Мери Касат
Из Википедије, слободне енциклопедије
Мери Стивенсон Касат (енгл. Mary Stevenson Cassatt; 22. мај, 1844 – 14. јун, 1926) била је америчка сликарка импресионизма. Већину свог живота провела је у Француској, где се спријатељила са сликаром Едгаром Дега и где је касније и излагала заједно са импресионистима.
Касат је обично стварала слике са темом социјалног и приватног живота жена, као и слике са темом односа између мајке и деце.
Садржај |
[уреди] Рани живот
Мери Касат је рођена 22. маја у Питсбургу, од оца Роберта. С. Касата, успешног банкара, и мајке Катарине Келсо Џонстон, која је такође дошла из породице банкара. Касат је одрасла у околини где је било уобичајно путовати као један вид образовања. Пре своје десете године она је већ посетила већину престоница Европе укључујући и Лондон, Париз, и Берлин.
Њена породица била за то да она постане професионални сликар, и она започиње школовање на "Пенсилваниској уметничкој академији" у Филаделфији (1861-1865). Пошто је сматрала да је подучавање било сувише споро, и пошто се јавио проблем односа између ње, професора и мушких студената, она одлучује да сама учи о старом стилу сликарства, и убрзо се 1866 године сели у Париз.
Касат ће се вратити у САД при зачетку Француско-пруском рату, где ће живети са својом породицом, али ће се јавити проблеми проналажења модела и сликарског материјала у малом граду. Њен отац јој је плаћао основне потребе живота али не и сликарски материјал. Она се 1871 године враћа у Европу када је унајмљује Архбискуп од Питсбурга да уради одређени број копија слика из Италије, после чега она наставља да путује по Европи.
[уреди] Импресионизам
После самосталног учења у великим Европским музејима, њен стил долази до врхунца 1872 и тада у Паризу почиње да учи са Камиј Писаром.
Њена прва слика бива прихваћена 1872 године од стране Париског салона, али је била критикована да су њене боје биле сувише светле као и да су њени портрети били сувише ласкави за оног ко их гледа.
Када је Мери Касат видела радове урађене пастелама од стране Едгара Дега у излогу продаваца уметничким делима, знала је да није сама у отпору против салона. "Често сам прислањала нос уз излог апсорбујући све што сам могла у његовим делима," писала је свом пријатељу. "Променио ми је живот. Видела сам уметност онако какву сам желела да изгледа." Срела се са Дегаом 1874 године, где ју је позвао на изложбу Импресиониста а већ године 1879 њено дело је висило на Импресионистичкој изложби. Она постаје активни члан импресионистичког круга 1886 године, и постаје пријатељица са Едгаром Дега и Бертом Моризо. Са Дегаом, Касат се све више окреће пастелама и доста њених слика бива нацртано овом техником.
_-_Summertime_(c1894).jpg)
Убрзо после тријумфа Импресиониста, Касат престаје да слика да би се бринула о својој мајци и сестри, која се разбљевају одмах после селидбе у Париз 1877 године. Њена сестра Лидија умире 1882, али њена мајка оздравља, и Касат наставља сликање касних 1880-их.
Њен стил се развија, и она се од импресионизма помера ка једноставнијој техници, и директнијем приступу. Године 1886, она се више не идентификује са било којим уметничким правцем и почиње да експериментише са више могућих техника.
Године 1891, изложила је серију литографских радова, укључујући Woman Bathing и The Coiffure, испирисание радовима Јапанских старих уметника чија је изложба била у паризу једну годину раније. (Погледати Јапанизам)
[уреди] Каснији живот
Године 1890-те биле су за Касат најкреативније. Осим успешних радова она је врло брзо постала и узор многим младим уметницима. Међу њима је била и Lucy A. Bacon, коју је Касат упознала са Камиј Писаром. Како је нови век долазио, Мери је радила као саветник неколико великих колекционара уметности и уједно их стимулисала да што више улажу у Америчке музеје уметности. И мада је свој посао успешно радила прикупљајући доста великих дела, њена лична дела ће још дуго времена бити несхваћена у САД.
Године 1906, брат Мери Касат, Александар Касат, умире. После његове смрти Мери неће сликати до 1912 године.
За то време она путује и 1910 посећује Египат који је импресионира својом лепотом старе уметности. Годину дана касније дијагностикован јој је дијабетес, реуматизам, неуралгија, и катаракта, али она не успорава ритам живота све до 1914 када је била принуђена да престане сликати зато што је била скоро слепа. Упркос томе Мери је излагала још једном 1915 године у подршци тадашњем феминистичком покрету, где је изложила 18 својих дела.
Због свог доприноса уметности, Француска јој је доделила орден Легије части 1904 године.
Умрла је 14. јуна, 1926, а сахрањена је у близини Париза у Француској.
Године 2005, њене слике су продаване по цени од око 2.87 милиона долара.
