Метаболизам првог пролаза

Метаболизам првог пролаза се односи на метаболизам коме подлеже лек при пероралној примени. Све супстанце ресорбоване у танком цреву и већем делу дебелог црева укључују се у крвоток путем хепатичне вене, при чему прво пролазе кроз јетру, подлежући метаболизму под дејством ензима присутних у јетри. Данас се сматра да у метаболизму првог пролаза поред ензима јетре учествују и ензими ентероцита.

Метаболизам првог пролаза може за последицу имати инактивацију лека или активацију пролека, па се у зависности од потребе тежи његовом заобилажењу (парентералном применом) или употреби.

Метаболизам перорално и дубоко ректлно примењеног лека смањује системску биорасположивост лека, и представља једно од објашњења за квантитативне и квалитативне разлике у времену полуелиминације и метаболизму истог лека унетог per os и интравенски.

Вена порта[уреди | уреди извор]

Систем вене порте и њен однос са системом органа за варење.

Осим последње трећине правог црева, сва крв се из желуца, танког и дебелог црева улива у хепатичну вену. Главни физиолошки смисао овакве организације крвотока јесте пречишћевање крви од потенцијално штетних материја (отуд ранији назив детоксикација) и обрада хранљивих материја од стране ензима јетре. Ови ензими делују, између осталог, и на лекове, третирајући их као стране супстанце које треба елиминисати, односно превести у нешкодљиве (у овом случају и неефикасне) метаболите. Ипак, метаболизам лекова не иде нужно ка стварању неактивних метаболита па се термин детоксикација сматра опсолентним.

Ректална примена[уреди | уреди извор]

Још увек није сигурно какав је значај ректалне примене лекова за избегавање метаболизма првог пролаза. Из ректума крв одводе 3 хемороидалне вене: горња у хепатичну вена, а средња и доња директно у системски крвоток, али међу њима постоје бројне анастомозе. Због тога се сматра да ректална апликација представља комбинацију оралне и парентералне примене.

Лекови који подлежу метаболизму првог пролаза[уреди | уреди извор]

У различитом степену метаболизму првог пролаза (између осталог) подлежу:

Да би се елиминисао утицај ефекта првог пролаза потребно је применити више возе, неки парентерални пут или превести ове лекове у пролек.

Значај[уреди | уреди извор]

Значај ефекта првог пролаза зависи од метаболичког капацитета ензима, брзине метаболизма и брзине ресорпције. Ако је доза лека мала, а капацитет и брзина метаболизма велики, велик део лека се метаболише и биорасположивост се значајно смањује. Са повежањем дозе може доћи до сатурације ензима што доводи до повећања биорасположивости.