МиГ-15
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
МиГ-15 (рус. Микоян и Гуревич МиГ-15) је био совјетски ловачки авион са турбо-млазним мотором, из периода краја 1940-их и 1950-их година. Пројектован је у бироу Артјома Микојана и Михаила Гурјевича. Припада првој генерацији борбених авиона.
Посебно је познат по улози коју је имао током Корејског рата, супростављајући се авиону америчког порекла F-86 Сејбр. На авионима Миг-15 су летели кинески, сјевернокорејски и совјетски пилоти, а са показаним борбеним карактеристикама је пољуљао мишљења Запада, о сопственој технолошкој супериорности над СССР-ом.
Садржај |
Развој [уреди]
Да би испунио тактичко-техничке захтјеве совјетског ратног ваздухопловства, за ловцем са турбо-млазним мотором, високих летних карактеристика, пројектни биро МиГ је почео с концепцијом једносједа, средњекрилца, са углом стреле крила од 35 степени. Трупом кружног попречног пресјека, с пито усисником, а на терминезону вертикалног стабилизатора је постављен хоризонтални реп. Стајни органи су типа трицикл, као и код претходног авиона МиГ-9.
Највећи проблем је био недостатак домаћег мотора, с потребним потиском. Међутим, сретном случајношћу британска влада љевичара Клемента Атлија је дозволила Совјетском Савезу да купи потпуно нови млазни мотор Ролс-Ројс Нин (Rols-Royce Nene). Совјети нису губили вријеме у изради копије овог мотора под првобитном ознаком Климов РД-45.[1]
Први лет прототипа И-310 је изведен 30. децембра 1947. године, а серијска производња је почела 1948. године. Почетком 1949, авиони из прве серије МиГ-15 су уведени у оператвну употребу у совјетско ратно ваздухопловство (ВВС). Крајем 1949. полетио је и прототи] побољшане верзије МиГ-15бис, и тренажни авион двосјед МиГ-15УТИ.
Произведено је укупно више од 10 000 авиона у разним верзијама и у неколико земаља. Произвођен је, по лиценцној документацији, у Чехословачкој (A-102, S-102, CS-102), Пољској (LIM-1, LIM-2, LIM-3) и Кини (JJ-2). МиГ-15УТИ је кориштен као основни млазни тренажни авион у земљама Варшавског пакта дуго времена, пошто МиГ-17 и МиГ-19 нису имали варијанту двосједа. Тек крајем 1950-их се појавио МиГ-21 УТИ, који је замијенио МиГ-15УТИ.
Даљи развојем авиона МиГ-15 настао је знатно побољшани МиГ-17.
Борбена употреба [уреди]
Корејски рат [уреди]
У новембру 1950. године, авиони МиГ-15 су уведени у борбу за престиж у ваздушном простору корејског ратишта. У овим борбама, МиГ-15је био супериорнији од противничког авиона F-86 Сејбр. Био је агилнији, с бољим перфомансама, посебно у вертикалном маневру. Показао је мањи радијус заокрета, већу брзину пењања, на свима висинама лета. Поседовао је већи плафон и већу брзину у хоризонталном лету, изнад висина од 10 670 m. Ове карактеристике су потпуно изненадиле америчке војне стручњаке и конструкторе авиона.
Међутим, боља обученост америчких пилота, радарски нишан, подешеност потребама пилота и савременија опрема, посебно електронска, донијела је американцима одређену предност. Супериорност у перформансама је довео до промјене размишљања о совјетској технологији на Западу.
1. новембра 1950. 8 авиона МиГ-15 је пресрело 15 ловаца P-51Д Мустанг УСАФ-а. Оборен је један Мустанг. Касније су МиГови оборили један F-80 Шутинг Стар. То је историјски био први случај да је авион са турбо-млазним мотором оборио противнички авион са турбо-млазним мотором.[2]
Током Хладног рата су се често могле прочитати тврдње САД о односу ваздушних побједа F-86 над МиГ-15 у Кореји, и често је цитиран број од 12:1.
Новија истраживања потпуно оповргавају ове тврдње, и често се наводе реалнији односи као 3:1 или 2:1 (оборена 3 Мига наспрам један оборен Сејбр). Треба уз то имати у виду и да је првенствена намена МиГ-ова у Кореји била борба против противничких бомбардера, а намена F-86 је била искључиво борба против МиГ-ова.[3]
Тако су тешки амерички бомбардери Боинг B-29 повучени из дневних операција над Сјеверном Корејом, јер су губици од МиГ-ова били велики. До краја рата су оперисали ноћу. Амерички ловци F-80 Шутинг Стар и F-84 Тандерџет су пребачени на задатке ловца-бомбардера, јер су били инфериорни у борби с авионом МиГ-15.
Период Хладног рата [уреди]
- 16. децембар 1950. Боинг Р B-29 је оборен изнад Јапанског мора од стране 2 МиГ-15.
- 19. новембар 1951. МиГ-15бис, пилот А. А. Калугин, присиљава амерички C-47 да се приземљи у Мађарској.
- 13. јун 1952. Два МиГ-15 ловца обарају Боинг PB-29 близу совјетске далекоисточне обале. 12 Американаца гине.
