Метан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Метан
Methane-CRC-MW-dimensions-2D.png
Methane-CRC-MW-3D-balls.png
Methane-3D-space-filling.svg
Ch4-structure.png
Други називи Метил хидрид, биогас
Идентификација
CAS регистарски број 74-82-8 YesY
ПубХем 297
ХемПаук 291
СМИЛЕС
InChI
Својства
Молекулска формула CH4[1]
Моларна маса 16.042 g/mol
Агрегатно стање Безбојни гас
Густина 0.717 kg/m3 (гас, 0 °C)
415 kg/m3 (течност)
Тачка топљења

-182.5 °C, 91 K, -297 °F

Тачка кључања

-161.6 °C, 112 K, -259 °F

Растворљивост у води 35 mg/L (17 °C)
Опасност
Опасност у току рада Високо запањив (F+)
NFPA 704
NFPA 704.svg
4
1
0
 
Р-ознаке R12
С-ознаке (S2), S9, S16, S33
Тачка паљења -188 °C
Експлозивни лимити 5 – 15% [2]
Сродна једињења
Сродна Алкании Етан, пропан
Сродна једињења Метанол, Хлорометан, Мравља киселина, формалдехид, силан

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Метан (CH4), познат и као блатни гас је најпростији засићени угљоводоник (алкан). Уколико владају нормални услови он је безбојан гас.

У природи метан настаје услед безкисеоничног распада органских материја (нпр. у мочварама). Метан је главни састојак земног гаса. Користи се као гас за грејање и као сировина за добијање органских једињења

Молекул метана има облик тетраедра. Атом угљеника с има sp3 хибридизацију. Остале орбитале граде хемијску везу са четири атома водоника. Све четри везе су подједнаке (углови између веза износе 109°28') и веома су мало поларизоване, што је заједно са недостатком слободних електронских парова велике постојаности овог једињења. Метан може да учествује само у реакцијама типичним за алкане (нпр: сагоревање).

Лабораторијски метан се добија пржењем натријум октана са натријум хидроксидом:

CH3COONa + NaOH → CH4 + Na2CO3

Друга метода је хидролиза алуминијум карбида:

Al4C3 +12H2O → 3CH4 + 4Al(OH)3

Особине метана [уреди]

Критична температура 190,6 K (−82.6 °C)
4.6 MPa
ΔfusH 1,1 kJ/mol
ΔvapH 8,17 kJ/mol
Особине гаса
ΔfH0gas −74,87 kJ/mol
S0gas 188 J/(mol·K)
Cp 35.69 J/(mol·K)
Бебедност
Бљештавост −188 °C
Лимит експлозивности 5-15%

Мешавина метана са ваздухом у размери 1:10 има експлозивно дејство. Настанак овакве смеше у рудницима је често разлог великих експлозија и смрти многих људи.

Велике количине метана се налаза на планетама у облику мора (као што на земљи постоје мора воде, тако на неким планетама постоје мора метана)

Извори [уреди]

Спољашње везе [уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Метан


н-Алкани (линијски)
метан
CH4
етан
C2H6
пропан
C3H8
бутан
C4H10
пентан
C5H12
хексан
C6H14
хептан
C7H16
октан
C8H18
нонан
C9H20
декан
C10H22
ундекан
C11H24
додекан
C12H26
тридекан
C13H28
тетрадекан
C14H30
пентадекан
C15H32
хексадекан
C16H34
хептадекан
C17H36
октадекан
C18H38
нонадекан
C19H40
еикосан
C20H42
хенеикосан
C21H44
докосан
C22H46
трикосан
C23H48
тетракосан
C24H50
пентакосан
C25H52
хексакосан
C26H54
хептакосан
C27H56
октакосан
C28H58
нонакосан
C29H60
триаконтан
C30H62
хентриаконтан
C31H64
дотриаконтан
C32H66
тритриаконтан
C33H68
тетратриаконтан
C34H70
пентатриаконтан
C35H72
хексатриаконан
C36H74