Методије Шаторов

Из Википедије, слободне енциклопедије
МЕТОДИЈЕ ШАТОРОВ
Методије Шаторов Шарло
Методије Шаторов Шарло
Датум рођења 10. јануар 1897.
Место рођења Прилеп, Ottoman flag Османско царство
Датум смрти 4. септембар 1944. (45 год.)
Место смрти Пазарџик, Бугарска Краљевина Бугарска

Члан КПЈ од 1940.
Учешће у ратовима НОБ Југославије (1941-1942)
НОБ Бугарске (1942-1944)

Функција Председник ПК КПЈ за Македонију
Мандат 19401941.
Претходник нико
Наследник Лазар Колишевски
Споменик Методију Шаторову у Пазарџику, Бугарска

Методије Шаторов Шарло (мк. Методија Шаторов Шарло; буг. Методи Тасев Шаторов; Прилеп, 10. јануар 1897. — Пазарџик, 4. септембар 1944. (45 год.)), македонски и бугарски комуниста и антифашиста. У периоду од 1940. до 1941. године обављао је дужност председника Покрајинског комитета КПЈ за Македонију, али је због прикључења ове покрајинске организације Бугарској комунистичкој партији, смењен с функције и искључен из Комунистичке партије Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 10. јануара 1897. године у Прилепу, где је завршио основну школу. Педагошку школу је започео у Прилепу и Битољу, а завршио у Скопљу, 1915. године.

После завршетка Првог светског рата и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, крајем 1918. године емигрирао је у Краљевину Бугарску. У Бугарској се најпре повезао са македонском емиграцијом и учествовао у стварању организација ВМРО, а касније се повезао са бугарским револуционарним радничким покретом. Године 1920. постао је члан Бугарске комунистичке партије, а 1925. члан Окружног комитета БКП за Софију. Децембра 1927. године је учествовао на Другој конференцији БКП у Берлину, на којој је изабран за члана Централног комитета.

Крајем 1928. године је био ухапшен. По изласку из затвора, јула 1929. године, отишао је у Совјетски Савез где је радио у органима Коминтерни. У Бугарску се илегално враћа 1934. године и се укључује у активност организације ВМРО (уједињене). Године 1935. је ухапшен и осуђен, као члан Обласног комитета ВМРО(у), заједно са Димитром Влаховим, Василом Ивановским и другима. После изласка из затвора одлази поново у Совјетски Савез, а одатле, у фебруару 1937. одлази у Париз где руководи техничким пунктом Централнохг комитета БКП за учеснике Шпанског грађанског рата. У Паризу остаје до новембра 1939. године, када се враћа у родни Прилеп.

Методије се вратио у Југославију у време када је због честих провала у редове Комунистичке партије Југославије, партијска организација у Македонији, знатно била ослабљена. На основу договора између Коминтерне и КПЈ, Методије је, у пролеће 1940. године, примљен у чланство КПЈ, а на Првој конференцији Покрајинског комитета КПЈ за Македонију, 8. септембра 1940, изабран за политичког секретара. Био је учесник Пете земаљске конференције КПЈ, октобра 1940. године, у Загребу, када је изабран за члана Централног комитета КПЈ.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, Методије Шаторов се због дугогодишњег одсуства из земље није могао правилно оријентисати у новонасталој ситуацији и није био у стању да спроводи политику ЦК КПЈ. Уместо пароле „оружаног устанка“, он је истакао паролу „о борби за слободну совјетску Македонију“ и издао паролу да се све сакупљено оружје преда бугарским окупационим снагама.

Током лета 1941. године, док су у другим крајевима Југославије увелико отпочеле прве оружане акције партизанских одреда и стварала ослобођена територија. Методије Шаторов је Покрајински комитет КПЈ за Македонију преименовао у Покрајински комитет радничке партије Македоније и издвојио га из Комунистичке партије Југославије и прикључио Бугарској комунистичкој партији.

У Скопљу је 17. августа 1941. године је одржао партиско саветовање на ком су присуствовали сви делегати Месних комитета КПЈ у Македонији, изузев оних под италијанском окупацијом. Овом партијском саветовању присуствовао је и Петар Богданов, члан ЦК БКП, уместо Драгана Павловића Шиље, делегата ЦК КПЈ и Врховног штаба НОПО Југославије. На саветовању је донесена Резолуција којом је одобрена политика Методија Шаторова и политика Покрајинског комитета Македоније, као и прикључење Бугарској комунистичкој партији.

Све ово је изазвало оштре реакције од стране Комунистичке партије Југославије и њеног руководства. КПЈ се овим поводом жалила Коминтерни, која је заузела став да се Покрајински комитет Македоније врати у састав КПЈ. Методије Шаторов је тада смењен са функције секретара Покрајинског комитета и искључен из КПЈ.

После искључења из Партије, Методије одлази у Скопски партизански одред, али је убрзо добио писмо од новог руководства Покрајинског комитета, предвођеног Лазаром Колишевским, у којем му је наређено да напусти одред. После тога одлази у Софију, где се ставља на располагање Централном комитету Бугарске комунистичке партије. Јануара 1942. године постаје секретар Окружног комитета БКП за Софију, а 1943. политички комесар Треће оперативне зоне Бугарске, са средиштем у Пазарџику.

Свега неколико дана пред ослобођење Бугарске од стране Црвене армије, 4. септембра 1944. година, у једној акцији Бугарске војска против партизана, Методије је погинуо под неразјашњеним околностима у једном селу у околини Пазарџика.

Новембра 2005. године, на научом скупу у Македонској академији наука и уметности, је рехабилитован као национални борац Македоније.

Литература[уреди]

  • Енциклопедија Југославије (књига осма). „Југословенски лексикографски завод“, Загреб 1971. година.
  • Крсте Црвенковски и Славко Милосавлевски. „Наш поглед на време Колишевског“ (мк: Нашиот поглед за времето на Колишевски). Скопље, 1996. година

Спољашње везе[уреди]