МиГ-15

Из Википедије, слободне енциклопедије
МиГ-15
MiG-15 Hu.jpg

МиГ-15

Опште
Намена Ловац
Посада један члан
Први лет 30. децембра
Почетак производње 1948
Димензије
Дужина 10,86 m
Размах крила 10,08 m
Висина 10,08 m
Површина крила 20,6 m²
Маса
Празан 3 681 kg
Макс. тежина при узлетању 6 045 kg
Погон
Турбо-млазни мотор Климов ВК-1
Потисак ТММ 26,5 kN
Перформансе
Макс. брзина на H=0 1 075 km/h
Тактички радијус кретања 1 860 km
Плафон лета 15 500 m
Брзина пењања 3 000 m/min
Портал:Ваздухопловство

МиГ-15 (рус. Микоян и Гуревич МиГ-15) је био совјетски ловачки авион са турбо-млазним мотором, из периода краја 1940-их и 1950-их година. Пројектован је у бироу Артјома Микојана и Михаила Гурјевича. Припада првој генерацији борбених авиона.

Посебно је познат по улози коју је имао током Корејског рата, супростављајући се авиону америчког порекла F-86 Сејбр. На авионима Миг-15 су летели кинески, сјевернокорејски и совјетски пилоти, а са показаним борбеним карактеристикама је пољуљао мишљења Запада, о сопственој технолошкој супериорности над СССР-ом.

Развој[уреди]

Да би испунио тактичко-техничке захтјеве совјетског ратног ваздухопловства, за ловцем са турбо-млазним мотором, високих летних карактеристика, пројектни биро МиГ је почео с концепцијом једносједа, средњекрилца, са углом стреле крила од 35 степени. Трупом кружног попречног пресјека, с пито усисником, а на терминезону вертикалног стабилизатора је постављен хоризонтални реп. Стајни органи су типа трицикл, као и код претходног авиона МиГ-9.

Највећи проблем је био недостатак домаћег мотора, с потребним потиском. Међутим, срећном случајношћу британска влада љевичара Клемента Атлија је дозволила Совјетском Савезу да купи потпуно нови млазни мотор Ролс-Ројс Нин (Rols-Royce Nene). Совјети нису губили вријеме у изради копије овог мотора под првобитном ознаком Климов РД-45.[1]

Први лет прототипа И-310 је изведен 30. децембра 1947. године, а серијска производња је почела 1948. године. Почетком 1949, авиони из прве серије МиГ-15 су уведени у оператвну употребу у совјетско ратно ваздухопловство (ВВС). Крајем 1949. полетио је и прототи] побољшане верзије МиГ-15бис, и тренажни авион двосјед МиГ-15УТИ.

Произведено је укупно више од 10 000 авиона у разним верзијама и у неколико земаља. Произвођен је, по лиценцној документацији, у Чехословачкој (A-102, S-102, CS-102), Пољској (LIM-1, LIM-2, LIM-3) и Кини (JJ-2). МиГ-15УТИ је кориштен као основни млазни тренажни авион у земљама Варшавског пакта дуго времена, пошто МиГ-17 и МиГ-19 нису имали варијанту двосједа. Тек крајем 1950-их се појавио МиГ-21 УТИ, који је замијенио МиГ-15УТИ.

Даљи развојем авиона МиГ-15 настао је знатно побољшани МиГ-17.

Борбена употреба[уреди]

Поглед сприједа на авион.

Корејски рат[уреди]

У новембру 1950. године, авиони МиГ-15 су уведени у борбу за престиж у ваздушном простору корејског ратишта. У овим борбама, МиГ-15је био супериорнији од противничког авиона F-86 Сејбр. Био је агилнији, с бољим перфомансама, посебно у вертикалном маневру. Показао је мањи радијус заокрета, већу брзину пењања, на свима висинама лета. Поседовао је већи плафон и већу брзину у хоризонталном лету, изнад висина од 10 670 m. Ове карактеристике су потпуно изненадиле америчке војне стручњаке и конструкторе авиона.

Међутим, боља обученост америчких пилота, радарски нишан, подешеност потребама пилота и савременија опрема, посебно електронска, донијела је Американцима одређену предност. Супериорност у перформансама је довео до промјене размишљања о совјетској технологији на Западу.

1. новембра 1950. 8 авиона МиГ-15 је пресрело 15 ловаца P-51Д Мустанг УСАФ-а. Оборен је један Мустанг. Касније су МиГови оборили један F-80 Шутинг Стар. То је историјски био први случај да је авион са турбо-млазним мотором оборио противнички авион са турбо-млазним мотором.[2]

Током Хладног рата су се често могле прочитати тврдње САД о односу ваздушних побједа F-86 над МиГ-15 у Кореји, и често је цитиран број од 12:1.

Новија истраживања потпуно оповргавају ове тврдње, и често се наводе реалнији односи као 3:1 или 2:1 (оборена 3 Мига наспрам један оборен Сејбр). Треба уз то имати у виду и да је првенствена намена МиГ-ова у Кореји била борба против противничких бомбардера, а намена F-86 је била искључиво борба против МиГ-ова.[3] 

Тако су тешки амерички бомбардери Боинг B-29 повучени из дневних операција над Сјеверном Корејом, јер су губици од МиГ-ова били велики. До краја рата су оперисали ноћу. Амерички ловци F-80 Шутинг Стар и F-84 Тандерџет су пребачени на задатке ловца-бомбардера, јер су били инфериорни у борби с авионом МиГ-15.

