Мери II од Енглеске

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мери II од Енглеске

Queen Mary II.jpg

Датум рођења 30. април 1662.
Место рођења Лондон (Енглеска)
Датум смрти 28. децембар 1694.
Место смрти Палата Кенсингтн (Енглеска)
Порекло и породица

Мери II (енгл. Mary II of England; палата Сент Џејмс, Лондон, 30. априла 1662палата Кенсингтон, 28. децембар 1694) је била краљица Енглеске, Ирске и Шкотске.

На власт је дошла након Славне револуције 1689. године када су присталице протестантизма свргнули са власти њеног оца, краља Џејмса II након чега је владала заједно са својим супругом Вилијемом III Оранским. Мери, иако је на папиру имала власт у својим рукама препустила ју је свом супругу. Након њене смрти 1694. Вилијем III Орански влада сам.

Рођење и живот до владавине[уреди]

Мери се родила у палати Сент Џејмс 30. априла 1662. године као најстарија кћер краља Џејмса II и његове најстарије супруге Ане Хајд (енгл. Anne Hyde). Мерин стриц био је енглески краљ Чарлс II а деда Едвард Хајд (енгл. Edward Hyde), први гроф од Кларендона и Чарлсов први саветник. Иако је њена мајка родила осморо деце Мери и Ана су једине преживеле. Њихов отац Џејмс, тада војвода од Јорка преобратио се у католицизам 1668. или 1669. године по заповести краља Чарлса II. Мери и Ана су одгојене у протестантском духу. Мерина мајка је умрла 1671. године а њен отац се оженио католкињом Маријом од Модене.

Мери се удала за Вилијема, сина њене тетке и низоземског протестантског владара Вилијема II Оранског. Краљ се у почетку противио овом браку јер је хтео да Мери уда за француског принца католика али се на крају сложио. Џејмс, Мерин отац, пристао је на овај брак из погрешне политичке процене да ће му то побољшати положај међу протестантима. Мери и Вилијем су се венчали у Лондону 4. новембра 1677. године.

Марија је потом отишла да живи у Низоземску. Брак није био нарочито срећан јер она није и поред три трудноће добила дете. Међу становништвом је била популарна због лепе спољашњости и манира али је муж према њој био хладан и занемаривао ју је.

Славна револуција[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Славна револуција

Након смрти Чарлса II који није имао законите деце, круну је наследио његов брат и Мерин отац Џејмс који је поста Џејмс II Током своје кратке владавине Џејмс је водио спорну верску политику која није одговарала енглеским протестантима па су они већ 1687. ступили у преговоре са Мериним мужем Вилијемом III Оранским како би збацили Џејмса са власти. У тим заоштреним политичко-верским приликама рођење сина наследника, Мериног полубрата, Џејмса Франсиса Едварда, изазвало је међу протестантима узбуну јер су страховали од католичке династије на енглеском престолу. Гласине да је син Џејмса II у ствари подметнут подстакле су Мери да напише својој сестри Ани писмо у којем тражи објашњење ових гласина. Ситуација је убрзала преговоре између представника енглеских протестаната и Мериног супруга који је притао на војну интервенцију у Енглеској.

Након што је донео одлуку да интервенише у Енглеској Вилијем је донео декларацију у којој је новорођеног сина Џејмса II назвао наводним принцем од Велса. Дана 5. новембра 1688. низоземса војска се искрцала на енглеско тло и до 11. децембра извојевала је победу ушавши у Лондон. Краљ Џејмс је побегаоу Француску где је уз један неуспели покушај повратка на власт у Ирској живео до краја живота. Мери је била веома потресена околностима у којима се нашао њен отац али није показивала осаћања по заповести свога мужа због чега је касније критикована.

Вилијем је убрзо, на нерегуларан начин, сазвао парламент који је 12. фебруара 1689. прогласио да је Џејмс абдицирао побегавши из Енглеске. Престо је проглашен упражњеним а понуђен је, не по правилном смеру наслеђивања Џејмсовом сину, већ његовој кћери Мери. Марија је постала краљица а утврђено је да ће владати заједно са Вилијемом. Парламент је то озваничио посебним законом који је познат као Повеља о правима. Истим законом Џејмс је оптужен за злоупотребе током своје владавине и стављени су ван снаге сви закони који су укидали ограничења за католике. Такође је утврђено да ниједан католик не може да наследи енглески престо. Утврђена је и линија наслеђивања према којој би енглеску круну требало да наследе потомци Вилијема и Марије а ако они не буду имали потомака онда би енглеску круну наследила Џејмсова млађа кћерка Ана и њени потомци. Лондонски бискуп Хенри Комптон крунисао је Вилијема и његову жену у Вестминстерској опатији 11. априла 1689. године. Крунисање није извршио кентерберијски надбискуп зато што је сматрао нелигитимним свргавање Џејмса II.

Владавина и смрт[уреди]

Након 1690. године Мерин супруг и сувладар Вилијем је често био одсутан јер је ратовао против Француске у Низоземској. Он је угушио и устанак у Ирској и Шкотској који су подигли присталице свргнутог краља Џејмса II. За то време Енглеском је управљала Мери.

Године 1690. је због наводне завере затворила свог ујака Хенрија Хајда, грофа од Кларендина а 1692. је из истих разлога затворила Џона Черчила, војводу од Марлбороа због чега се замерила својој сестри Ани којој је војводина супруга била пријатељица. Односи између две сестре остали су хладни све до Мерине смрти.

Марија је изненада умрла 28. децембра 1694. од богиња у палати Кенсингтон. Сахрањена је у Вестминстерској опатији. Након њене смрти Енглеском је владао до своје смрти Вилијем III.


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Мери II од Енглеске


Претходник:
Џејмс II
Краљица Енглеске Наследник:
Вилијем III од Енглеске
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}