Менет

С Википедије, слободне енциклопедије

Менет (или Менојт или Менојтије[1]) је у грчкој митологији, према Аполодору, био Плутов (односно Хадов) пастир, задужен за његове волове.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Име Менетије значи „онај који прскоси судбини“.[1]

Митологија[уреди | уреди извор]

Био је Кеутонимов син и дух или демон Подземља.[2] Херакле, када је пристигао на острво страшног џина Гериона, убио је чуваре његових говеда; двоглавог пса Ортра и пастира Еуритиона. Менет је тада чувао Хадова говеда у близини и видео је овај покољ, те сместа обавестио Гериона.[3] Касније, када је Херакле сишао у Подземље, Менет га је изазвао на рвање, али је изгубио и Херакле му је поломио ребра. Међутим, пустио га је на Персефонин захтев.[4] Према неким изворима, овај јунак је био поистовећен са два џина; Герионом и Антајем, као и са титаном Менетијем.[2] Према Роберу Гревсу, Менетово присуство у два Хераклова подвига, десетом и дванаестом (крађа Герионових говеда и посета паклу) указују да је десето дело варијанта дванаестог, односно да су та два подвига помешана. У прилог томе говори и да је у одговарајућем велском миту име Менетовог оца изостављено, а он је по свој прилици био бог Бран, Форонеј или Хрон, што се поклапа са десетим подвигом.[1] Занимљиво је да се имена Менета и његовог оца Кеутонима појављују и у миту о Патроклу, додуше у измењеним облицима. Менетије је био Патроклов отац, а Клитоним човек кога је дечак Патрокло убио у наступу беса, због чега су отац и син морали да побегну одатле краљу Пелеју. Иако приче јесу повезане, тешко је повезати демона Подземља са Патрокловим оцем. Могуће је да је Хадова стока у причи првобитно била код његовог храма у Теспротији, домовини Патрокловог оца.[2]

Друге личности[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
  2. ^ а б в theoi.com: Menoites, Приступљено 12. 4. 2013.
  3. ^ Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  4. ^ а б в г д Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Dictionary; Mecionice to Mineus
  5. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: ACHAEANS, Приступљено 12. 4. 2013.
  6. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: HERALDS, Приступљено 12. 4. 2013.
  7. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: TROJANS, Приступљено 12. 4. 2013.