Ментална заосталост
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Ментална заосталост | |
| ICD-10 | F70.-F79. |
|---|---|
| ICD-9 | 317-319 |
| DiseasesDB | 4509 |
| eMedicine | med/3095 neuro/605 |
| MeSH | D008607 |
Ментална заосталост је стање заустављеног или непотпуног психичког развоја које се нарочито карактерише поремећајем оних способности које се појављују током развојног периода и које доприносе смањењу општег нивоа интелигенције као што су когнитивне, говорне, моторне и социјалне способности. Може се операционално дефинисати као испод просечан степен развијености интелигенције на стандардизованом индивидуалном тесту интелигенције. Ментална заосталост се дели у четири категорије: лакша ментална заосталост или слабоумност, умерена ментална заосталост, тешка ментална заосталост или идиотија. За лако интелектуално заостале особе, заједничко је да не могу да похађају редовну школу, да им је говор недовољно развијен и да нису у стању да се самостално брину о себи. За менталну заосталост као синоними користе се и изрази ментална ретардација, ментална дефицијенција, умна заосталост, олигофренија, интелектуална дефектност, интелектуална субнормалност и сл.[1][2][3]
Извори [уреди]
- ^ Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.
- ^ „The relevance of IQ scores“. 2h.com Приступљено 14. 12. 2010.
- ^ Cummings, Nicholas A.; Rogers H. Wright (2005). „Chapter 1, Psychology's surrender to political correctness“. Destructive trends in mental health: the well-intentioned path to harm. New York: Routledge. ISBN 0-415-95086-4.
Спољашње везе [уреди]
 |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
