Механичка ткива

Из Википедије, слободне енциклопедије

Механичка ткива су проста биљна ткива изграђена од једног типа ћелија које обезбеђују сталну чврстоћу и облик биљног тела. На грађи задебљалих ћелијских зидова заснива се њихова функција одржавања чврстоће.

Разликују се две основне врсте овог ткива :

  • коленхим и
  • склеренхим.

Коленхим је механичко ткиво младих органа који још расту. Састоји се од живих ћелија чији су зидови неравномерно задебљали. Ћелије су сакупљене у траке или цилиндре, који се обично налазе испод епидермиса младих стабала .

Склеренхим је грађен од мртвих ћелија јако задебљалих и одрвенелих ћелијских зидова. Налази се у свим деловима биљке који су престали са растом.

Дели се на:

Склереиди (камене ћелије) су ћелије са јако задебљалим ћелијским зидом, разбацане између ћелија других ткива. Има их и у маси, као нпр. у плоду крушке.

Ликина влакна су ћелије издуженог облика, са зашиљеним врховима, те имају облик вретена. Ликина влакна конопље могу бити дугачка 10 mm, лана 40 mm, а код неких биљака достижу дужину до 20 cm. Зидови ових ћелија су целулозни и због тога су цењена у индустрији (лан, конопља, коприва).

Дрвена влакна (либриформ влакна) се налазе у дрвеном делу стабла. Краћа су од ликиних влакана и њихови зидови су јако одрвенели.

Литература[уреди]

  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Којић, М: Ботаника, Научна књига, Београд, 1989.
  • Маринковић, Р, Татић, Б, Блаженчић, Ј: Морфологија биљака, Београд, 1979.

Спољашње везе[уреди]