Метан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Метан
Methane-CRC-MW-dimensions-2D.png
Methane-CRC-MW-3D-balls.png
Methane-3D-space-filling.svg
Ch4-structure.png
Други називи Метил хидрид, биогас
Идентификација
CAS регистарски број 74-82-8 YesY
PubChem[1][2] 297
ChemSpider[3] 291
СМИЛЕС
InChI
Својства
Молекулска формула CH4[4]
Моларна маса 16.042 g/mol
Агрегатно стање Безбојни гас
Густина 0.717 kg/m3 (гас, 0 °C)
415 kg/m3 (течност)
Тачка топљења

-182.5 °C, 91 K, -297 °F

Тачка кључања

-161.6 °C, 112 K, -259 °F

Растворљивост у води 35 mg/L (17 °C)
Опасност
Опасност у току рада Високо запањив (F+)
NFPA 704
NFPA 704.svg
4
1
0
 
Р-ознаке R12
С-ознаке (S2), S9, S16, S33
Тачка паљења -188 °C
Експлозивни лимити 5 – 15% [5]
Сродна једињења
Сродна Алкании Етан, пропан
Сродна једињења Метанол, Хлорометан, Мравља киселина, формалдехид, силан

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Метан (CH4), познат и као блатни гас је најпростији засићени угљоводоник (алкан). Уколико владају нормални услови он је безбојан гас.

У природи метан настаје услед безкисеоничног распада органских материја (нпр. у мочварама). Метан је главни састојак земног гаса. Користи се као гас за грејање и као сировина за добијање органских једињења

Молекул метана има облик тетраедра. Атом угљеника с има sp3 хибридизацију. Остале орбитале граде хемијску везу са четири атома водоника. Све четри везе су подједнаке (углови између веза износе 109°28') и веома су мало поларизоване, што је заједно са недостатком слободних електронских парова велике постојаности овог једињења. Метан може да учествује само у реакцијама типичним за алкане (нпр: сагоревање).

Лабораторијски метан се добија пржењем натријум октана са натријум хидроксидом:

CH3COONa + NaOH → CH4 + Na2CO3

Друга метода је хидролиза алуминијум карбида:

Al4C3 +12H2O → 3CH4 + 4Al(OH)3

Особине метана[уреди]

Критична температура 190,6 K (−82.6 °C)
4.6 MPa
ΔfusH 1,1 kJ/mol
ΔvapH 8,17 kJ/mol
Особине гаса
ΔfH0gas −74,87 kJ/mol
S0gas 188 J/(mol·K)
Cp 35.69 J/(mol·K)
Бебедност
Бљештавост −188 °C
Лимит експлозивности 5-15%

Мешавина метана са ваздухом у размери 1:10 има експлозивно дејство. Настанак овакве смеше у рудницима је често разлог великих експлозија и смрти многих људи.

Велике количине метана се налаза на планетама у облику мора (као што на земљи постоје мора воде, тако на неким планетама постоје мора метана)

Извори[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ „NIST веб књига“. 
  5. ^ „MSDS Methane“. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Метан