Месхари

Из Википедије, слободне енциклопедије

Месхари (алб. Meshari), што значи молитвеник на албанском језику, је назив књиге коју је Иван Бузук (алб. Gjon Buzuku) написао 1555. године, која је прва књига у којој се налазе записане речи албанског језика (дијалект Гега) словима латинског језика и једним словом (ћ) српске ћирилице[1]. Књига садржи 188 страница написаних у две колоне и представља испис изговора најважнијег дела католочке литургије на албанском језику. Оригинал се чува у библиотеци у Ватикану.

Месхари је открио Јован Никола Казази 1740. године. Потом је био изгубљен и поновно откривен 1909. Отац Јустин Рота је први пут фотокопирао Месхари 1930. године и донео копију у Албанију. Фототипско издање је издато 1968. године са транслитерацијама и лингвистичким коментарима

Извори [уреди]

  1. ^ Stanišić, Vanja (1990) Из историје примене словенске писмености за албански језик 1 Priština: Baština „а пет ћириличких знакова за особене албанске гласове у првој албанској штампаној књизи, Мисалу Ђона Бузукуа из 1555...То су:: 1) ƹ /z, zh/... 2) c̨̨̨ /c/ ... 3) ћ /q, gj/... 4)ξ /th, dh/ – ...5) ɣ /u, у/ –....од ових знакова само је један (3) искључиво ћирилички ("ђерв“ који је одлика само српске ћирилице“ 

Спољашње везе [уреди]