нађикањиже и бечке рафинерије, које су у том моменту прерађивале око 80% укупне производње овог важног материјала без ког наставак рата не би био могућ.[4]

Уређење[уреди | уреди извор]

У саставу Меморијалног комплекса налази се споменик Црвеној армији „Победа“, рад академског кипара Антуна Аугустинчића, подигнут на месту најжешћих борби (тзв. „крвава кота 169“), Спомен-дом с две изложбене просторије и сталном музејском изложбом о Батинској бици те Спомен-парк и заједничка гробница са посмртним остацима 1.297 бораца Црвене армије. Током рата у Хрватској, 90-их година 20. века, већина музејских предмета је сачувана иако су простори претрпели штете. Због неоспорног значаја Батинске битке, на иницијативу Министарства културе РХ, започело се са израдом новог музеолошког постава у грађевински обновљеном Спомен-дому.

Споменик „Победе“, импозантни обелиск подигнут је 1947. године на платоу „Градац“ и висок је 26,5 m. Споменик се састоји из три дела. Централни стуб у основи петоугаоника са пет скулптура. Група у прочељу представља црвеноармејце у јуришу, изведене као рељефе у бронзи. Од првог већег платоа води 27 степеника на мањи плато на коме је обелиск висок 19,5 m и на њему се налази бронзана фигура „Победа“ висока 7 m. „Победа“ држи у рукама бакљу. Испод споменика је велика костурница у којој су сахрањени посмртни остаци 1297 бораца. У непосредној близини споменика „Победа“ подигнут је 1979. године Спомен-дом батинској бици. Дом заузима простор од 500 m² и саграђен је по пројекту Срећка Лончаревића. У Спомен-дому смештена је стална поставка Батинске битке. На крвавој коти 169 и данас су видљиви остаци бункера и ровова. У самом месту Батина постоје из 19. века четири подрума засвођена бачвастим сводовима, изнад којих је насут слој затрављене земље. У овим подрумима радила је привремена војна болница и амбуланта Југословенске и Црвене армије, током Батинске битке.

Један део меморијалног комплекса, тачније Спомен-музеј, изграђен 1981. године, налази се на бачкој обали Дунава, на српској страни. Музеј је дуго био руиниран јер је служио за стационирање војних јединица током ратних дејстава у Хрватској [5]. Средствима покрајинске Владе Војводине и града Сомбора музеј је обновљен и са новом музејском поставком свечано отворен за јавност на 73. годишњицу Батинске битке 11. новембра 2017.[6]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Дедић 2017, стр. 2.
  2. ^ Božić 1981, стр. 5, 21–22.
  3. ^ а б Božić 1981, стр. 6.
  4. ^ Božić 1981, стр. 6–7.
  5. ^ Batinska bitka: Čas istorije i „istine“; List „Danas“, 24. decembar 2002. godine Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јун 2008), Приступљено 12. 4. 2013.
  6. ^ Отворен обновљени спомен-музеј Батинске битке - ЈМУ Радио-телевизија Војводине

Литература[уреди | уреди извор]

Књиге и научни чланци[уреди | уреди извор]

Новински чланци[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Меморијални_комплекс_Батинска_битка&oldid=27556814”