Период Хладног рата[уреди]

  • 16. децембар 1950. Боинг Р B-29 је оборен изнад Јапанског мора од стране 2 МиГ-15.
  • 19. новембар 1951. МиГ-15бис, пилот А. А. Калугин, присиљава амерички C-47 да се приземљи у Мађарској.
  • 13. јун 1952. Два МиГ-15 ловца обарају Боинг PB-29 близу совјетске далекоисточне обале. 12 Американаца гине.
  • 13. јул 1952. Каталина инцидент: МиГ-15 обара шведски Даглас DC-3 на извиђачкој мисији над Балтичким морем. Три погинула.
  • 7. август 1952. Два МиГ-15 обарају амерички РБ-29 изнад Курилских острва. Девет погинулих.
  • 18. новембар 1952. Четири МиГ-15бис се налазе у борби са 4 америчка морнаричка ловца F9F Пантер близу носача авиона Принстон (USS Princeton) недалеко од Владивостока. Оборена 2 МиГ-15, оштећен један F9F.
  • 10. март 1953. Два МиГ-15 чехословачког РВ пресрећу два F-84 Тандерџета изнад Чехословачке. Јарослав Срамек обара једног Тандерџета.
  • 29. јул 1953. Два МиГ-15бис пресрећу РB-50 у Јапанском мору. Један МиГ-15 је оштећен од митраљеске ватре, РB-50 је оборен. 13 погинулих и несталих, a један члан посаде РB-50 спашен.
  • 17. април 1955. Два МиГ-15 обарају РB-47Е северно од Камчатке. Три погинула.
  • 27. јун 1955. Ел-Ал лет 402 оборен после уласка у Бугарску од два МиГ-15. 58 погинулих.

Суеска криза[уреди]

Египат је имао неколико авиона МиГ-15бис и МиГ-17 током Суеске кризе. Купљени су 1955. из Чехословачке и обука пилота за нове авионе није била завршена. Упркос томе египатски авиони МиГ-15 су оборили најмање 3 непријатељска (Пајпер Каб, Глостер Метеор и Дасо Ураган), уз властите губитке.[4]

Кина[уреди]

Током 1950-их долазило је до честих ваздушних сукоба између снага НР Кине и тајванског Коуминтанга. 1958. прва ваздушна побједа је остварена вођеном ракетом ваздух-ваздух кад је кинески МиГ-15 оборен ракетом Сајдвајндер испаљеном са модификованог Сејбра.

Јуриј Гагарин[уреди]

Први совјетски космонаут Јуриј Гагарин је погинуо у удесу авиона МиГ-15УТИ због слабе видљивости и грешака у комуникацији са земаљском контролом лета.[5]

Корисници[уреди]

Тренутни корисници свијетло-црвено, бивши корисници тамно-црвено.

Карактеристике[уреди]

Пројекције авиона МиГ-15.

Врста авиона: ловачки авион

  • Посада: један
  • Први лет прототипа: 30. децембра 1947.
  • Уведен у употребу: 1948.
  • Крај употребе:
  • Конструктор: конструкциони биро Микојан и Гурјевич

Димензије

  • Дужина: 10,86 m
  • Размах крила: 10,08 m
  • Висина: 10,08 m
  • Површина крила: 20,6 m²
  • Аеропрофил крила: ЦАГИ С-10 / ЦАГИ СР-3

Масе

  • Празан: 3 681 kg
  • Оптерећен: kg
  • Највећа полетна маса: 6 045 kg

Погонска група

  • Мотори: један млазни мотор Климов ВК-1, потисак 26 500 N (око 2 700 килограма)
  • Однос потисак/тежина: N/kg

Летне особине[уреди]

МиГ-15УТИ египатског РВ.
  • Највећа брзина: 1 075 km/h на нивоу мора
  • Крстарећа брзина: km/h
  • Радијус дејства: 1 860 km (максимално)
  • Највећи долет: km
  • Оперативни плафон лета: 15 500 m
  • Брзина пењања: m/s

Наоружање[уреди]

  • Стрељачко: Један топ 37 mm Н-37, 2 топа 23 mm НР-23 или НС-23
  • Бомбе и ракете: до 500 kg

Види још[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: МиГ-15

Референце[уреди]

  1. ^ Gordon, Yefim. Mikoyan-Gurevich MiG-15. Leicester, UK: Midland Publishing, 2001. ISBN 1-85780-105-9.
  2. ^ Krylov, Leonid and Yuriy Tepsurkaev. Soviet MiG-15 Aces of the Korean War", Chapter 1. Korean War Resources (KORWALD).
  3. ^ Zampini, Diego. "Russian Aces over Korea Mikoyan-Gurevich MiG-15 Fagot pilots". Acepilots.com, 2008.
  4. ^ Nicolle, David. Phoenix over the Nile: A History of Egyptian Air Power 1932-1994 (Smithsonian History of Aviation & Spaceflight). Washington, DC: Smithsonian, 1996. ISBN 1-56098-626-3.
  5. ^ Doran, Jamie and Piers Bizony. Starman: The Truth Behind the Legend of Yuri Gagarin. London: Bloomsbury Publishing plc, 1998. ISBN 0-7475-3688-0.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]