Мејнфрејм рачунар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пример IBM 704 мејнфрејма (1964)

Мејнфрејм рачунари (колоквијално се назива „великим гвожђем"[1]), су моћни рачунари који се првенствено користе у индустријским и државним организацијама за критичне апликације, обраду података великих размера као што попис становништва, индустријске и потрошачке статистике, планирање ресурса предузећа и обрада трансакција. Термин је оригинално потекао од великих ормара у којима је била смештена централна процесорска јединица и главна меморија раних рачунара.[2][3] Касније је термин коришћен за разликовање моћнијих индустријских машина од мањих рачунара. Већина архитектуре великих рачунарских система потиче из 1960-их, али се еволуција наставља.

Начин рада[уреди]

Модерни мејнфрејмови су створени како би решавали сложене задатке за врло кратко време и за:

  • Безбедност у раду
  • Компатибилност са старијим софтвером

Мејнфрејмови могу покретати више оперативних система истовремено. Ова техника се зове и техника виртуелне машине. Састоје се из два дела; логичке партиције и виртуелне машине.

Изглед[уреди]

До 1960. године мејнфрејмови нису имали графички кориснички интерфејс. Користили су бушене картице, папирне и магентне траке за пренос података кроз програме. Руковођени су у беч моду (конзола) како би извршавали канцеларијске послове у банкама и државним управама.

Референце[уреди]

  1. ^ „IBM preps big iron fiesta“. The Register. 20. 7. 2005.. 
  2. ^ Oxford English Dictionary, on -line edition, mainframe, n
  3. ^ Ebbers, Mike; O’Brien, W.; Ogden, B. (2006). „Introduction to the New Mainframe: z/OS Basics“ (pdf). IBM International Technical Support Organization Приступљено 1. 6. 2007.. 

Спољашње везе[уреди]