Метак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шематски приказ метка са пројектилом за пушке са изолученим цијевима
Шематски приказ метка за пушке са неизлолученим цијевима - сачмарице

Метак је муниција ватреног оружја. Он даје оружју ватрену моћ и ову врсту оружја сврстава у ватрено. Чине га чаура, каписла, барутно пуњење и пројектил (једнодијелан или вишедијелан).

Грађен је од металне, пластичне или картонске чауре (доњи дио је од метала), иницијалне каписле, барутног пуњења, чепа и пројектила (сачме). Када се ударом ударне игле активира иницијална каписла, она запали барутно пуњење. Експлозија барутног пуњења ствара велику кинетичку енергију која потиском на чеп избације пројектил (сачму). То је принцип дејствовања у сваком метку.

Метак је, сам по себи, оружје. Његова чаура није ништа друго до цијев. Када се ударом, на било који начин, активира каписла на чаури, настали гасови својом кинетичком енергијом избацују пројектил (или сачму). Меци се разликују по величини – калибру, у зависности од тога о којој врсти ватреног оружја и ком пречнику цијеви се ради.

У метку за пушку сачмарицу сачма може бити ситнија и крупнија и означава се са бројевима: 2, 4, 6, 8, 10, 12, 14, од најкрупније ка најситнијој, а може бити и само један пројектил, такозвани самац.

Израда метка у модерном времену није нимало једноставан процес. Он је производ мултидисциплинарног приступа. У његовој реализацији учествују читави тимови стручњака : технолизи, балистичари, дизајнери, оружари... Технолози одређују материјале за израду метка. Дизајнери морају да одреде његов спољни изглед уважавајући упутству балистичара. Балистичари, прорачунавају тежинске омјере барута, чепова, сачме и пројектила, а свега тога према тежини пушке, поштујући годишња доба и друге спољне факторе, тражећи онај најоптималнији однос, који ће метку дати најбоље бојеве особине, односно зрну прецизност и снагу.

Настанака[уреди]

До средине 19. века коришћен је црни барут који је стварао много дима али кад су измислили бездимни барут пушке су и даље користиле металне куглице које нису биле довољно брзе.Француски пуковник Никола Лебел је 1884. осмислио нови метак са барутним пуњењем и убрзо је направио и пушку коју је назвао по себи.Његов метак и пушка су прошли тестирања и убрзо су све армије биле заинтересоване за овај метак.

Контрола наоружања[уреди]

У Србији држава врши контролу наоружања ценом муниције,тако да многим љубитељима оружја се не исплати да користе оружје.У САД у просеку један метак кошта 20 центи док је у Србији цена муниције чак 10 пута скупља.

Подјела[уреди]

Меци по начину лаборације могу бити:

  1. Сједињени (сви дијелови метка у једној цијелини)
  2. Дводијелни (зрно одвојено од чауре са осталим деловима метка)

По ватреном дејству и намени меци могу бити:

  1. Бојеви, за бојева гађања
  2. Маневарски, за симулирање гађања
  3. Школски, за вјежбе и школска гађања
  4. Егзерцирни, за обуку у пуњењу и пражњењу оружја

По врстама оружја меци могу бити:

  1. Пиштољски
  2. Пушчани за изолучене пушке – карабини, полуаутомати, аутомати, митраљези
  3. Пушчани за неизолучене пушке - сачмаре

Литература[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

  • Група аутора, Енциклопедија Британика, Политика, Београд, 2005.
  • Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета, треће издање, Београд, 1978.
  • Група аутора, Социолошки лексикон, Савремена администрација, Београд 1982.