Месопотамски поход

Из Википедије, слободне енциклопедије
Месопотамски поход
Део Првог светског рата
Британске трупе улазе у Багдад, март 1917.
Британске трупе улазе у Багдад, март 1917.
Време: 6. новембар 1914. – 14. новембар 1918.
Локација: Ирак
Резултат: Британска победа и подела Османског царства
Узрок битке: {{{узрок}}}
Промене у територији: {{{територија}}}
Цивилне жртве: {{{цивилне жртве}}}
Сукобљене стране
Застава {{{генитив}}} Уједињено Краљевство Ottoman flag Османско царство
Заповедници
Генерал Џон Никсон
генерал Фредрик Мод
Халил-паша
Колмар фон дер Голц
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}} {{{јединице2}}}
Јачина
112.000 90.000
Губици
92.000 90.000
{{{подаци}}}

Месопотамски поход је био поход на Блиском истоку током Првог светског рата. Велика Британија је кренула на овај део Османског царства и учествовала са војском углавном из Британске Индије.

Увод[уреди]

До рата у Месопотамији (модерном Ираку) дошло је готово случајно. Британија није имала интерес за тај део Османског царства. Влада Османског царства на челу са Енвер пашом је Месопотамију увек држала као последњу на листи приоритета. Биле су им много важније Кавкаска кампања и Синајска и палестинска кампања. Месопотамија је осим тога била изолована од остатка Османског царства. Радови на железници од Берлина до Багдада започели су још 1888., али 1915. путовало се од Цариграда до Багдада 21 дан, а железница је имала 4 прекида. Британски интереси су били да се заштити рафинерија нафте у Абадану и да брани своје савезнике у региону (Персију и Кувајт). Отомански интерес је био да се одржи статус кво. Кратко након почетка рата у Европи Британија је послала војску за заштиту Абадана, једне од првих светских рафинерија нафте. Британије није трошила много нафте на почетку рата, али од 1912. почела је да гради ратне бродове који користе нафту уместо угља.

Прва година рата[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Битка код Ктесифона (1915.)

Британска војска је 6. новембра 1914. напала и заузела турску тврђаву Фао Ландинг. Две недеље касније Британци су заузели и Басру.

Почетно британско освајање Басре
Британска офанзива у јужној месопотамији 1915.
Битка код Ктесифона 1915.

Главна турска армија под командом Халил паше налазила се око Багдада. Турски отпор је био јако слаб. Генерал Никсон је стигао у априлу 1915. као нови британски командант у Месопотамију. Наредио је генералу Таунсхенду да напредује до Кута или Багдада, ако то буде могуће. Таунсхенд је са малобројном војском напредовао дуж реке Тигрис и победио је неколико пута отоманске снаге које су му се супроставиле на том путу. Енвер паша се забринуо да би могло доћи до пада Багдада, па је послао старог немачког генерала барона фон дер Голца да преузме вођство над отоманском војском у Месопотамији. Дошло је до битке код Ктесифона 1915., око 40 километра јужно од Багдада. Битка је завршила неодлучено, јер су се обе стране повукле након битке. Таунсхенд се повукао до Кута и ту је учврстио своју позицију.

Опсада Кута[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Опсада Кута

Британци су направили грешку. Одлучили су да бране Кут уместо да се повуку до Басре. Кут је био изолован. Могао се бранити, али није се могао снабдети. Барон Колмар Фрајхер фон дер Голц је био познати војни историчар, који је написао неколико класичних књига о војним операцијама. Он је провео 12 година радећи са отоманском војском. Он се одлучио да стави Кут под опсаду. Направио је одбрамбене положаје око Кута. Дуж реке је утврдио положаје, тако да спречи могући покушај спасавања из Кута. Опсада Кута је трајала од 7. децембра 1915. до 29. априла 1916. Британци су три пута покушали пробој опсаде, али били су то безуспешни покушаји. После првог покушаја продора генерал Никсон је смењен и замењен генералом Лејком. Британци су имали 23.000 жртава у покушајима пробоја опсаде. Таунсхенд се предао 29. априла 1916., па је заједно са 8.000 војника завршио у отоманском заробљеништву. Више од половине британских војника је умрло у ратном заробљеништву услед присилног тешког рада. Барон фон дер Голц је умро изгледа од тифуса непосредно пре предаје Кута. После губитка барона Голца отоманска војска више није победила ни у једној бици у Месопотамији.

Британци су губитак Кута сматрали понижавајућим поразом. То је била предаја великог броја војника. Такође тај пораз је уследио након британског пораза у бици код Галипоља. Смењени су скоро сви британски команданти, који су покушали, а нису успели спасити Таунсхенда. Турци су се показали добри у држање обрамбених позиција против јачих снага.

Повратак у Багдад[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Пад Багдада (1917)
Британци под вођством генерала Мода освајају Кут 1917.

Британци никако нису могли да се помире са понижавајућим поразом код Кута, тако да је нови командант генерал Мод добио додатна појачања и додатну опрему. Шест месеци је спремао, тренирао и организовао војску. Започео је са офанзивом 13. децембра 1916. Британци су напредовали уз обе стране реке Тигрис, присиљавајући отоманске снаге на повлачење на бројним утврђеним позицијама дуж Тигриса. Офанзива је била методичка, организована и успешна. Британци су поново заузели Кут фебруара 1917., при томе уништавајући велики део отоманске војске.

До почетака марта Британци су били у предграђима Багдада. Багдадски гарнизон, који је био под командом Халил паше, покушао је да заустави Британце. Генерал Мод је успео да изманеврише турске снаге. Уништио је турску војску и заузео је турске обрамбене положаје. Халил паша се ужурбано повукао у хаосу из града. Британци су 11. марта 1917. ушли у Багдад и били су поздрављени као ослободиоци. Током нереда при повлачењу заробљено је 9.000 турских војника. Седам дана након заузимања Багдада генерал Мод је издао саопштење из Багдада „наше војске нису дошле у ваше градове и земље као освајачи или непријатељи, него као ослободиоци“.

Крај рата[уреди]

Британци су вршили нападе мањег обима на северу и истоку од Багдада, али генерал Мод је умро од колере у новембру 1917, а његов наследник генерал Вилијам Маршал је прекинуо са операцијама током зиме. Британци су наставили са офанзивом у фебруару 1918. и заузели су Кифри и Хит. Током лета 1918. снаге генерала Маршала помагале су операције у Персији. У октобру 1918. Британци су извели задњу офанзиву у бици код Шарката, у којој су страховито поразили турску војску. Халил паша и турска војска су се предали 30. октобра 1918. Британска војска је дошла и ушла у Мосул без отпора 14. новембра 1918.

Током месопотамског похода Британци су изгубили 92.000 војника. Турски губици су непознати, али зна се да су Британци заробили 45.000 Турака. Већина британских војника, који су се борили у Месопотамији били су из Индије.

Литература[уреди]

  • Strachan, Hew (2003). The First World War, pp 123-125. Viking (Published by the Penguin Group)
  • Fromkin, David (1989). A Peace to End All Peace. Avon Books.
  • Esposito, Vincent (ed.) (1959). The West Point Atlas of American Wars - Vol. 2; map 53. Frederick Praeger Press.
  • Briton Cooper Busch (1971) Britain, India, and the Arabs 1914-1921. University of California Press.
  • A. J. Barker (1967) The Neglected War. Faber and Faber.
  • " The Royal Navy in Mesopotamia"
  • Wilcox, Ron (2006) Battles on the Tigris. Pen and Sword Military

Спољашње везе[уреди]