Методије Андонов Ченто

Из Википедије, слободне енциклопедије
МЕТОДИЈЕ АНДОНОВ ЧЕНТО
Споменик Методију Андоновом у Скопљу
Споменик Методију Андоновом у Скопљу
Датум рођења 17. август 1902.
Место рођења Прилеп,
Ottoman flag Османско царство
Датум смрти 24. јул 1957. (55 год.)
Место смрти Прилеп, НР Македонија,
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНРЈ Југославија
Професија политичар

Члан КПЈ од октобра 1943.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба

Функција Председник Президијума
НР Македоније
Мандат 2. август 194415. март 1946.
Претходник нико
Наследник Димитар Влахов

Методије Андонов Ченто (Прилеп, 17. август 1902Прилеп, НР Македонија, 24. јул 1957)[1] је био политичар и учесник Народноослободилачке борбе. Функцију председника АСНОМ-а, односно Президијума Народне скупштине Македоније, обављао је од 2. августа 1944. до 15. марта 1946. године.

Биографија[уреди]

Методије Андонов рођен је 17. августа 1902. године у Прилепу. До рата је био политичар у опозицији. На петомајским изборима 1935. године учествовао је као заменски кандидат, а 1938. године као кандидат на листи Удружене опозиције.

Више је пута затваран од стране југословенске полиције. Године 1939. интернисан је у Велику Кикинду, због учествовања у организовању Илинденских демонстрација у Прилепу. Идуће је године притворен у Бајиној Башти, јер се залагао за употребу македонског језика у школама и од стране суда осуђен је на смрт.

Дана 15. априла 1941. године изведен је пред стрељачки вод, али је на крају ослобођен. Бугарске окупационе власти су му понудиле да сарађује с њима, али је Ченто одбио улогу колаборационисте. Због тога се од јула 1941. до лета 1943. године налазио у затвору и бугарској интернацији.

Након изласка из интернације, Главни штаб НОВ и ПО Македоније позвао га је да се прикључи Народноослободилачком покрету. Ченто је прешао на слободну територију на Дебарци 1. октобра 1943. године. Тада је постао члан Комунистичке партије Југославије, члан Главног штаба Македоније и председник Иницијативног одбора за сазивање АСНОМ-а. Дана 2. августа 1944. године, на Првом заседању АСНОМ-а изабран је за председника АСНОМ-а.

Послератна каријера[уреди]

Дана 1. јануара 1945. године, на Трећем заседању АСНОМ-а изабран је за председника Президијума Народне скупштине Македоније. Ову је функцију обављао до 15. марта 1946. године. Био је и члан Президијума АВНОЈ-а и Савезне скупштине. Пошто је Ченто желио већу аутономију Македоније унутар ФНР Југославије, дошао је у сукоб са Светозаром Вукмановићем, Титовим послаником за Македонију и Лазаром Колишевским, главним секретаром Комунистичке партије Македоније.

Убрзо је дао оставку на свим позицијама и искључен из КПЈ, због неслагања са југословенским политичким врхом и притиска да сиђе с власти. Вратио се у родни Прилеп, али је 14. јула ухваћен под оптужбом да је ширио националистичке идеје. Дана 12. новембра осуђен је на дванаест година затвора. Дана 4. септембра 1955. године је пуштен условно, након девет година и четири месеца проведених у затвору.

Умро је 24. јула 1957. године од рака желуца у свом дому у Прилепу.

Врховни суд Републике Македоније га је 1991. године рехабилитовао, повукавши све оптужбе из 1946. године.

Референце[уреди]

  1. ^ Методија Андонов - Ченто Приступљено 23. 6. 2013.

Литература[уреди]