Метеори
-
Уколико сте тражили астрономски појам, погледајте чланак Метеор.
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Метеори* | |
|---|---|
| Светска баштина Унеска | |
 |
|
| Држава |  Грчка |
| Врста | комбиновани |
| Критеријум | i, ii, iv, v, vii |
| Референца | 455 |
| Регија† | Европа |
| Историја уписа у светску баштину | |
| Упис | 1988. (12. седница) |
| * Име као на звничној листи светске баштине. † Регију је класификовао УНЕСКО. |
|
Координате: 39° 42' 45" СГ Ш, 21° 37' 36" ИГД
Манастири Метеори (грч. Μετέωρα) је скупина православних манастира у близини грчког града Каламбаке, у западној Тесалији. Манастири су веома познати по свом несвакидашњем положају на стенама-стубовима и сматрају се највреднијом скупином манастира у Грчкој после Свете горе. Метеори су и на списку културне баштине УНЕСКО-а.
Садржај |
[уреди] Манастири
Укупно постоји 6 манастира, пет мушких и један женски. То су:
- Манастир Велики Метеор или Преображењски манастир
- Манастир Варалам
- Манастир Св. Варваре или Русану манастир
- Манастир Св. Николе Анапауског
- Манастир Св. Стефана
- Манастир Св. тројице
[уреди] Порекло назива
Грчки назив "Μετέωρα" значи "лебдеће" или "окачено камење", у смислу "камење које лебди у рају".
[уреди] Историја
Сматра се да су још у 11. веку овде боравили монаси-пустињаци, а током следећих векова почело васпостављање манастира. Њихов прави процват почиње доласком отоманске окупације у ове крајеве, јер је овако скривено подручје међу огромним стенама-стубовима омогућило примерено одстојање од нове, непријатељске власти. Упочетку било је чак 20 манастира, али је данас свега 6 преостало. У првом раздобљу долазак до манастира био је изузетно тежак - преко кожних лествица или путем огромних мрежа, али ово је омогућило несметан живот и молитву монаха. Почетком 20. века до манастира су исклесане степенице. Последњих деценија манастири су постали место ходочашћа и туристичке посете.
[уреди] Географске одлике
Наука говори да су стене-стубови старе око 60 милиона година и да су настале током Терцијара. Време и земљотреси су обликовали масу у стене данашњег облика.
[уреди] Галерија
