Месић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Месић

MesicMonastery.jpg

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Вршац
Становништво
Становништво (2011) 227
Густина становништва 15 ст/km²
Положај
Координате 45°06′17″N 21°24′01″E / 45.104833, 21.400166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 197 m
Површина 15,0 km²
Месић на мапи Србије
{{{alt}}}
Месић
Месић на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 013
Регистарска ознака


Координате: 45° 06′ 17" СГШ, 21° 24′ 01" ИГД

Месић (рум. Mesici, мађ. Meszesfalva, нем. Mesitsch) је насеље у Србији у општини Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2002. било је 227 становника (према попису из 1991. било је 347 становника).


Манастир Месић[уреди]

1690.:Месић. 1911.:Meszesfalu. 1919.:Месић. Месићско насеље помиње се први пут у последњој деценији 17. века (1690-1700.) 1713. године имало је 7 кућа. После 1716. године је напуштено. 1743. године били су становници Месића Срби .[1] Они су били манастирски поданици, као и Малосредиштани, и чинили су прњавор, насеље на манастирском земљишту.

После 1743. године населило је манастирско братство Румуне у близини манастира,[1] који су обрађивали манастирску земљу. Срби су се тада одселили у Вршац, где се и сада у Чукур-мали, има породица са презименима „ Месицки“.

Године 1782. уступила је комора без лицитације, по процени, месићско пољско добро манастиру за 6.791 форинти и 10 круна. Тада манастир од српског црквеног фонда добио зајам од 2.000 форинти. Године 1880. подигао је земунски трговац Бајић камени крст у Месићу. 1832. пописано је 640 румунских становника.

По једној верзији, 1225. године монах светогорског манастира Хилендара Арсеније Богдановић основао је манастир Месић. Монах Арсеније Богдановић био је родом из Србије, а за игумана га је Св. Сава рукоположио и изаслао да оснује манастир Месић.

На основу једног званичног извештаја, пак, из 1751. манастир Месић су основали деспот Јован Бранковић и његов брат - епископ Максим (Ђорђе) – умро 1502. - који је манастир Месић обдарили са непокретним имањем. Манастирска црква посвећена Светом Јовану Крститељу, што је јединствен случај међу српским манастирима.

Гоине 1690-1712. становао је у манастиру вршачки епископ. Манастир разрушили су Турци 1716.г. Нешто после тога дошао је Мојсије Стефановић, јеромонах из Крушедола са три калуђери а и опет су подигли манастир. Године 1743. отишао Мојсије у Русију да купи милодаре. Из Русије је донео собом и црквене књиге, слике, сребрни путир и црквене барјаке, као и диплому царице Јелисавете, којом је манастиру Месићу одредила годишњу помоћ од 300 рубаља.

Ту диплому узео је једном вршачки владика и више је није вратио манастиру. А 1751. била су у манастиру два калуђера са игуманом Атанасијем. Они су имали мало земље и живели сиромашно. У прњавору је било само 15 влашких домова, који су цару плаћали порез, али су у манастиру радили само један дан годишње.

Године 1774. предлагано је да се манастир Месић умањи. Унапређен је 1776. игуман за архимандрита. Године 1777. године пренета је покретна имовина угашених манастира Шемљуга и Средишта у манастир Месић. 1788. године разрушили су опет Турци манастир, који буде изнова подигнут новчаном помоћу вршачког епископа. 1793. сазидана је садашња црква. 1840-3. подигнута је садашња манастирска зграда.

Калуђерско братство манастира Месића управљало је духовним животом верних и подмиривало верске потребе православног становништва у селу Месићу, као и у селима Сочици и Јабланки. Године 1768. било је у манастиру осам калуђера, А већ 1784. девет, 1848. шест. Када су се Румуни 1868. године одвојили од Срба, остали су Месић и остали манастири у српским рукама. Румуни су тражили три манастира за себе међу њима и Месић, али је српски народноцрквени сабор решио 1879. године да се ни један српски манастир не уступи Румунима. 1904. године покренула је сибињска румунска митрополија парницу против српских манастира, којом је тражила три манастира, али је парницу 1909. године изгубила. За време преврата 1918. године манастир је био опљачкан. Истрага по тој крађи никад није завршена.[тражи се извор од 04. 2010.]-

Демографија[уреди]

У насељу Месић живи 175 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (41,1 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 73 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је углавном насељено Румунима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 490 [2]
1953. 477
1961. 470
1971. 431
1981. 392
1991. 347 274
2002. 295 227
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Румуни
  
198 87,22%
Срби
  
19 8,37%
Словаци
  
2 0,88%
Југословени
  
2 0,88%
Мађари
  
1 0,44%
Македонци
  
1 0,44%
непознато
  
0 0,0%


Референце[уреди]

  1. ^ а б Милекерови летописи јужно Банатских општина ISBN 86-85075-04-1:149. стр
  2. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Коришћена Литература
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
  • Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928 г.*
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928 г.
  • A delibláti homok hőmérséklet ingadozása-u.a. (Mathem. És természtud. Ertes. 1903)
  • Délmagyar. őskori régisiségi leletei; Milecker Felix Temesvár 1891.
  • Der europäische Flugsand J. 1873.
  • Летопис Период 1812 – 2009 г. Пешчари Написао М. Марина:(Beč 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Месић настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани: [1]
  • „М. Марина“[2] 2009 g. Ма какве му биле мане и недостаци, недоречености, али је суштина и језгро овог рада је остало и остаће нетакнут. Неки делови имаће само свој историјски значај, али сви остали задржаче и сачуваће у пуној мери своју научну вредност. Једно се ипак не може оспорити, да смо бар ударили темељ, да смо показали правац и обележили пут на коме се ваља кретати ако желимо успешан рад на пољу наше историје. Па ако и нисмо постигли више, него само толико да смо дали подстрек другима, од нас вичнимјима, мудријима, који ће овај и овакав посао боље и савршеније обавити него ми тада смо већ тиме учинили доста „М. Марина“

Спољашње везе[уреди]