- 13. јул 1952. Каталина инцидент: МиГ-15 обара шведски Даглас DC-3 на извиђачкој мисији над Балтичким морем. Три погинула.
- 7. август 1952. Два МиГ-15 обарају амерички РБ-29 изнад Курилских острва. Девет погинулих.
- 18. новембар 1952. Четири МиГ-15бис се налазе у борби са 4 америчка морнаричка ловца F9F Пантер близу носача авиона Принстон (USS Princeton) недалеко од Владивостока. Оборена 2 МиГ-15, оштећен један F9F.
- 10. март 1953. Два МиГ-15 чехословачког РВ пресрећу два F-84 Тандерџета изнад Чехословачке. Јарослав Срамек обара једног Тандерџета.
- 29. јул 1953. Два МиГ-15бис пресрећу РB-50 у Јапанском мору. Један МиГ-15 је оштећен од митраљеске ватре, РB-50 је оборен. 13 погинулих и несталих, a један члан посаде РB-50 спашен.
- 17. април 1955. Два МиГ-15 обарају РB-47Е северно од Камчатке. Три погинула.
- 27. јун 1955. Ел-Ал лет 402 оборен после уласка у Бугарску од два МиГ-15. 58 погинулих.
Суеска криза [уреди]
Египат је имао неколико авиона МиГ-15бис и МиГ-17 током Суеске кризе. Купљени су 1955. из Чехословачке и обука пилота за нове авионе није била завршена. Упркос томе египатски авиони МиГ-15 су оборили најмање 3 непријатељска (Пајпер Каб, Глостер Метеор и Дасо Ураган), уз властите губитке.[4]
Кина [уреди]
Током 1950-их долазило је до честих ваздушних сукоба између снага НР Кине и тајванског Коуминтанга. 1958. прва ваздушна побједа је остварена вођеном ракетом ваздух-ваздух кад је кинески МиГ-15 оборен ракетом Сајдвајндер испаљеном са модифицираног Сејбра.
Јуриј Гагарин [уреди]
Први совјетски космонаут Јуриј Гагарин је погинуо у удесу авиона МиГ-15УТИ због слабе видљивости и грешака у комуникацији са земаљском контролом лета.[5]
Корисници [уреди]
|
Карактеристике [уреди]
Врста авиона: ловачки авион
- Посада: један
- Први лет прототипа: 30. децембра 1947.
- Уведен у употребу: 1948.
- Крај употребе:
- Конструктор: конструкциони биро Микојан и Гурјевич
Димензије
- Дужина: 10,86 m
- Размах крила: 10,08 m
- Висина: 10,08 m
- Површина крила: 20,6 m²
- Аеропрофил крила: ЦАГИ С-10 / ЦАГИ СР-3
Масе
- Празан: 3 681 kg
- Оптерећен: kg
- Највећа полетна маса: 6 045 kg
Погонска група
- Мотори: један млазни мотор Климов ВК-1, потисак 26 500 N (око 2 700 килограма)
- Однос потисак/тежина: N/kg
Летне особине [уреди]
- Највећа брзина: 1 075 km/h на нивоу мора
- Крстарећа брзина: km/h
- Радијус дејства: 1 860 km (максимално)
- Највећи долет: km
- Оперативни плафон лета: 15 500 m
- Брзина пењања: m/s
Наоружање [уреди]
- Стрељачко: Један топ 37 mm Н-37, 2 топа 23 mm НР-23 или НС-23
- Бомбе и ракете: до 500 kg
Референце [уреди]
- ^ Gordon, Yefim. Mikoyan-Gurevich MiG-15. Leicester, UK: Midland Publishing, 2001. ISBN 1-85780-105-9.
- ^ Krylov, Leonid and Yuriy Tepsurkaev. Soviet MiG-15 Aces of the Korean War", Chapter 1. Korean War Resources (KORWALD).
- ^ Zampini, Diego. "Russian Aces over Korea Mikoyan-Gurevich MiG-15 Fagot pilots". Acepilots.com, 2008.
- ^ Nicolle, David. Phoenix over the Nile: A History of Egyptian Air Power 1932-1994 (Smithsonian History of Aviation & Spaceflight). Washington, DC: Smithsonian, 1996. ISBN 1-56098-626-3.
- ^ Doran, Jamie and Piers Bizony. Starman: The Truth Behind the Legend of Yuri Gagarin. London: Bloomsbury Publishing plc, 1998. ISBN 0-74753-688-0.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- David Noland (2007). „Fighter Planes: MiG-15“ (на en). Авион МиГ-15 Приступљено 19. новембар 2009
- Greg Goebel (1. 10. 2009). „The Mikoyan MiG-15, MiG-17, & MiG-19“ (на en). Авион МиГ-15 Приступљено 19. новембар 2009
- „Mikoyan-Gurevich MiG-15 "Fagot"/"Midget"“ (на en). МиГ-15 Приступљено 19. новембар 2009
Литература [уреди]
- The Encyclopedia of World Aircraft, Prospero Books, ISBN 1-894102-24-X, стране 630 i 631.
|
|||||||||||||||||
